Kosanović: titulu posvećujem ocu

"Bio sam iznenađen Beogradom. Tako nešto sam video samo u narodnooslobodilačkim filmovima, kada vas neko čeka, a vi dolazite na tenku. Doček pred Skupštinom grada je zaokružio osvojenu titulu“, rekao nam je trener reprezentacije Milan Kosanović u razgovoru nakon dočeka.

foto: rtv.rs

Mlada fudbalska ekipa je pobedivši Brazil u finalu rezultatom 2:1 ušla u istoriju srpskog i svetskog fudbala. Dok mnogi nisu znali gde se nalazi naša država, "orlići" su jasno dokazali i pokazali gde se nalazimo na sportskoj mapi. U Novom Sadu je na dočeku vladala opšta euforija, viorile su se srpske trobojke, dok smo trenera Milana Kosanovića prvo pitali da li je svestan postignutog uspeha i kako se osećate kao prvak sveta?

- Mislim da su igrači još manje svesni uspeha od mene. Prošao sam već 16, 17 godina fudbala i maštao sam o ovome. Zamišljao sam da vidim finale svetskog prvenstva kao igrač, a onda i kao trener. Sad je san postao java.

Vaš uspeh porede sa čudom, a pravi razlog je zapravo...?

- Iskreno, bog može da pomogne samo onima koji rade iskreno, discipliovano, koji se pridržavaju plana, koji su vredni i pošteni prema svom poslu, koji imaju entuzijazam i poverenja. Kada se sve to skupi u jednu masu i onda još, pod znacima navoda, bog da da neki ljudi, koji su otišli na nebo prerano, utiču da se poklope neke kockice. Da se ne ponavljam, jednostavno ovu titulu posvećujem svom ocu koji nije dočekao sve ovo. Verovao je u mene, stalno je govorio da idem napred i sigurno je maštao da njegov sin ovako nešto uradi i sada je on tamo gore i sigurno da je gurao na sve načine da se ovaj san i ostvari.

Kako ste od prvaka Evrope napravili prvake sveta?

- Iz te naše generacije njih pet je bilo na Evropskom prvenstvu. Sigurno da im je to iskustvo značilo. Njihov pobednički mentalitet i karakter se stalno pokazuje i, da – svako takmičenje i svaki postignut uspeh je veliki podstrek za njih.

Opišite nam tamnu stranu slave i novca kojima su mladi fudbaleri okruženi?

- Znate kako, kada vi gledate neki finalni proizvod, čini vam se da je to lako. Sve je to težak posao. Oni budu danima bez porodica, proživljavaju stres i stvari koje se dešavaju u toku takmičenja, a to ni malo nije lako. Znate šta je lepo? Kad vidimo da su oni prvaci.

Da li je i koliko žrtvovanje presudno za uspeh?

- Mnogo. Danas je fudbal jedna ozbiljna stvar. Mi ovde radimo sa štapom i kanapom jer nismo sistematični, ne koristimo znanje iz nauke, ne baratamo psihologijom, već se samo oslanjamo na metod „ja ga vidim“ i samo kažem da je dobar ili nije. Danas je to ozbiljnija stvar, jer da nije, ne bi ljudi toliko para odvajali za ovaj sport.

Kako iskoristiti ovaj trenutak i podići srpski reprezentativni fudbal na viši nivo?

- Ovo je velika prilika, samo, u srpskom fudbalu mora da se napravi jedan veliki presek i da se krene sa ovim momcima. Oni  ne mogu da se pokvare sami od sebe. Oni su pobednici i samo treba da se nastavi tako i da se pronađe pravi način, inače će brzo postati gubitnici.

Koliki je naš potencijal mladih talenata i kako da se razviju?

- Ja volim da budem realan. Takvih fudbalera nema baš toliko. Zato im savetujem da rade, rade, rade, rade, rade, da im ne bude dosadno i da, ipak, imaju i malo sreće.

Lea Radlovački