Fristajl tenis: Trikovi od kojih nastaje biznis

Tenis je jedan od sportova koji se najviše prate u Srbiji. Jedan Novosađanin je poslednjih godina tenis doveo do novog nivoa. Njegovo ime je Stefan Bojić i on je prvi fristajl teniser na svetu. Sa kompanijom HEAD razvio je projekat kroz koji pokazuje trikove i najvećim teniskim zvezdama. Stefan nastupa na najvećim teniskim turnirima, kroz nekoliko dana nastupiće i na US openu. 

Završio si režiju u Americi zahvaljujući stipendiji koji si dobio jer si trenirao tenis. Zašto nisi ostao u Americi?

Završio sam filmske studije u Americi, u Njujorku na St. John's Univerzitetu, to je malo drugačije od naših Akademija u Evropi. Zašto nisam ostao u Americi? Pa evo sad sam u Americi (smeh). Oni su dosta komplikovani što se tiče papira, tako da stvarno moraš da se posvetiš tome, da imaš malo sreće i da imaš neku dobru priču. Šta ja znam, nikad se nisam zaljubio u Ameriku.

Koliko je teško napraviti saradnju sa kompanijom kao što je HEAD, s obzirom na to da si ti incijator ove saradnje? 

Ja sam pokušavao da napravim reklamu sa tim trikovima, jer sam studirao film i sve što ide uz to. Kontaktirao sam svetske teniske brendove, ljudi iz HEAD-a videli su to na neki svoj način i tako se desila prva kampanja. Nadam se da će se desiti još jedna, to je nešto na čemu radimo. Definitivno nije bilo lako, jer kada pokušavaš da kreiraš neko novo tržište, naravno da će biti teško, ljudi ne pericipiraju stvari na isti način i nekad uopšte nemaju sluha za tako nešto. To je normalno u svetu produkcije, pičovanje i te male stvari.

Ti si samouk fristajl teniser koji je počeo time da se bavi 2015. godine. Da li danas postoji neki tim koji bi mogao ljude da podučava na ovaj način? 

Ne postoji nikakav tim, ja radim to, ali radim u sklopu jednog koncepta koji razvijam, a to je razvijanje mladih, čak i starijih tenisera, njihovih koordinacionih veština kroz te moje vežbice koje se nazivaju fristajl tenisom. Ali ne pokušavam da to plasiram kao "e ljudi treba da se bavite fristajl tenisom", nego jednostavno - kada radite takve stvari one oslobađaju pokret. Trenutno pišem jedno delo u kome će sve biti objašnjeno malo bolje.

Ceo život si sportista i trenutno se baviš nečim što se ne može nazvati klasičnim sportom. Koliko su pripreme različite u odnosu na "obične" sportiste?

U to vreme kada sam razvijao i trenirao fristajl tenis pripreme su bile veoma slične i mislim da se bilo koji rad svodi na slične principe. Disciplina, uloženo vreme... Mislim da je to jedan od razloga da na vrhunskom nivou oni prepoznaju jedni druge i daju neki stepen poštovanja jedni drugima, bez obzira na to da li je u pitanju glumac, doktor, sportista... Oni se kapiraju sa sebi sličnima jer ih vezuju neke vizije, ka tome šta rade i ka vrhunskim rezultatima.

Kako izgleda ceo proces od vežbanja do performansa? 

Najbitniji je bio taj deo razvijanja. Sad se to malo promenilo, jer se sad više bavim organizacijom. Na žalost, još nisam zadovoljan tim aspektom performansa, samo jedan deo stvari mogu da kontrolišem i veoma često se desi da spremim jedno, a oni žele nešto drugo. Ja ne mogu da odredim vreme, svetlo, koja publika će tu biti, kada će biti ili gde, tako da je to dosta nezahvalno. Proces vežbanja se svodio na to da, na primer, svaki dan minimalno radim dva sata. To sad zvuči malo, ali kada nešto radiš usmereno dva sata to je užasno naporno i često se završavalo na pet, šest sati, ali ja volim da radim u jednoj seansi. Uz to još ide i zagrevanje i istezanje i onda se to pretvori u ceo dan. Radio sam po principu Rodni Malena, on je jedan od pionira skejta koji je razvio manje više sve i taj princip sam uzeo od njega. Kada, recimo, uzmem pauzu, to je mentalno iscpljujuće. Ako sebe staviš u poziciju da moraš da se suočiš sa praznim prostorom i moraš da ga ispuniš svojom kreacijom, imaš izbor ili da ništa ne radiš ili da probaš nešto da uradiš i kroz te eksperimente javili su se novi trikovi koji su se spajali u sekvence. Kulminiralo je u te performanse, iako ja i dalje ne mogu da kažem da se osećam kao neki performer. Tu ima puno prostora i može svašta da se radi.

Radiš sa decom, da li su oni više zainteresovani za ovu vrstu tenisa od profesionalnog?

Generalno, veoma malo dece je zainteresovano za profesionalni tenis, iako oni misle da jesu, ali nisu. Stvarno je zainteresovan 0,1 odsto klinaca, za fristajl tenis je još manji procenat. Mislim da deca idu na sport zato što im prija fizička aktivnost, zato što su deo nekog kluba, imaju neka dostignuća. Iako svi mi sanjamo da budemo prvi na svetu, to je dosta drugačije nego biti zainteresovan za profesionalni tenis.

Koliko je "unosan" tvoj posao s obzirom na to da je profesionalni vek sportista kratak?

Taj profesionalni vek sportista je sve duži. Ja se trudim, sve je okej, zadovoljan sam, međutim kad god razmišljam o tome dešava se da gubim motivaciju. Pokušavam da se ne baziram samo na svojim idejama, već na ono što tržište zahteva i onda se može stvoriti nešto.

Kada neko pomisli na tvoj posao vidi putovanje po svetu, druženje sa vrhunskim teniserima i žongliranje loptice. Znamo da to ne može biti tako jednostavno, koji su najveći problemi u tom poslu?

Najveći problemi su to što često zavisim od misli i vizija drugih ljudi koji su često dosta nesposobni i onda ispaštam zbog njihovih grešaka, a nisam u poziciji moći. To je nešto što sam pokušao da prihvatim, ali nije u sklopu sa mojim uverenjima. Dešavaju se propusti i greške zbog kojih ja moram nešto da iskopam i smislim, da uradim.

Kako profesionalni teniseri gledaju na fristajl?

Po mom mišljenju fristajl postoji, ali zapravo smo tu ja i još nekoliko klinaca koji nešto pokušavaju da urade i snimaju se. Profesionalni teniseri na mene gledaju pozitivno, skroz. Uvek su raspoloženi da doprinesu, kako kroz svoje učešće ili tako što me prate na Instagramu. Mislim da oni prepoznaju visok nivo te veštine i shvataju koliko je to teško da se izvede, a opet su fascinirani kreativnošću, jer im to nije padalo na pamet a igraju tenis ceo život. Jedna od najpozitivnijih stvari ovog posla je moj odnos sa igračima, koji je veoma unikatan. Meni je lepo kad idem po turnirima, jer ja njima ne predstavljam nikakvu pretnju, a kao da sam jedan od njih.

Ko je od teniskih zvezda ostavio najveći utisak na tebe? 

Nole je Nole, naravno. On je poseban lik i svaki put kad ga sretnem to je iskustvo za sebe. S druge strane, upoznao sam dosta gotivnih tenisera i teniserki, na primer Marej je jako duhovit čovek, a mediji ga predstavljaju potpuno drugačije. Federer je jako na zemlji i svi oni su posebni na svoj način. 

Prilog možete poslušati u plejeru:

Svetlana Paramentić