Lifestyle / Putovanja
Norveška je zemlja beskrajnih mogućnosti za mlade
Izuzetno je frustrirajuće kada se školuješ i vredno učiš, a nema sigurnosti da će ti to ikada obezbediti pristojan život. Ili, kada ti je muzika sve, ali se bojiš da joj se posvetiš u potpunosti jer ne možeš da živiš od te ljubavi. To su uglavnom ralozi zbog kojih mladi odlaze iz zemlje. Retka su mesta na kojima još uvek može da se živi pristojno od onoga što volimo i na kojima zaista možemo da volimo ono što radimo. Jedno od takvih sredina je Norveška, godinama u vrhu svih mogućih lista najboljih zemalja za život.
Foto: visitoslo.com
Šta je to što Norvešku čini tako udobnom za život?
Jednostavno, to je država u kojoj stvari funkcionišu. Postoji red koji se poštuje i postoji širi društveni konsenzus oko stvari koje su važne. To su, pre svega, zdravlje i priroda!
Lazar Mihajlović je, kao osnovnoškolac iz Temerina, sa majkom i sestrom stigao u Norvešku pre nepunu deceniju. Upisao je gimnaziju u Oslu, zatim i fakultet, sve dok nije shvatio da to nije baš ono što želi u ovom momentu.
"Više ne studiram, odlučio sam da napustim fakultet i da radim na startapu sa drugom. Razvijamo aplikaciju za digitalne račune. U Norveškoj se ne koristi papirni novac i sve je digitalno. To dovodi do niza praktičnih problema, recimo, oko zajedničkog plaćanja računa i podele troškova i slično, pa smo želeli to da popravimo. Hoćemo da pojednostavimo rukovanje računima u Norveškoj", kaže Lazar.
Mladi u Oslu, izvor : Lazar Mihajlović, privatna arhiva
Lazar ima taj luksuz da to može da pokuša, iako nema iskustva sa razvijanjem aplikacija. Ali ono što ima jeste podrška okoline, društva i države, veoma spremne da podstiče kreativnost i nove ideje. Na raspolaganju su im mnogi grantovi, bespovratna pomoć, ali, ne samo to. Logistika, pravna, psihološka pomoć i sve što možete da zamislite na putu do uspeha.
Baš time se bavi Svetlana Tanurdžić, Srbobranka poreklom, sada stanovnica Osla. Posle šest godina u Norveškoj, naučila je jezik i zaposlila se u Ministrastvu za zapošljavanje, gde radi kao savetnica za mlade od 18 do 29 godina.
"Norveška je bila potpuno slučajan izbor. Pre toga živela sam svuda, čak i u Indoneziji. Plan je bio da masteriram novinarstvo i odem u Australiju, ali, pošto je moj muž 'naftaš' stigli smo do Norveške. Ovde sam pronašla sve što sam htela za sebe i svoju decu. Završila sam master iz komunikologije u Bergenu, a zatim smo se preselili u Oslo. Norveška je izuzetno povoljna sredina za mlade. Podstiče se individualizam i tvoje obrazovanje ne mora nužno da utiče na tvoju platu. Dobar majstor za liftove može da zaradi više od profesora. Naravno, veoma se ceni diploma. Mi, ovde u Ministarstvu, pokušavamo da pomognemo mladima u profesionalnoj orijentaciji. Dajemo im logistiku, ali ih i ekonomski pomažemo. Veoma je važno za mlade ljude da znaju da su sigurni i da sutra neće ostati na ulici", navodi Svetlana.
OBRATI PAŽNJU
O severnjačkim narodima uglavnom razmišljamo u stereotipima, da su hladni i otuđeni. To su sve predrasude, misli Svetlana. Ono što mi tumačimo kao hladnoću, zapravo je racio, pedagoški stav.
"Recimo, ovde u Norveškoj, roditelji brinu o deci do osamnaeste godine, posle se ne mešaju u njihove izbore, tj. mešaju se koliko treba i mora. Oni su zaista u fazonu 'neću te nahraniti ribom nego ću te naučiti kako da upecaš'. To sve utiče na buduće samopouzdanje mladih Norvežana, ali i na kvalitet život njihovih roditelja", kaže Svetlana.
Prema njenim rečima, u Norveškoj se "roditeljstvo ne smatra robijom", videti sredovečne ljude u izlasku i provodu, na raznim aktivnostima, uobičajena je stvar.
"Ispratili su decu, otplatili kredite i sada žive novu mladost. S druge strane, sistem koji im sve pruža, čini da su mladi u Norveškoj nesposobni za život. Zato smo mi tu da im pomognemo. Veoma je čest problem asocijalizacija koju su donele društvene mreže i preterano igranje igara. Mnogi od njih su u problemu do 18. godine igraju igre po ceo dan, bez ikakve kontrole. Oni nisu iskusili stvaran život i to je problem, ali tu nastupamo mi-tj država", kaže naša sagovornica.
U Norveškoj je sport važan: Svetlana Tanurdzić, privatna arhiva
Postoji utisak da su mladi na severu nesrećni i skloni suicidu, zapravo je situacija ista kao kod nas , navodi Svetlana, samo što za razliku od nekih drugih sredina, Norveška bolje percipira probleme i hvata se u koštac sa njima.
"Taj protestantski duh, skromnost, promišljenost, pragmatičnost i dosledna posvećenost višem cilju, koji mi tumačimo kao rezervisanost i otuđenost, vide se na svakom koraku. Iznenadio sam se kada sam u Oslu primetio čoveka obučenog kao japi, u sakou i sa laptop tašnom, kako prevrće kantu u potrazi za plastičnim flašama. Objasnili su mi da je to normalno. Država daje novac za te flaše i sasvim je u redu da neko ko je poslovan, na putu do kancelarije to pokupi i unovči. Nije, dakle, u pitanju materijalno siromaštvo, nego bogatstvo duha koji razume čemu stvari služe i zašto je bitno da se štedi i ne baca bespotrebno. Takav je i odnos prema drugim važnim stvarima. Podstiče se i podržava ono što je dobro, a suzbija loše i u tome postoji širi društveni konsenzus. Ljudi ne puše na ulici jer je skupo. Cigarete koštaju od 15-20 eura po paklici, a i alkohol je skup. Zato su sportski sadržaji i priroda jeftini i dostupni", priča Lazar Mihajlović.
A kako se zabavljaju mladi Norvežani, šta ih zanima i kako izgleda život jednog studenta u Oslu, poslušajte u novoj epizodi ŠpacirBećara na podkastu O radija.
M. Jakovljev
