Časopis koji objavljuje samo istinu!

Srpsko izdanje časopisa National Geographic slavi deset godina postojanja! To je časopis za ljubitelje nauke, zanimljivosti i istine, a domaća redakcija uspela je da, pre deset godina kad ih je sedište i dalje proveravalo, objavi lokalnu priču na naslovnoj strani!

Foto: Petar Đorđević/O radio

Nakon deset godina rada i dalje nije lako osmisliti temu koja bi čitaocima bila zanimljiva, da ima fotografski potencijal i da redakcija ima novca da je istraži. Zato se priče rade mesecima, a ponekad čak i godinama! Presedan je bio prvi cunami u Fukušimi – ta priča je urađena za svega 11 meseci, što je izuzetno brzo za standarde Nacionalne Geografije! Glavni urednik Nacionalne Geografije Igor Rill kaže da se u tom časopisu sve opsesivno proverava!

"Jedna priča u National Geographic-u izuzetno je zahtevna i to se odnosi na svako izdanje u svetu. Srpska redakcija jednu lokalnu reportažu radi od četiri meseca do dve godine. Imali smo situaciju da smo proveli rad na jednoj priči uz više sesija fotografisanja i raznih provera oko dve godine, što je slučaj sa pričom o Podunavskim Nemcima koja je objavljena u novembarskom broju", kaže Rill.

Tema sa naslovne strane

Osnovno pravilo Nacionalne Geografije je triput meri, jednom seci, onda izmeri još dva puta, pa još pitaj na jednom ili dva mesta i tek onda odluči šta ćeš da objaviš, kaže nam glavni urednik i dodaje da je zbog toga Nacionalna Geografija časopis kome se veruje.

"Važno je da svi budu zainteresovani za to što treba da rade, da održavaju određenu dozu entuzijazma i da, naravno, budu obrazovani. Časopis ne bi opstao ovolike godine, odnosno 122 broja, bez stručnih saradnika koji su mahom profesori Univerziteta u Beogradu, jer i mi u srpskom izdanju pratimo visoke standarde matičnog izdanja i usaglašavamo nomenklaturu sa važećom naučnom nomenklaturom, kao i svu proveru iznetih podataka, bez obzira da li je u pitanju lokalna priča ili je sadržaj preuzet iz matičnog izdanja. Tu su i vrhunski fotografi i tekstopisci, visokoobrazovani i vrlo suptilni redaktori i lektori", kaže Igor.

Propisno čitanje Nacionalne Geografije - uz kafu i dobru muziku

Urednik fotografima daje savet da budu nevidljivi. Oni moraju da imaju razvijene socijalne veštine, kako bi uspeli da uhvate suštinu onoga što rade. Tekstopisci prvo moraju da pribave sve relevantne podatke za određenu reportažu i da nađu saradnike na terenu. Baš zato što domaće izdanje časopisa okuplja veoma kvalitetne ljude, srpsko izdanje National Geographic-a dobijalo je i nagrade u Vašingtonu za fotoesej o cirkuskom životu i za socijalnu reportažu o brakovima između Srba i Albanki, odnosno o kupovini mlade u Albaniji. Do nagrada su došli vremenom, a Igor nam objašnjava šta se promenilo u ovih deset godina koliko Nacionalna Geografija postoji u Srbiji.

"Počeci su bili, u najmanju ruku, uzbudljivi. Trebalo je poštovati sve visoke standarde koje National Geographic postavlja pred svako svoje izdanje, pa tako i pred srpsko. Bilo je, doduše i drugačije vreme u ekonomskom smislu, platežna moć stanovništva bila je nešto bolja nego što je sada, a to je važilo i za klijente koji su se oglašavali u časopisu. Kako god, National Geographic deli sudbinu kompletnog tržišta i ono što je velika stvar je da je ovaj brodić kojim upravljam uspeo da opstane na relativno mirnim vodama svih deset godina", kaže Rill.

Decembarski broj je trenutno na trafikama, a naslovna reportaža je jedna od retkih u oblasti popularne psihologije koje je Nacionalna Geografija objavila. To je naučna priča o isceljujjućoj moći vere, ne nužno u religijskom verovanju, već i o placebo efektu.

Jasna Žugić