Pripremite torbe za selidbu na - Mars!

Dosadila vam je svakodnevica na Zemlji i razmišljate da se preselite na neku drugu planetu? Ne morate da razmišljate gde biste, jer to već rade NASA i SpaceX. U pitanju je Mars! Za oko 20 godina tamo će otići prva ljudska posada i počeće kolonizaciju, ali kakve sve prepreke treba da prođu da bi se to desilo?

Foto: National Geographic

Mars je slične veličine kao Zemlja, ima ledene kape, pustinju, vetrove i atmosferu, dan traje malo više od 24 časa, pa se čini da je naseljiv. Međutim, put do tamo traje između šest i devet meseci, što znači da je potrebno mnogo hrane, vode i drugih zaliha kako bi se posada vratila na Zemlju.

"Kada idemo na more, na dalek put, onda nam za usput treba gomila sendviča i pravimo pauze, samo što nemate gde da pravite pauze kada idete na Mars i sve sendviče sa sobom treba da ponesete, koji ne smeju da vam se pokvare svih tih meseci. To su vrlo praktični problemi. Proračuni su da osnovne količine zaliha koje su potrebne ljudskoj posadi da ode na Mars – što hrane, rezervnih delova, vode – iznose na hiljade tona materijala koji treba da zapakujete i ponesete sa sobom na put. To znači da su potrebne prilično jake rakete koje bi trebalo da lansiraju sve te zalihe i da će potrošnja goriva biti mnogo veća", objašnjava nam profesorka na Departmanu za fiziku Tijana Prodanović.

Tu su i medicinski problemi promena u ljudskom telu tokom boravka u svemiru. Nakon čak i kraćeg boravka u svemiru, odnosno u beztežinskom stanju mišići počinju da atrofiraju. Ne samo mišići koji nam služe za kretanje, već i unutrašnji poput srca, koji se opiru gravitaciji kako bi radili. Svi mišići usporavaju svoj rad, jer u svemiru nemaju sa čim da se bore, tu nema otpora.

Astronauti iz serije "Mars"

Shvatili smo da nam naša planeta postaje tesna ili da ćemo je sami uskoro uništiti, pa da bi bilo dobro da nađemo drugu na kojoj bismo mogli da živimo. Pored sličnosti sa Zemljom, temperature na Marsu donekle su drugačije. Leti dolaze do 0 stepeni, dok su zime i noći malo hladnije, pa su temperature oko -100°C. Teraformiranje, odnosno proces izmene uslova na nekoj planeti da ljudi mogu bez posebne zaštite da se kreću, treba početi upravo od temperaturnih razlika.

Kako nam objašnjava astrofizičar David Knežević, prvi korak u teraformiranju jeste da uradimo upravo ono što na Zemlji izbegavamo – da izazovemo efekat staklene bašte, kako bi se temperature povisile. To znači da deo toplotnog zračenja, koje stiže do površine Marsa i odbija se u atmosferu, umesto da ode u svemir, treba da ga apsorbuju neki gasovi u atmosferi i zadržavaju na Marsu.

"Ugljen-dioksid je gas koji mnogo utiče na efekat staklene bašte. Ne moramo odmah zagrejati Mars na neku temperaturu koja nam odgovara, nego bi mala promena, odnosno mala emisija ugljen-dioksida, mogla da ubaci sve to u proces koji bi se sam od sebe odigrao. Jedna od ideja koja se razmatra je da se stavljaju ogledala u prečniku od 125 kilometara, koja bi dodatno odbijala svetlost od Sunca pa bi mogla dodatno da zagrevaju. Dosta ima ideja, jedini je problem što to dosta košta i energija koja je potrebna da se tako nešto vrši je nešto što ili nemamo na Zemlji, ili bi nam trebala snaga od nekoliko nuklearnih elektrana", kaže Knežević za O radio.

SpaceX kompanija trenutno radi na tome da raketa za lansiranje ne bude odbačena, kao što je do sada rađeno, već da ti motori mogu ponovo da budu iskorišćeni i za povratak posade na Zemlju. Još uvek je potrebno rešiti i problem velike radijacije koja postoji u svemiru, kao i mogućih psiholoških problema, zbog dosade i zatvorenog prostora.

Na National Geographic kanalu emituje se emisija "Mars", koja prikazuje šta se trenutno dešava u svetu svemirskih tehnologija, ali i šta je potrebno da uradimo da Mars postane kao Zemlja.

"Radi se o vrlo interesantnom i inovativnom konceptu za današnje televizijske standarde, odnosno o igrano-dokumentarnoj formi. Ron Hauard i Brajan Grejzer, poznati holivudski sineasti, imali su želju da naprave dokumentarnu seriju o naporima da se ljudska posada spusti na Mars, tako da su uz pomoć National Geographica uspeli da ostvare svoju misiju i da naprave nešto što je i dokumentarna serija, ali i koja sadrži dramatizaciju u pravom holivudskom stilu, sa specijalnim efektima", kaže marketing menadžer tog kanala Marko Dacić.

Možda ste se zapitali šta vi imate sa tim? Neki od vaših potomaka će verovatno živeti na Marsu, ali možda ćete i sami dočekati posledice napora da se osvoji crvena planeta

"Želje da odemo dalje teraju nas da rešimo neke probleme, da pređemo velike prepreke. Da ljudi nisu sanjali kako da odu na Mesec, mnoge tehnologije možda ne bismo imali danas, ili bismo ih dobili kasnije. Razvoj bežične daljinske komunikacije, kao što danas imamo mobilne telefone, izašao je iz potrebe ljudi da komuniciraju sa svojom posadom u orbiti. Želja da ispitujemo nešto što je toliko daleko i što je toliko komplikovano da dođete dotle, tera nas da premostimo neke probleme, da stvari budu praktično bolje rešene, izdržljivije, sa manje materijala i efikasnije", kaže Tijana Prodanović.

Kako će izgledati svemirsko odelo

Ukoliko želite da prodiskutujete o tome gde vas neće dočekati ekekat staklene bašte, atmosfera prepuna amonijaka i neraspoloženi domaćini skoknite u četvrtak 1. decembra u 20 sati do Planetarijuma na Petrovaradinskoj tvrđavi! Tu će biti održano predavanje o tome kuda posle Zemlje. Ako vas zanimaju trenutna dešavanja u organizaciji NASA i kompaniji SpaceX, predlažemo da gledate emisiju "Mars" svake nedelje u 21 sat na National Geographic kanalu. Takođe, na sajtu Nacionalne geografije možete da nađete mnogo veoma zanimljivog materijala o Marsu!

Ukoliko želite da poslušate prilog, izvolite:

Jasna Žugić