Borci iza tastature

Nije zabeležen slučaj da je neko izvojevao bitku tako što je sedeo za kompjuterom i zdušno ponavljao fraze iz raznih herojskih filmova na društvenim mrežama. Pojavom društvenih mreža na našem prostoru se upravo pojavila ogromna količina boraca iz fotelje. U poslednje vreme smo na žalost svedoci i takvog vida društvenog aktivizma.

Piše: Vladimir Jovanović "2 minuta Tišine!"

Borci iza tastature (iliti Keyboard warriors) su sve češći na društvenim mrežama. Kao i u slučaju svakog fenomena, postavlja se pitanje zašto.

Zašto?

Jedno od objašnjenja je lenjost. Lenjost da se pokrene iz udobne stolice i da se izađe na ulicu i načini prava promena u društvu.

Drugo objašnjenje može da bude strah. Strah od ljudi, strah od bola, strah od sučeljavanja sa problemom.

Koji god da je razlog ove pojave, borbom koju ćemo voditi isključivo znakovima i simbolima tastature pretočenim u binarni kod, nećemo puno postići.

Većina revolucija u poslednje vreme je upravo organizovana preko društvenih mreža. Odbrana trga Taksim u Istambulu je organizovana upravo preko Twittera. Jeste posredstvom društvene mreže, ali se zapravo događala na samom trgu, na ulici.

E sad, postavlja se pitanje kako te društvene mreže funkcionišu kod nas.

Kod nas one ferceraju isključivo po principu ja tebi fotku šoljice kafe, ti meni fotku mačeta u cipeli. I svi srećni i zadovoljni. Siti se "nalajkujemo" jedni drugima i srca pljušte na sve strane.

Postoje stranice koje pozivaju na ustanak i pobunu protiv raznih anomalija u društvu, ali na žalost, sva borba i energija se rasplinjava upravo u IT svetu. Prave akcije nema toliko često.

Zanimljiva je situacija u kojoj neko zaista uspe da pokrene ljude da bi se donelo neko rešenje ili sprovela akcija, a to je pravi momenat da naši tastaturni vitezovi krenu u ofanzivu. Svi oni odmah znaju šta i kako je trebalo da se uradi. Svi oni znaju gde je taj neko pogrešio. Svi oni znaju da takva neka inicijativa nema šanse da uspe. Ali ako znamo da je prosečan građanin Srbije uvek najbolji general ili fudbalski selektor ili sudija ili doktor nauka iz raznih oblasti, onda je i logično da ovakvi "junaci" postoje.

No, možemo poručiti tim "herojima" da tipkajući po tastaturi mogu da se uključe u prave akcije, ako ne lično da zasuču rukave, onda barem svojim uticajem prošire vest o akcijama koje se planiraju.

Ribarac ili Oficirac se neće očistiti stiskanjem tastera delete. Biciklističke staze se neće napraviti kuckanjem komande run. Zakoni neće ući u skupštinsku proceduru stiskanjem tastera enter. Za to ipak treba biti pravi borac. Za to treba napustiti fotelju i dragu tastaturu.

Vidimo se u pravom svetu!

Vladimir Jovanović

Autor fotografije: Vladimir Mučibabić