Šta je ekstremizam?

Da li znaš kako dolazi do ekstremizma? Šta su njegovi činioci i koje su posledice?

Predstava "Kako ja ovo sinu da objasnim?" reditelja Vojkana Arsića biće premijerno odigrana u petak 14. decembra u 20:30 h u Pozorištu mladih. Prikazuje lične priče, ali i teorijski objašnjava i razvrstava činioce ekstremizma.

Kako je izgledao proces rada?

Predstava je nastala dokumentarnim putem. Počeli smo da radimo na predstavi pre malo manje od dva meseca i jedina stvar koju smo znali kada smo počeli bila je ta da bi trebalo da se bavimo ekstremizmom. Nije postojao  osnovni tekst koji smo uzeli i rešili da postavimo. Prvih mesec dana smo sve probe i radionice posvetili istraživanju teme, mapiranju ekstremizma na razne načine i onda smo došli do neke vrste koncepta koji smo krenuli da sprovodimo u kontekstu pripreme predstave.

Zašto ekstremizam?

Zato što je to jedan od problema sa kojim se naše društvo suočava. Nama je bilo važno da ekstremizam raščlanimo na delove i da o svakom od njih govorimo u predstavi. Govorimo o političkom, religijskom i o ekstremizmu koji je zasnovan na etničkoj pripadnosti.

Koji se od njih najviše ističe u današnjem društvu?

Verovatno svi. Rekao bih da se u Srbiji politički ekstremizam najviše ističe zato što je trenutno na delu, a da se možda religijski najmanje ističe zato što nam religijski ekstremizam kod muslimanske populacije, ISIS, Al Kaida i ostale stvari koje se dešavaju u Siriji, nekako ostaju u centru pažnje, tako da neke druge stvari možda manje primećujemo. Etnički ekstremizam je nekako naš domaći ekstremizam.

Razgovor sa rediteljem i glumcima predstave možete poslušati u plejeru iznad. 

Kako ste koncipirali tekst?

Mnogo smo istraživali i kada smo mapirali ekstremizam, kroz razne radionice i procese, svi zajedno smo akumulisali sve ono što znamo i što smo naučili u to vreme i tako smo došli do onog scenosleda koji je definisao kojim putem hoćemo da idemo. Nakon toga je dramatrug Filip Grujić, koji je takođe bio deo procesa, sve to o čemu pričamo i mislimo i ono o čemu on priča i misli sveo u tekst scena koje igramo.

Razgovarali smo i sa glumcima Radetom Maričićem i Jelenom Simić.

Koliko je ovaj proces rada drugačiji od onog na šta ste navikli na Akademiji?

Rade: Meni je ovo prva dokumentarna, postdramska predstava. Samim tim što smo mi koautori tog procesa, mnogo je drugačije, jer smo mnogo dublje ulazili u istraživanje svega. Tema se bavi problemom društva, ne toliko čoveka kao individue, već na nivou kolektiva. Zbog toga smo morali da istražimo razne strane ekstremizma i da vidimo gde se on javlja. Mnoge stvari nismo znali, tako da je veoma korisno, jer smo osvetlili dosta toga što nismo znali a što nam se svakodnevno dešava.

Kako pristupate ekstremizmu u predstavi? Šta je za vas ekstremizam?

Jelena: Radom na predstavi shvatila sam da je svako ponašanje u današnjem društvu neki vid ekstremizma. U prvoj sceni definišemo ekstremizam, pa kad budete pogledali, saznaćete šta je tačno.

Koliko nas ekstremizam definiše?

Rade: Kako smo počeli sa probama, najviše smo se vezali za religijski ekstremizam, ono što je aktuelno u svetu, ISIS i ostali islamski pokreti. Na početku sam mislio da će se predstava baviti samo time, ali smo onda shvatili da ekstremizam može biti u raznim drugim društvenim sferama, samo što je terorizam poslednja tačka ekstremizma i to je nešto što se sad događa u svetu. U svakom slučaju, ekstremizam kao pojam je nešto što se dešava svakodnevno. Nismo toga ni svesni, ali svaki dan kad prođemo pored nekog prosjaka na ulici i samo ga pogledamo i ne uradimo ništa, to što nemamo nikakva osećanja prema tom čoveku, već je samo još jedan koji prosi, takođe je vid ekstremizma.

Šta nam govori naslov predstave?

Jelena: Naslov je proizašao iz procesa, tako što smo radeći razne vežbe, odnosno, donosivši primere ekstremizma, često koristili tu rečenicu potpuno nesvesno. Mi to zovemo prva lopta, prvo što se izgovori kada nemamo argument. Na primer, kako ja sad svom sinu da objasnim zašto se dva muškarca ljube, kako ja svom sinu da objasnim zašto je neko druge boje kože, kako ja svom sinu da objasnim zašto neko nosi hidžab i zašto se stvari dešavaju tako kako se dešavaju. To pitanje se nametnulo samo od sebe.   

Jovana Golubović