"Klopka": Vanvremenska komedija o jednoj tragediji

Sudbina bespomoćnog čoveka koji se bori za svoja prava često vodi pravo u zamku. Život tada piše scenarije sa nepredvidivim krajem i, bez obzira na to koliki ste detektiv u privatnom životu, pretpostavka o ishodu može biti velika zabluda. Ima li nevini pojedinac šanse protiv sistema i suda javnosti? Ko ima pravo da sudi i gde se krije istina? Sva ova pitanja deo su romana "Klopka za bespomoćnog čoveka" Roberta Tomasa, dela koje decenijama obrađuje teme zločina, krivice i tajni. Mlada ekipa glumaca, okupljena oko ideje Nevene Ilić, a pod rediteljskom palicom Ane Janković, redovno izvodi ovaj komad na Velikoj sceni Dorćol platza. Sa Nevenom smo o tome razgovarali u Dnevnoj sobi Oradija.

Kako si ti upala u "Klopku"?

Tekst sam tražila skoro dve godine dok nisam pronašla ovaj intrigantni psihološki triler. Privukao me je pisac Robert Tomas, a dodatni motiv bila je činjenica da je i sam Hičkok želeo da snimi film po ovom delu. Rešila sam da pokušam da to pretočim u predstavu i tako sam se potpuno prepustila ovoj priči.

Smatra se da je rad na filmu granično iskustvo; kakva je situacija sa pozorištem i stvaranjem nove predstave?

Slično je, nema velike razlike. Kada kreneš, moraš nepokolebljivo verovati u uspeh, imati podršku i, što je najbitnije, ne odustajati. Izazov je bio utoliko veći jer je tekst pisan filmski, a ne pozorišno. Bilo mi je veoma zahtevno da postavim psihološki triler koji se poigrava manipulacijama i poverenjem, istražujući gde je zapravo istina i da li je ona na kraju uopšte bitna.

Da li se ovaj komad može posmatrati kroz više žanrovskih prizmi?

Da, i to je bio najteži deo posla. Vizija rediteljke bila je da komad postavljamo na filmski način, ne obazirući se striktno na žanrove. Konstantno komuniciramo sa publikom, što unosi elemente brehtovskog teatra. Iako smo se mučili da dođemo do nekih rešenja, zajednički smo kao ekipa ostvarili cilj.

U predstavi se sreću policajka, sveštenik, lekar i buržuji. Kako ovi nespojivi likovi doprinose dinamici događaja?

Sve se prelama kroz sistem buržoaske klase kojoj pripadaju glavni junak (Denis Murić) i njegova žena (Nevena Ilić). Tu su i inspektorka Anja Ćurčić kao glas razuma i zakona, sveštenik Veljko Stevanović koji predstavlja crkvu, te Milorad Radević kao glas naroda i Ivana Velinović u ulozi medicinske sestre. Te različite vizure grade napetost.

Kako je radnja romana prilagođena pozorišnoj sceni i šta publika može da očekuje?

Ukratko: mladi par provodi vreme u vikendici, posvađaju se i žena nestaje. Muž prijavljuje nestanak policiji, ali se ubrzo pojavljuje sveštenik sa vešću da je žena pronađena. Međutim, ona tvrdi da je on agresivni alkoholičar, dok on nju ne prepoznaje ili ne želi da je prihvati. Počinje igra identiteta, iluzije i manipulacije. On doživljava emotivno rastrojstvo dok publika do samog kraja ne sazna ko je zapravo krivac.

Budući da se ovaj komad retko izvodio kod nas, šta ga izdvaja od trenutne ponude u pozorištima?

Stvorili smo nešto drugačije i ponosna sam na to. Predstava ima potencijal za festivale i šire evropsko tržište. Poseban pečat daje muzika koja se izvodi uživo; kompozitor Marko Vesić na klaviru i Anđelina Nikolić na violončelu prate svaki naš pokret. To doprinosi atmosferi koja je povremeno jeziva, jer ni samoj mi u nekim trenucima više nije jasno ko govori istinu.

Koliko je za glumce bilo zahtevno da usklade scensku igru sa živim muzičkim izvođenjem?

Bilo je teško jer je Marko komponovao muziku prateći naše rečenice. To zahteva od glumca da istovremeno sluša partnere, prati muziku, drži sopstvenu misao i radnju, a da ne napravi kiks. To je bio vrhunski zadatak za ceo tim.

Kakve su prve reakcije publike i gde planirate dalja gostovanja?

Reakcije su sjajne. Iako smo odigrali tek nekoliko predstava, već stižu ponude za gostovanja i festivale. Potražnja je velika, ljudi nas zovu jer se o predstavi već pročulo, što nam daje vetar u leđa.

Šta je ono što tebe kao umetnicu najviše privlači u teatru?

Misterija, psihološka igra i duboke emocije. Bitna mi je ta partnerska igra — koliko se na sceni zaista čujemo i pratimo. Iako je ovo tek početak za "Klopku", osećam da se kao ekipa pronalazimo i slobodno istražujemo glumačke dileme.

Koliko je danas mladim umetnicima izazovno da bez sistemske podrške postave predstavu u Srbiji?

Iskreno, veoma je teško. Često se sve svodi na "uslugu za uslugu" i manjka empatije. Zato sam beskrajno zahvalna timu Dorćol platza i pozorištu Teatrijum koji su stali iza nas i omogućili da ova priča zaživi na sceni.

Nevenino gostovanje u emisiji Dnevna soba možete poslušati na linku ispod:

Jovan Vanja Marjanović

foto: Miljana Miljković