Prostor - osnova za rađanje umetnosti

Mladi umetnici najčešće nemaju prostor za rad nezavisan od institucija, ali su neki od njih rešili to da promene. Studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu dve godine konstantno rade na tome da studentsko Pozorište Promena živi, a trenutno proslavljaju drugi rođendan pozorišnim festivalom "Nedelja promene".

Otvaranje "Nedelje promene"

Za pozorište su potrebni svi profili studenata koji studiraju na Akademiji umetnosti i to ne samo na dramskom, već i na likovnom i muzičkom departmanu.

"Promena definitivno nama mladim studentima i mladim ljudima omogućava iskustvo i daje nam sigurnost da imamo hrabrost i veru u sebe, samopouzdanje. Ono što učiš, što je najbitnije, jeste kolegijalnost – da svi rade sve. Pozorište se menja, nije fiksna stvar, nikad nije ni bila, niti treba da bude. Glumac je danas sve – i reditelj, i rekviziter i scenograf i šminker. Kad to shvatiš, onda ti je život lakši, a Promena ti upravo to daruje – da postaneš svestan svih tih stvari", objašnjava nam glumac Miloš Lazić.

Kako bi Pozorište Promena funkcionisalo, potrebno je mnogo entuzijazma, zato što studenti ne zarađuju na tome. Aleksandra Mrđen koja je aktivna u Promeni kaže da studentima to pozorište uzima skoro sve slobodno vreme.

Galerija Pozorišta Promena

"Sećam se situacije na Akademiji pre nego što je postojala Promena – stvari su bile baš jednostavne, svaka klasa je manje više bila za sebe, postojala su periodična okupljanja, kada neko igra ispit, pa se svi skupe i komentarišu šta bi moglo da se promeni, ali smo se mi svi u Promeni, znači svi ljudi sa svih godina, sa svih klasa, svih smerova i svih departmana, upoznali i postali prijatelji", kaže ona.

U Banjaluci su studenti Akademije pokušali da naprave studentski kulturni centar i predstave su izvodili na natkrivenom parkingu. Međutim, baš zato što su predstave bile napolju, zbog vremenskih uslova, projekat je trajao samo nekoliko meseci.

"Prostor je jako bitan, kako nije. Na primer, ovde (na Akademiji umetnosti u Novom Sadu) smo u učionici pet ili šest, ona je komplet crna, ima izdignutu malu scenu, svuda su daske i to već liči na neku scenu, to je već prostor za rad. A mi tamo imamo samo gole učionice, sa ogromnnim prozorima, zavesama, belim zidovima, parketom, sve je ravno, nema stolica, nema ničega, to je jedna obična prazna učionica. Ti kao glumac treba da se baciš u bilo koju situaciju ili okolnost, bilo koju zemlju sveta, vreme, radiš Šekspira, a neko ispod kosi travu", kaže student glume iz Banjaluke Marko Vukosav.

Iz predstave "Lizistrata ili porazgovarajmo malo o ratu i miru"

Fizički prostor u kom mladi umetnici mogu da rade veoma je važan kako bi se razmenjivale ideje, saglasni su sagovornici O radija. Jedan od osnivača Festivala internacionalnog studentskog teatra Marko Radenković kaže da je prostor važan kako bi se ljudi različitih profila upoznali i eksperimentisali.

"Ako se udaljimo od same ideje studentskog pozorišta, prostor je uvek nešto što nedostaje stvaraocima, pogotovo ljudima u kreativnom sektoru. Ali s druge strane, treba imati u vidu da prostor predstavlja obavezu i mislim da nekada nemamo punu sliku o tome šta zapravo znači voditi jedan prostor. Tako da festivali jesu zanimljiv format jer imaju ograničeno trajanje, fokusiranu energiju i resurse, ali možda je to dobar uvod u to da imate svoj prostor", kaže Radenković.

Studenti Scenskog dizajna na Fakultetu tehničkih nauka dobili su mobilno gledalište, tako da u učionici, ukoliko im je to potrebno, mogu da naprave pozornicu. Na akademijama umetnosti u Beogradu i Banjaluci, studenti su pokušali da naprave svoje pozorište, ali im nije uspevalo da ta ideja i opstane. Jedni kažu da je to zato što nemaju jedinstvenu akademiju sa svim potrebnim profilima ljudi, a drugi da nemaju infrastrukturu, odnosno pozornicu. Uprkos tome, uspevaju da rade predstave, jer način za to uspevaju da nađu.

Jasna Žugić