Kultura / Pozorište
"Promena" otvara put mladim glumcima i rediteljima
Novosadsko pozorište "Promena" pokrenuli su studenti Akademije umetnosti još krajem sedamdesetih godina prošlog veka. Kvalitet predstava koje su nastajale u tom periodu potvrđivan je nagradama na brojnim festivalima širom Jugoslavije. Međutim, tadašnja „Promena“ nije imala stalni repertoar i njeno funkcionisanje je zavisilo od generacije do genracije.
Kako je u međuvremenu "Promena" utihnula, 2015. godine tadašnji polaznici Akademije umetnosti su odlučili da je vrate u život, postave stalni repertoar i omoguće njen neprekidni rad.
"Pomena je ranije imala pojedince koji su puno značili i puno radili, ali bi njihovim odlaskom sve prestajalo. Naša osnovna ideja te 2015. godine je bila da 'Promena' uvek traje i da bude odraz ljudi koji je vode u tom trenutku. Do tada su mladi glumci u Novom Sadu jako teško dolazili do pozorišta, a nastajanjem 'Promene' dobili su svoj prostor“, kaže glumac i jedan pokretača Promene Dušan Vukašinović.
OBRATI PAŽNJU
Dušan i danas nastupa u Pozorištu Promena, koje će za njega, kako kaže, zauvek ostati dom.
"Na otvaranju današnje predstave čulo se dobro došli u Pozorište Promena. Nekome ko je glumac ovog pozorišta, to je dalo novu energiju za igranje predstave. Shvatio sam da ću zauvek biti glumac Promene i svugde ću se osećati kao gost, zauvek. To domaće, to je meni Promena", kaže Dušan.
Dušan Vukašinović
Sada i u Srpskom narodnom pozorištu i u Pozorištu mladih možemo gledati veliki broj glumaca koji su prve korake napravili upravo u Promeni. Podjednako važan deo priče su i reditelji, a upravo je na njima pritisak da nastave ono što su njihovi prethodnici započeli.
"Prvi put kada sam, posle dve godine studija, rekao sebi da treba da krenem od početka, radim na odnosu glumaca i učim - to je bilo postavljeno u Promeni. Izabrao sam tekst koji mene dira i kojim želim nešto da kažem. Tada sam shvatio da umetnost može da postoji samo kao sredstvo, a nikako kao cilj. To je onda otišlo u JDP“, kaže reditelj Ivan Vanja Alač.
Njegova predstava "Beogradska trilogija", po motivima teksta Biljane Srbljanović, našla se na programu jednog od najprestižnijih pozorišta u zemlji.
"Tu predstavu smo izgurali uprkos hiljadu faktora koji su radili protiv nas. I neuskustva , pre svega mog. Izgurali smo to, jer nam je svima stalo da kažemo to što smo hteli. Reditelji to treba da nađu u sebi. Kroz karijeru će biti stvari koje radiš da bi preživeo, ali je bitno da na Akademiji, kada imaš prostor za eksperimentisanje, uradiš nešto do čega ti je stalo. To treba naći u sebi“, kaže Alač.
Ivan Vanja Alač
Jedan od osnivača Promene bio je i reditelj Haris Pašović. Kako kaže, divno je što tradicija postoji, ali mlade umetnike ne treba gušiti s njom i nametati im nekakve standarde iz prošlosti.
"Današnjoj Promeni ne nedostaje energije i želje. Napravili su pozorište koje ima repertoar, u koje dolazi publika. Mi smo igrali predstave, ali ih nismo imali dovoljno. Tadašnji reditelji su bili aktivniji. Mislim da današnjoj Promeni, ipak nedostaje pozorišna vizija", kaže Pašović.
Upravo je Pašovićeva predstava "Za šta bi ste dali svoj život?", u kojoj pored novosadskih nastupaju i glumci iz Bosne i Hercegovine, zatvorila ovogodišnje izdanje "Nedelje Promene". Ovacije gledalaca, pokazuju da Promena u 21. veku ima svoju publiku i da spoj mladih glumaca i iskusnog reditelja može da iznedri samo kvalitet.
Prilog o Pozorištu Promena poslušajte u novom izdanju emisije Pop Up:
M. L.
Foto: Petra Živković, Vladimir Beljić (Pozorište Promena)
