Pozorište je i dalje pobuna!

Na nedavno završenom Jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu, za najbolju glumicu proglašena Milica Grujičić, koja je dobila nagradu za ulogu Verenice u predstavi "Krvave svadbe", Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada i Grad teatra Budva. Milica trenutno priprema ulogu Antigone u istoimenoj predstavi, koju će novosadska publika premijerno doživeti za nešto više od mesec dana. Prve čitajuće probe su tek počele, a u narednim minutima ćemo, pored detaljnog istraživanja pomenutog Lorkinog teksta, saznati zašto je grčka tragedija i danas veoma jako sredstvo komunikacije među ljudima.

Koliki izazov je za tebe bio rad u predstavi "Krvave Svadbe" u kojoj ti je bila poverena glavna uloga?

Naravno da u samom startu i pripremama za ovu predstavu nisam razmišljala kako će to da izgleda do kraja. Jednostavno, to je veoma prirodno teklo. Bio je dobar proces, zdrav. Cela ekipa je kvalitetna i puna ljudi koji su maksimalno okrenuti pozorištu i zajedništvu igre. Tako smo i stvarali predstavu – spontano i lagano. Meni je uloga veoma legla. Prijao mi je i rad sa rediteljem Igorom Vukom Torbicom, a u tom stvaralačkom procesu moglo se osetiti koliko ljubavi postoji između kolega. Svima je bio važno da napravimo dobru predstavu koja će da prebaci rampu i da sa njom ispomeramo gledaoce, onako iznutra.

Koliko je taj dramski tekst i danas aktuelan, zanimljiv i opominjujući?

Ovde je prvenstveno u pitanju poezija Federika Garsije Lorke, a poezija uvek korespondira sa bilo kojim trenutkom, pošto je svevremena. Tema koja se na prvu loptu ovde ističe kao bliska sa svakom osobom je tema ljubavi, strasti i teških odluka koje imaju veze sa tim. Ono čime se Igor kao reditelj dodatno bavio jeste preraspodela kapitala koja se dešava kroz te ugovorene brakove. Sve je puno raznih metafora koje se tiču društva u kom živimo. Tu se može videti koliko poezija u sebi nosi više različitih aspekata i slojeva koji se otvaraju u asocijacijama gledalaca.

Inserti iz predstave "Krvave Svadbe"

Poznavajući Lorkine tematike, koliko ova predstava u sebi nosi dozu pobune?

To je jedna od glavnih stvari. To se direktno može videti kroz moj lik, koji beži sa sopstvene svadbe. To sve tinja u njoj, dobar deo komada, dok se na kraju ne odluči da jednostavno ode. A onaj koji je u suštini najveći nosilac te pobune zapravo jeste lik koji u tom komadu jedini ima ima i prezime. U pitanju je Leonardo Feliks (Pavle Popović).

"Iako tragična u svojoj osnovi, Lorkina drama u ovoj magično estetizovanoj, vanserijskoj predstavi Igora Vuka Torbice proizvodi neobičnu vedrinu".
Ana Tasić, "Politika"

Premijera predstave "Krvave Svadbe" održana je u avgustu ove godine. Kako je za tebe prošla pozorišna sezona 2017/18?

Mogu da kažem odlično! Bila je to jedna lepa i ispunjena sezona. Zadovoljna sam i kao čovek i kao žena i kao glumica. Imala sam mogućnost da radim sa odličnim rediteljima. Shvatila sam da ti, kroz profesionalno bavljenje glumom, uvek od uloga dođe ono što treba da ti dođe. Nema tu sad neke prevelike mistifikacije. Uvek sam u tom smislu bila opuštena. Gledala sam da igram to što sam u momentu dobila, da uradim na najbolji mogući način.

Ove nedelje ste krenuli sa prvim probama Antigone. Koje su prve impresije sa čitajućih proba?

Treba odmah reći da to nije Sofokleova "Antigona". Dakle, nije u pitanju ta klasična tragedija, već novi tekst Maje Todorović pod imenom "Antigona 1918". Meni je ideja veoma zanimljiva, a autorska ekipa je ponovo odlična. Mi ćemo, verovatno, gledati da neku priču koja je zapravo uvek aktuelna i univerzalna, kada pričamo o grčkim tragedijama, sprovedemo kroz nešto što bi u ovom momentu bilo blisko našem razumevanju. Na današnjoj probi smo baš zaključili da se ovaj tekst bavi tragedijom u jednoj porodici i tim putem ćemo ići. Ali isto tako, antička tragedija nas i dan danas opominje na iste stvari.

Svaka nova uloga kao još jedan odgovor u razumevanju sveta: Milica Grujičić

Koliko ti prijaju te početne probe i iščitavanje teksta?

Meni je taj proces najvažniji. To je ono što ti uvek ostane kao sećanje. I kada igraš predstavu, vraćaš se procesu i onome šta je tu rečeno. Vraćaš se tim energijama koje su se povezale tokom rada. A osim toga što je podsetnik, zapamtiš i merilo svesti koje ti pomaže da uvek osvežiš određenu ulogu.

Da li pored Antigone imaš još neke projekte u planu?

Trebalo bi početkom sledeće godine da snimam film "Kelti" u režiji Milice Tomović i jako se radujem tome. Sa Milicom sam imala priliku da radim pre više od deset godina i sećam se tog procesa kao jako kreativnog i divnog. Sada ćemo ponovo da se nađemo.

Često spominješ reč proces. On je kod tebe veoma vedar element rada.

Svi procesi u pozorištu bi trebalo da budu vedri, kreativni i da te teraju u neke nove svetove. Glumci na taj način imaju jednu životnu priliku i privilegija da kroz igru rastu kao ljudi, razumevajući svet oko sebe. Zapravo, svaki glumac priželjkuje dobar pozorišni proces. Čak i kada se naiđe na probleme tokom rada, veliko je zadovoljstvo pronaći odgovarajuća rešenja i načine kako te poteškoće rešiti na pravi mogući način.

U nastavku poslušajte deo intervjua sa Milicom Grujičić.

Dušan Majkić