Murali su umetnost dostupna svima

PDP konferencija je svečano otvorena, a tome je prethodio početak stvaranja novog murala u blizini kulutrne stanice Eđšeg. Oslikaće ga samouki interdisciplinarni umetnik iz Kanade, Ben Džonston. Ostajući verni ulozi izražavanja verskih i političkih uverenja u društvima, murali predstavljaju moćno sredstvo emancipacije, slobode izražavanja i društvenog aktivizma i propagande. Smatraju se važnim aspektom društveno angažovane umetnosti i igraju značajnu ulogu u odnosu između umetnosti i politike.

Ben Johnston

Murali su godinama prekrivali unutrašnjosti i eksterijere mnogih javnih zgrada, poput palata, hramova, grobnica, muzeja, biblioteka, crkava i kuća bogatih zaštitnika umetnosti, a potom se proširli na ulice i arhitektonske elemente u novije vreme. Ipak, svi zadržavajući svoje početno značenje i svrhu: slikati sliku društva stvorenu iz priča, vrednosti, snova, promena.

U okviru ovogodišnje PDP konferencije biće iscrtan i mural na zidu kod Kulturne stanice Eđšeg. Portparolka ove konferecije Sofija Balać, misli da su murali ono što umetnost i treba da bude, dostupna ljudima.

"To je jedna kulturološka stvar, nešto što ljudi mogu svaki dan da vide u neku ruku kulturološki i sociološki više značajno nego nešto što je okačeno u galerijama. To je ta interesantna distinkcija između strit arta i arta visoke umetnosti, high arta koji pripada galerijama. Ima sjajan dokumentarac o tome "Saving Benksy" o jednom čoveku koji je pokušao da spasi jedan od Benksijevih uradaka na zidu u San Frnacisku i hteo je da pokloni muzeju to što je spasio, međutim, niko nije hteo da ga prihvati, ali su hteli da ga otkupe i cela ta priča koliko se to sad vrednuje. Zanimljiv podatak je da Benksi uglavnom ne dobija pare od svega toga. Strit art je i dalje ne istraženo polje izražavanja ali za urbanu sredinu kao takvu, mislim da je značajno da ljudi vide tako nešto. Ne moraju da plate ulaznicu. Murali su vizuelno jasne slike za koje ljudi neće reći "Ja sam previše glup da razumem to". Za urabanu sredinu, za kulturnu edukaciju mislim da su murali i grafiti sjajna stvar", kaže Sofija.

Mesto Remedovog murala

Ta dostupnost  čini da se vežemo i imamo utisak da je nešto naše. I nešto što je naše nam je oduzeto pre 2 godine, a to je Remed. Da li ste rekli Ben Džonstonu da će, eto možda, njegov mural biti prekrečen?

"Iskreno ne znam da li su mu rekli, ja se sećam da kada su krenuli pregovori o tome, meni je to palo na pamet, i to se ne dešava samo kod nas već i u San Francisku, i bilo gde gde je Benksi prekrečen se to dešava, jako je to pipava stvar ali ono što mislim da je specifično za strit artiste je to što oni ipak to poklanjaju ulici i ne stvaraju sa mišlju da će to trajati večno jer ako se ne prekreči mural, fasada može da propadne nakon decenija, naravno da se mi vezujemo za murale jer se javlja sinteza između građanina i umetnika.  Ipak je, što se tiče ovog murala koji se sad oslikava i koji će biti gotov u toku pdp konferencija, postojala dozvola građana.  Građani imaju svoje murale, nalaze se kod murala, tako da postoji neka simbioza između građana i umetnika, jer su i jedni i drugi vlasnici toga što se nalazi na zidovima i doživljavaju to intimno, a sad da li će to biti prekrečeno il ne, ništa nije večno, ali mislim da strit art ima taj stav biće prekrećeno, pa dobro, idemo dalje, nije trajno", rekla je Sofija.

Lančana reakcija je udruženje građana koje je nastalo veoma spontano, mesec i po dana nakon što je prekrečen Remedov mural, što se desilo pre dve godine, podsetila nas je Milica Grujičić iz tog udruženja.

"Ta akcija je nekako nadrasla naša očekivanja i ideja o tome u kom pravcu bi mogla da se odvija priča strit arta u ovom gradu i nekako bez ikakve lažne skromnosti čini mi se da smo neka vrsta začetnika priče, vezano za murale, za sjajne umetnike koji su se tokom tih akcija i kasnije u okviru nekih drugih organizacija pojavljivali u Novom Sadu i radili i slikali. To je priča koja zapravo prelazi na neki drugi nivo. Jako puno stvari se dešavalo ali je bitno da je ta priča nastala i održala se zahvaljujući jednom ozbiljnom broju jako dobrih ljudi, naših građana koji su nam pomagali nakon svih tih akcija. Evo sad radimo jedan mural, to je jedna pozitivna priča kako umetnosti ima snagu i ujedinjuje ljude i donosi pozitivne promene u sredini u kojoj živimo. Naravno da u svemu tome treba da učestvuje i grad i da pomogne i organizacije kao što je OPENS to je njihova poenta i svrha. U isto vreme mislim da za neke projekte koje su ovako veliki i uzmu maha onda je tu nekako neophodno da se ljudi uključuju", kaže Milica.

 Mesto gde  će biti mural

Valentina Antić iz OPENS-a kaže da je u septembru završen projekat "Omladinska prestonica Evrope na putu" koji je tokom dve godine poklanjao gradovima u regionu murale, a na kraju je na red došao i Novi Sad.

"Realizovali smo jedan omladinski kamp na kojem se učilo kako nacrtati grafit i mural, dobili smo dozvole za  pet zgrada, pet zidova, za uslikavanje murala koji predstavljaju mlade i šalju jednu poruku mladim Novosađanima. Ideja ovoga jeste da napravimo jednu urbanu galeriju u Novom Sadu i da i turistički obogatimo grad Novi Sad nekom urbanom turom", rekla je Valentina.

Emisiju za i protiv možete da poslušate u plejeru

Milica Grujičić smatra da činjenica da je jedan vredan mural, kao što j Remedov, prekrečen govori da onaj ko je to uradio nema osećaj za značaj tog dela.

"Iz tako neke glupe situacije vidiš kolika je snaga umetnosti i koliko je to delo bilo značajno za naše sugrađane. To delo je oživelo scenu, razdrmalo je sve, ali sama poenta murala bila je da kreativnost oslobađa. Jednostavno, kao da se to desilo u stvarnom svetu. Iz 2D je prešlo u 3D, u realan život i to je super. Murali i strit art je prolazno ali mi svi jesmo bili vezani za taj mural i to su pokazali  ljudi koji su izašli na ulice. Meni je bilo bitno da se iz tako neke priče izađe sa pozitivnom energijom jer ti zapravo jesi u stanju kao umetnik i građanin i osoba koja živi i stvara u kolektivu da možeš da preokreneš tok energije u nekom pozitivnom smeru. To je bila jedna velika količina energije koja je mogla da ode u neku apatiju, bes, mržnju, nezadovoljstvo. Stvaralaštvo, zajedništvo, razumevanje, neki vrlo konkretni potezi  međuljudskih odnosa da se mi osetimo da smo zaista zajedno u ovom gradu, jedni sa drugima", rekla je Milica.

Ona kaže da je bitno i ulagati energiju u nešto pozitivno.

"Ja moram reći da je ovo jedna vrlo zatvorena sredina, jedna vrlo učmala sredina u kojoj je jako teško otvarati stvari na bolje. Jako je to veliki problem za mnoge umetnike i za ljude uopšte da se živi smisleno. Mi nemamo osećaj zajedništva, to je izuzetno retko", rekala je naša sagovornica.

Zidna umetnost se koristi u svrhu prikazivanja zajednica, nacija i kultura. Istovremeno, murali predstavljaju estetski element koji im pomaže da se integrišu u okruženje i pretvore ih u prave kulturne artefakte, pa čak i monumentalne radove. Osim dobro definisanog značenja, murali su tu i za druge svrhe, kao što su reklama ili jednostavno lepa slika na zidu.

J. Mijatović