Mladi umetnici moraju više da eksperimentišu

Rade Tepavčević, student četvrte godine Akademije umetnosti u Novom Sadu na odseku slikarstva, kroz svoj rad se na satiričan način bavi jednom vrlo svakodnevnom stvari – oglasima za prodaju životinja koje je viđao na ulicama u svom rodnom Vrbasu. Njegova treća samostalna izložba Skice, ideje, vežbe 5 biće otvorena 6. marta u SKC Fabrici u 19h.

Kada si prvi put došao u kontakt sa umetnošću, kada si shvatio da želiš da deluješ u nekom kreativnom polju?

Prvo me je majka prijavila na časove i radionice crtanja preko oglasa koji je videla u Vrbasu, pa sam jednostavno nastavio da se bavim time, jer mi se dopalo. Posle sam upisao umetničku školu "Bogdan Šuput" u Novom Sadu, a nakon toga Akademiju umetnosti u Novom Sadu, odsek slikarstva.

Trenutno si student četvrte godine Akademije, koliko misliš da te je ona oblikovala u tvom radu i koliko je bitno zapravo kombinovati svoj neki lični nagon ka stvaranju i znanje koje dobijaš na fakultetu?

Mislim da me je Akademija dosta oblikovala kao stvaraoca. Profesori su imali uvek razne sugestije na moje radove i dosta se konsultujemo sa njima, što stvarno pomaže, a i u nekom našem istraživanju uvek naiđemo na nove umetnike. Samo istraživanje je najvredniji deo celog obrazovanja i tu uvek svi pronađemo sebe, ako radimo dovoljno na tome.

Tvoje radove inspiriše mesto odakle si i kroz njih pokušavaš da preneseš neke karakteristične stvari koje te asociraju na Vrbas. Radiš to na prilično humorističan način, tako da dosta ljudi može da se poveže sa tematikom. Reci nam nešto o tome?

Odrastao sam u Vrbasu i imali smo mogućnost da držimo mnogo životinja kod kuće. Tema mojih radova su oglasi za prodaju životinja koje sam viđao na putu od škole do kuće svaki dan i pokušao sam na duhovit način da skrenem pažnju na nasilje nad životinjama, jer me to dosta povređuje. Mislim da je to što sam izabrao humorističan pristup takvoj temi ipak prijemčivije većem broju ljudi.

Imaš bogato izlagačko iskustvo, kako jedan mladi kreativac može da dođe do prostora za izlaganje, kakve poteškoće mogu da se jave i kako doći do rešenja uprkos svemu tome?

Pre svega treba biti istrajan i biti ažuran na društvenim mrežama – promovisati sam sebe, aploudovati svoje radove. Meni se recimo desilo da su me ljudi sami kontaktirali da izlažem kod njih i ja sam naravno sve prihvatao. Mada, trudim se i da se prijavljujem na što više konkursa, pa sam tako dolazio i do grupnih izložbi, a sada ću imati i treću samostalnu. Nisu to neke velike izložbe, ali uvek dođe dosta ljudi svih generacija, tako da mi je drago da imam mogućnost da pokažem ljudima svoj rad.

Kad smo već kod izložbi, 6. marta se otvara tvoja izložba u SKC Fabrici, šta će ljudi moći da vide na njoj?

Ta izložba će biti malo drugačija, izlagaću radove koje do sada nisam izlagao i neće biti izloženi samo crteži, već i slike. Ljudi će moći da vide istu tematiku, ali obrađenu na malo drugačiji način, kroz različite serije. Biće i jedna novogodišnja serija – malo smo zakasnili sa tim, ali eto imam priliku da izložim i to sad. (smeh)

Spominjao si samopromociju preko interneta, koliko on pomaže, a koliko odmaže mladim kreativcima? Recimo, O radio se bavio i temom kopiranja tuđih radova, što se dešava zbog dostupnosti svih informacija, pa tako i umetničkih radova, na internetu.

Pomaže svakako, samim tim što mogu da vidim druge autore. Pomaže i zbog te promocije, naravno, ali recimo i zbog prodaje radova. Teško da bih mogao da prodam ovako radove, a preko sajtova koji su namenjeni upravo za to, ipak je lakše zaraditi od svojih radova. Opet, nekad me i internet i koči jer nailazim na neverovatnu količinu sadržaja koja me inspiriše da probam da radim na sličan način. Pokušam uvek, ali nekad naiđem na blokadu pa se ipak na kraju vratim svom nekom izrazu.

Šta misliš, šta se dešava na našoj mladoj umetničkoj sceni trenutno? Da li ona napreduje, stagnira, nazaduje...

Mislim da malo stagnira. Autori su previše ograničeni pravilima, recimo, dosta se potencira neka geometrija u različitim umetničkim tehnikama i izrazima, a po mom mišljenju tu nema ličnog pečata. Na sceni nam fali radova u kojima može da se oseti da su oni lični, jer to ipak najbolje komunicira sa publikom.

Šta misliš da treba da se desi da se to promeni, da li misliš da mladi umetnici moraju da izađu iz svoje zone komfora?

Pre svega treba da rade na sebi i na svom ličnom izrazu i samim tim će lakše raditi, a i scena će biti bogatija. Treba što više da se zalažu za svoj rad, treba da se konsultuju sa drugim ljudima i da eksperimentišu sa različitim medijima i materijalima.

Šta su tvoji planovi za budućnost? Eto, imaš sad izložbu koja se dešava za par dana, ali pre nekoliko meseci si u saradnji sa drugim mladim umetnicima štampao svoje crteže sito štampom na majice, da li možda planiraš da nastaviš i time da se baviš?

Planiram baš ozbiljno da se bavim dizajnom majica. Nisam još sve tačno isplanirao, ali desiće se u skorijoj budućnosti. Bavim se i ilustracijom, tako da planiram ozbiljnije da se posvetim i tome i naravno slikanju, iako je to duži proces. A za dalje – prijavljivaću se na konkurse i organizovaću još izložbi, koliko budem mogao.

Sofija Balać