Vredi pročitati: "Samo nek aspidistre lete"

Prof. dr Snežana Smederevac na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu drži nastavu na studijama psihologije, a osnivač je i koordinator Centra za bihejvioralnu genetiku tog fakulteta. Preporučila nam je za ovu nedelju jedan manje poznat rad Džordža Orvela "Samo nek aspidistre lete".

"Orvela sam nedavno otkrila kao ozbiljnog pisca, koji je radio u prvoj polovini dvadesetog veka i koji je imao šta da kaže na osnovu dela koja ga nisu učinila dovoljno popularnim, ali su za mene mnogo važnija od '1984' i 'Životinjske farme'. Jedna od tih knjiga je 'Samo nek aspidistre lete'", kaže naša sagovornica.

"Aspidistra je cvet koji verovatno svaka građanska porodica ima u svom domu. Za njega je taj cvet simbol pristajanja na sve ono što nudi društvo, sistem, građanski moral i pristajanje na život jednog običnog čoveka koji mora da se prilagodi različitim pravilima, nezavisno od toga da li ona proizilaze iz njegovih ličnih težnji ili ne, ali društvo zahteva ta pravila. Ona se kroz vekove menjaju, ali čovek nezavisno od toga koja su pravila u pitanju, vrlo čvrsto se njima prilagođava da bi mogao da opstane. To je verovatno uslov našeg opstanka", navodi prof. dr Snežana Smederevac.

Džorž Orvel, čije je pravo ime Erik Bler, rođen je 1903. u Motihariju, britanska Indija, a umro 1950. u Londonu. Već kao dečak je odlučio da će biti pisac. Studirao je na koledžu Itonu, a pošto nije dobio stipendiju, prekinuo je zvanično obrazovanje i zaposlio se.

Bio je policajac u Burmi pet godina, a potom lučki radnik. Tada nastaju njegova prva neslaganja sa sistemom. Imperijalna vlast i njeni metodi su ga duboko razočarali, a svoja iskustva i stavove o njoj izneo je u romanu "Burmanski dani" i u dve autobiografske priče "Ubijanje slona" i "Vešanje". Po povratku u Englesku, proglasio se anarhistom, a kasnije je sebe počeo smatrati socijalistom.

Živeo je i kao beskućnik, te je svoja beskućnička iskustva kasnije uobličio u roman "Niko i ništa u Londonu i Parizu".

Učestvovao je u Španskom građanskom ratu, tokom kojeg je upoznao Ernesta Hemingveja. Tokom Drugog svetskog rata, uprkos želji da ode na front, proglašen je nesposobnim za služenje vojnog roka, pa je radio kao novinar BBC-a. Vreme provedeno u toj medijskoj kući smatrao je protraćenim. Ipak, za to vreme je napisao dosta kratkih drama, držao je lektorska predavanja i sarađivao sa T. S. Eliotom i Dilanom Tomasom.

Imao je nekoliko književnih pseudonima, ali je na kraju izabrao Džordž Orvel jer je, kako je sam govorio, to "dobro, puno englesko ime", a i strahovao je da će osramotiti porodicu. Tokom života se trudio da pisac Orvel i građanin Bler vode odvojene, zasebne živote, uključujući i prijatelje.

Jedna od anegdota u vezi sa Orvelom govori da je njegova prva izgovorena reč u životu bila zverski (beastly).