Mlade u galerije privlači multimedija
Izložba Miroslav Kraljević i sledbenici u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog privukao je mnoštvo Novosađana, a među njima i manji broj mladih ljudi. Upravo to je galeristima najteži zadatak.
Koji su to sadržaji koji mogu da privuku mlade u galerije i šta oni očekuju od prezentovanja umetnosti, dosadašnja iskustva nam govore da mladi posetioci malo razmišljaju o tome, a u galerije idu kada ih neko organizuje.
Jasna Jovanov iz Spomen zbirke Pavla Beljanskog kaže da su različiti sadržaji zanimljivi različitim generacijama, ali da je mlade moguće privući.
"Mislim da bi svaki čovek u svom odrastanju trebalo da se suoči sa muzejom čak i ako mu je dosadno. Muzeji se trude da svoje sadržaje osavremene ne samo za mladu publiku već i za druge, da ih učine atraktivnijim, a da ne izgube ništa od svog značaja. Ne mogu da kažem da smo zadovoljni, ali nisu krivi mladi ljudi, mislim da je pre svega školski sistem zakazao", kaže Jasna.
Ljubica Milović iz Muzeja savremene umetnosti kaže da je uzrast imeđu 18 i 25 godina najmanje zastupljen na njihovim izložbama
"Naše iskustvo je da stariji srednjoškolci i studenti posećuju izložbe ako je deo obavezne nastave ili su uključeni u postavku. Najbolje reaguju na postavke koje imaju savremen dizajn sa interaktivnim elementima. Dugo ostaju i vraćaju se na izložbe u kojima imaju stručno vođenje i komunikaciju sa kustosom. Verujem da je uzrok slabe posećenosti mladih muzejima i galerijama u tome što informacije o programima do njih stižu kroz neke medije koji njima nisu bliski i razumljivi. Tekstualne najave u novinama više ne mogu da ih privuku", kaže Ljubica.
Mladi koje smo zatekli na izložbi o Miroslavu Kraljeviću. se slažu da postavke moraju biti osavremenjene.
"Mlade bi galerije mogle privući tako što će staviti audio-vizuelni sadržaj koji bi im bio zanimljiviji od slika."
"Trebalo bi uvesti možda neka autorska vođenja izložbi da to deci bude zanimljivije."
"Jedini način je da im se od malih nogu usađuje ljubav prema umetnosti i da dolaze na ovakva mesta."
Zvonko Maković autor izložbe o Miroslavu Kraljeviću kaže da galerijski sadržaj mora biti dobra priča koja drži vodu
"Najvažnija je dobra priča. Ne možete blefirati publiku bez obzira na uzrast jer se blef lako pročita. Nije samo postaviti slike i skulpture već treba učiniti sve da se to i medijski isprati i učiniti je interesantnijim. Bez dobre priče nema ni interesovanja", objašnjava Maković.
Dosadašnja iskustva govore da su izložbe sa zvučnim stranim imenima i toponimima daleko zanimljivije mladima nego prezentacija domaće umetnosti. Veliki broj mladih posetio je izložbu radova Endija Vorhola, zatim Franciska Goje ili Direra, koji je aktuelan poslednjih dana.
Svi naši sagovornici slažu se da bi u prezentaciju sadržaja u galerijama trebalo uložiti više novca, ali to je i najveći problem u celoj priči jer novca u kulturi jednostavno nema.
P.K.
