FINK: Uvek tragaj za novim znanjem, sve drugo je lenjost

   "Neko mi je rekao pre dosta godina, da onog momenta kada prestaneš da učiš na poslu koji radiš, to je moment kada treba da daš otkaz i kreneš dalje. Ako tada ne odeš, to samo znači da si lenj", poručio je Fin.

   Britanski bend FINK prvi put je gostovao u Srbiji, u Domu omladine Beograda, i kako je pevač Fin Greenall u jednom momentu promrmljao sa bine, zasta nije bilo izvesno koliko će ljudi stajati u toj sali pred njim. Međutim, Amerikana je bila puna, u DOB-u je bila gužva.

   Kao i svaki bend koji dolazi prvi put u neku zemlju, a pri tom promoviše i svoj najnoviji album, u ovom slučaju “Hard Believer”, nisu izostale starije pesme - akustične himne koje se zalepe za uši kao šećerna vuna. Onaj ko je zavoleo FINK teško može da se skine sa te melanholične romanse, pa im se vraća i onda kada mozak govori da više nema nikakvog smisla jednu pesmu preslušavati po dvadesetomilioniti put. A Fin...

   On je potpuno kul. Kao da sediš sa nekim starim frendom koga nisi video neko vreme, jer je eto na turneji, pa ste odlučili da proćaskate o novom albumu dok je sasvim slučajno uključen diktafon. Pitali smo ga šta on oseća kada se radi o novom albumu i da li je uspeo da napravi nešto još lepše od već legendarne Sort of Revolution?

   Njemu se novi album definitivno dopada, očigledno je zadovoljan, nije se uopšte folirao, niti skidao smešak sa lica.

“Sort of Revolution je pesma koju sam snimio sam, u svojoj kući, za nula novca, ona je zaista lepa i intimna. Sa druge strane, naš novi album ‘Hard Believer” sniman je u prepucanom studiju u Los Anđelesu, sa producentom koji je ‘velika zverka’ i koštao je čitavo bogatstvo. A opet, neko ko voli moju muziku ne čuje zaista neku veliku razliku između ta dva.

   Sort of Revolution je album za koji smo rekli izdavaču NinjaTune, "hej, nemate poma o čemu pričate, mi smo umetnici, znamo šta radimo i izdaćemo ga ovakvog, bez obzira šta vi kažete na to". Tako da na tom albumu postoje pesme koje su zaista, zaista dobre, ali ima i onih koje nisu baš. Međutim, ovaj poslednji nas je doveo najbliže osećaju da nam se sviđa gotovo svaki njegov takt. Postoji minimalan broj pesama za koje bih voleo da su drugačije. No, mislim da nijedan umetnik na kraju nije 100 odsto zadovoljan onim što uradi”, rekao je Fin za O radio.

   Kao muzičar, počeo je u svetu elektronske muzike, no njegova je poruka da nikada nije kasno predomisliti se, nebitno o kojoj vrsti posla ili umetnosti se radi.

   “Nikada nije kasno da se predomisliš. Ovo mi je sada već treća karijera u životu i to je ok. Život se menja, ti se menjaš kroz taj život i to što si odlučio da se nečim baviš kad si imao 20 godina, ne znači da ćeš to želeti da radiš i kada budeš imao 50. Neko mi je rekao pre dosta godina, da onog momenta kada prestaneš da učiš na poslu koji radiš, to je moment kada treba da daš otkaz i kreneš dalje. Ako tada ne odeš, to samo znači da si lenj”, poručio je Fin.

   U svetu muzike to možda deluje malo glamuroznije, ali se sve svodi na isto – pronaći ono što te čini srećnim i zbog čega voliš da ujutru ustaneš i počneš da stvaraš i radiš.

   “Dok sam se bavio DJ-ingom, bilo je to vreme u kojem sam morao da ‘živim u sadašnjosti’, da budem neverovatno aktuelan. Sećam se da sam uživao u celoj toj priči kupovine ploča svake subote, aktuelnostima, putovanjima i slično. Ali nakon nekog vremena sam postao usamljen na neki uvrnut način. Umorio sam se od te trke za vremenom i pritiska, umorio sam se od žurki i ludovanja. Čak i kad si plaćen da se provodiš, to postane dosadno posle određenog vremena.

   Baš u tom momentu dosade sam imao prilike da vidim i slušam uživo neke sjajne bendove koji su stvarali svoju muziku, kao što je Radiohead i njihov “OK Computer”, zatim Beck sa albumom “Sea Change”, pa i System of a Down sa “Toxicity”. Video sam tone i tone fenomenalnih bendova uživo i osetio da u tim nastupima ima više energije nego u svim mojim DJ nastupima zajedno. Shvatio sam da je to ono što želim i odlučio da ostavim DJ-ing. Bilo je sjajno. Bio sam srećan po prvi put nakon dugo vremena”, ispičao nam je Fin.

   FINK je bend koji izdaje svoju muziku za nezavisnu, indi etiketu, odnosno sopstveni R'COUP'D Records, koji je podetiketa NinjaTune-a. Prema Finovim rečima, oni žele da ostane tako.

   “Mnogi od mojih najomiljenijih bendova su pod ugovorom za velike muzičke etikete – Radiohead, Rolling Stones, pa i Jimi Hendrix je bio, ako me razumeš. Ako tražite nekoga ko će vam pozajmiti dovoljno novca da proizvedete milion albuma, pa nećete valjda za tu kintu pitati svoje roditelje! Treba vam neko ko će reći, evo ti, nema frke, i za to služe velike etikete. One su kao ogromne mašine spreme da zarade novac na vama. Ali naravno ništa nije besplatno i tada se dešava kompromis, pa ponekad žrtvuješ umetničku slobodu, koja uključuje i pravljenje grešaka.

   Jer, ako ti neko da toliki novac, od tebe se očekuje da ga vratiš tako što ćeš prodati hit. Ja volim što smo na inidi etiketi i preporučio bih mladim bendovima da počnu tako, da daju sebi slobodu, a ako to zaista valja i ako će napraviti bum veći od Adele na primer, muzička industrija će sama doći i pokucati na vrata, čisto da vide kako ste”, uz smeh priča Fin.

   Iako se kreće na relaciji London – Berlin, Fin je zapravo iz Bristola i kaže da je bilo neverovatno prisustvovati stvaranju muzičke scene kakvu je taj grad iznedrio. Tokom karijere sarađivao je sa mnogim muzičarima među kojima su John Legend, Banks, Ben Howard, Bonobo ili čak Amy Whinehouse.

   “Da, radio sam sa Amy, bilo je sjajno. Radili smo nekoliko meseci u mom studiju u Londonu pre nego što je potpisala ugovor. Bila je to predivna energija, nekako smo oboje bili jednaki u tome da zapravo nismo imali pojma šta radimo. Bila je to jedna zdrava, prijateljska saradnja. Imam mnogo materijala sa tih sesija koje nikada nisam objavio, jer ona to ne bi želela.

   Bilo je lepo biti prijatelj jedne takve devojke, i nikada je nisam iskorišćavao kao mašinu za keš. Niko nije ni znao da smo radili zajedno dok nije izašao taj posthumni album ‘Lioness: Hidden Treasures’, a i to su objavili bez pitanja, što me je veoma naljutilo… Znam da je njena poslednja svirka bila u Beogradu. To je bilo užasno, nisu joj smeli dozvoliti da to uradi. Ako imate osobu koja se oporavlja od zavisnosti od droge, ne smete joj dozvoliti da ode ne turneju.

   Tragična je nesreća način na koji je umrla. Ona jednostavno nije imala sreće. Trovanje alkoholom… to se moglo desiti bilo kome od nas. Kada si tinejdžer možeš da popiješ bocu votke i nemaš pojma koliko je to opasno, to moze da se desi i tebi…”, upozorio je Fin.

   Poslednjih godina ime FINK počelo je da se pojavljuje i na spiskovima velikih festivala, kao što je Siget u Budimpešti. Za Exit su čuli, kaže da se priča među bendovima da je na Petrovaradinskoj tvrđavi super atmosfera i svi žele da dođu i nastupaju tu.

   “Pogotovo zato što je u Srbiji, što zvuči prilično kul. Kada se bendovi vrate odatle, svi postuju dobre komentare na mrežama. To je jedan od festivala na kojem bismo zaista želeli da nastupimo”, dodao je Fin.

Maja Leđenac
   
Photo: www.co-sign.com i Sofija Balać