Patria kao slika života pod olovnim nebom terorizma

Španska državna televizija prikazala u petak 24. marta 2006. godine snimak trojice predstavnika terorističke organizacije ETA sa maskama na licima i beretkama kako, sedeći za stolom, objavljuju prekid vatre, prestanak terorističkih aktivnosti i prelazak na političke vidove borbe za nezavisnu Baskiju. Bila je to jedna od onih scena koje ostaju u udžbenicima istorije. Jer, ETA je od 1968. do januara 2008. godine, po podacima španskog ministarstva unutrašnjih poslova, navodno ubila 10.821 osobu, iako danas znamo i imamo dokaze za 821 ubistvo.

Snimaće se, siguran sam, filmovi i serije koje će ispričati priču o ovoj organizaciji i njenim nepočinstvima, vođama i sledbenicima, ali ono što smo dobili u španskoj seriji "Patria" nadilazi sve što bismo mogli očekivati od takve priče. Istorija nasilja, političke propagande, represije duga skoro 40 godina, ovde je pomerena sa terena velikih parola, atentata i eksplozija, na živote običnih građane kojima je, na ovaj ili onaj način, život nepovratno promenjen u kontaktu sa tim epskim sukobom.

"Patria" je univerzalna priča o životu i odnosu dve porodice u malenoj varošici San Sebastijan, koje bivaju uhvaćane u klopku eskalirajućeg nasilja i društvenih pritisaka, propagande i nasilnih posledica koje iza toga dolaze. Vidimo u ovoj seriji i teroriste i državne agente. I jedni i drugi su sebični i brutalni u sili koju su spremni da puste na građane, ali oni ostaju malo van fokusa, dok tvorac serije Aitor Gabilondo gradi priču o uticaju ideologije i sukoba na živote ljudi koji ni izbliza ne gaje tako strastvene političke stavove.

Priča prati Bitori, ostarelu suprugu ubijenog baskijskog biznismena koja se vraća u San Sebastijan, selo u kojem su, pre dve decenije, pripadnici ETA-e, posle brutalne propagandne kampanje ubili njenog muža Ćata. Njen povratak budi pozornost stanovnika ovog malenog mesta, duhovi prošlosti se uskomešaju dok se stare rane i sećanja ponovo otvaraju. Bitori samo želi da sazna ko joj je ubio muža. Seljani samo žele da Bitori ode, pa da se vrate samovoljnoj amneziji.

Dok tumara selom i pokušava da sklopi priču od škrtih i nevoljnih iskaza nekadašnjih komšija i prijatelja, ona će pokazati šta terorizam, pored brutalnih ubistava i atentata, čini običnim ljudima, potpuno zasutim lavinom satkanom od straha, jakih patriotskih osećanja, stida, mržnje, kukavičluka i neznanja.

Patria nam daje glavnu priču iz perioda kada je ETA objavila prekid svojih aktivnosti, ali nas tvorac često vraća u prošlost i vreme kada su sukobi sa policijom i pojedinim građanima eskalirali. Narativ teče postepeno, čak sporo reklo bi se, ali režiser pravovremeno i stručno popunjava prazna mesta na kojima saznajemo zašto su glavni junaci još uvek toliko progonjeni sukobom i daje stvarni osećaj trajnog, bolnog nasleđa koje je ostavio za sobom.

Iz epizode u epizodu uvek će nas iznova dočekati scena atentata na Ćata, iz različitih uglova i različitih sećanja, što samo pojačava priču o poseledicama bezumnog čina koji je zauvek razdvojio i uništio dve porodice. Ta scena, takođe, ne dozvoljava da zaboravimo koliko je težak i sirov ljudski bol kada se nevoljno nađu u središtu oluje izazvane nečijim višim političkim ciljevima.

Sa zanatske strane okosnica serije nesumnjivo je izvrstan nastup Elene Irurete u ulozi Bitori koju prvo upoznajemo kao stariju damu u poseti grobu svog supruga. U flešbekovima gledamo njene odnose sa snažnom, ali pomalo naivnom Miren, koju glumi Ane Gabarain. I ostatak ekipe odradio je sjajan posao, dočaravši nam epohu i, što je mnogo važnije, uverivši nas još jednom u to da nadaleko poznate istorijske epohe za istoričare čine velika imena i romantizovani događaji, a za savremenike i obične ljude najčešće strah, bol i krv.

U "Patriji", dakle, nećete naučiti mnogo o istorijatu najbrutalnije evropske terorističke grupe i države koja se borila protiv nje, ali ćete imati srceparajući, iskren i bolan podsetnik na to kako je običnom čoveku živeti pod olovnim kišobranom njihovog sukoba.

Petar Klaić