Stanković: Nema optimizma u novinarstvu

Položaj medija i novinara u regionu na veoma je niskom nivou. Otvorena cenzura, autocenzura, apatija i generalno osiromašenje novinarskog esnafa slikaju sliku novinarstva u Srbiji koje neće još dugo moći tako da funkcioniše. Voditelj emisije "Nedeljom u 2" na HRT Aleksandar Stanković za O radio kaže da ne vidi kako bi se to trenutno moglo popraviti. 

"Nikako nije bolje nego pre deceniju i to je veliki problem, zbog čega nisam nikakav optimista. Radim u javnom servisu, koji bi na neki način mogao biti oaza slobodnog novinarstva. To je iz jednostavnog razloga što mi 91 odsto prihoda imamo od pretplate, a tek devet od oglašivača. Kada se desi da se radi neka škakljiva tema koja dotiče velike oglašivače, mi se uvek možemo pokriti činjenicom da u stvari najviše zarađujemo od građana kroz pretplatu, pa i tema lakše prođe u program", kaže Stanković.

Problem je sa komercijalnim medijima koji, silom prilika, žive po sasvim drugačijim pravilima.  

"Sa druge strane komercijalni mediji zavise od oglašivača, što itekako utiče na njihovo izveštavanje. Bojim se da je to u privatnim medijima na neki način zacementirana stvar. Mogu oni imati neke malene oaze slobodnog novinarstva, ali toga je sve manje. Generalno ne verujem u slobodno novinarstvo koje će biti diktirano oglašivačima, ali na žalost takva je situacija u celom regionu.", naglašava Stanković.

U takvim okolnostima, i mladi novinari dolaze u medije koji su uveliko ograničeni pritiscima, kako velikih kompanija tako i političara. Za njih Stanković ima samo jednu poruku.

"Mladim kolegama mogu preporučiti samo da insistiraju na istini i na odgovorima na pitanja. Bilo bi dobro da izgrade drčnost jer je to, uz radnu etiku i radne navike te hrabrost, najvažnija odlika dobrog novinara. Društva u regiji su nam tako ustrojena da je sve protiv novinarskih napora da otkriju istinu, ali novinari, pre svega mladi, ne bi trebalo da se osvrću na to već da traže istinu dok je god ne dobiju", kaže Stanković.

On kaže da ne prati dovoljno medijsku sliku u Srbiji, ali da ga ono što dođe do njega, ni malo ne veseli.

"Do mene mahom stignu ti loši primeri, pre svega različiti pritisci na novinare koji dolaze od političara, a onda i od kolega i to me malo plaši. Takva medijska situacija nije dobra za Srbiju, a onda ni za region. Mislim da bi kolege morale ozbiljnije da se bore za svoj položaj jer stvarno ne vidim kako drugačije dobiti kvalitetnije izveštavanje. Naravno da nije sve do njih i da je veći deo krivice na političarima, oglašivačima i institucijama i voleo bih da vidim da se to menja", objašnjava Stanković.

Popularni voditelj i novinar HRT-a bio je i jedan od predavača na Forumu mladih lidera Evrope u Novom Sadu gde je najmlađim političarima poručio da uče na greškama svojih starijih kolega kada je odnos sa medijima u pitanju.

"Mladim liderima bih preporučio da uče na greškama svojih starijih kolega u odnosu sa novinarima. To je jedna od najvažnijih stvari koju treba da učine. Zadatak novinara je da propituju istinu i da insistiraju na njoj i nadam se da će tako ostati i u budućnosti. A na ovim nekim novim klincima u politici je da ne prave gotove stvari nerazumljivim. Političari u regionu ozbiljno su skoncentrisani na to da ne kažu ono što misle. Mislim da bi tu stvari morale bviti malo jednostavnije. Mislim da bi čak i u politici trebalo da se govori ono što se misli pa bi stvari bile mnogo bolje. To na žalost više ne mogu očekivati od današnjih političara, ali kod nekih novih generacija bih voleo da vidim tu vrstu promene", napominje Stanković.

Kada je perspektiva mladih u regionu na dnevnom redu, Stanković je optimista.

"Nadam se da će stvari ići na bolje. Proživeli smo ratove i ekonomsku krizu pa je vreme da dođe nešto treće. Nešto bolje. Vreme je da počne razdoblje konjukture u ekonomskom razvoju i verujem da će se to dogoditi u celoj regiji. Za sada nismo baš na dobrom putu, a uvek postoji nada da će krenuti na bolje. A da će biti bolje daje mi nadu i činjenica da je danas situacija mnogo pozitivnija nego što je bila pre 15 ili 20 godina. Bolje je i što se tiče snošljivosti, i tolerancije i međusobne saradnje", objašnjava Stanković. 

Petar Klaić