.
Trenutno
Music Mix by Bea
 Beata Kovač Božović
Društvo / Zdravlje

Sagorevanje na poslu vreba mlade i ambiciozne

13.06.2019.

Sindrom sagorevanja na poslu najčešće obuzima mlade radnike, ambiciozne i željne dokazivanja, te spremne da život podrede radnim obavezama. Ipak, ovo psihičko oboljenje može da savlada bilo koga u bilo kakvom radnom okruženju, zaključak je emisije "Za i protiv"

.

Svetska zdravstvena organizacija konačno je priznala da sindrom izgaranja na poslu pravi problem i u svoj priručnik Međunarodne klasifikacije bolesti uvrstila je ovo oboljenje pod šifrom ICD-11 koji će zdravstveni radnici od sada moći da dijagnostifikuju kao medicinski poremećaj.

Svetska zdravstvena organizacija „burnout syndrome“ opisuje kao stanje prouzrokovano hroničnim stresom na poslu. Odluka je, prenose novinske agencije, postala zvanična prošle nedelje pošto je godinu dana razmatrana kao opcija.

Neki od glavnih simptoma izgaranja su nedostatak sna, manjak energije i iscrpljenost, problemi s varenjem, visok krvni pritisak, dekoncentrisanost, povećana mentalna distanciranost od posla, smanjena profesionalna efikasnost.

Među simptomima su prisilno razmišljanje o poslu i izvan radnog vremena, smanjena potreba za društvenim kontaktima i nedostatak vremena za poslovne, ali i obaveze privatne prirode.

Da ovaj problem može da prouzrokuje najozbiljnije fizičke probleme, svedoči priča sagovornice Oradija koja je insistirala na anonimnosti. Ona je preko šest godina radila za veliku domaću kompaniju u sektoru finansija odakle je otišla pravo na terapiju.

"Bila sam zadužena za devizna plaćanja i baratala svakodnevno visokim iznosima zbog čega nisam smela da napravim ni najmanju grešku. Dodatni problem je bio taj što nikada nisam znala ko mi je šef. Imala sam nekoliko nadređenih koji su svakodnevno dodavali nove obaveze koje više nisam mogla da ispunim, često su vikali na nas i nipodaštavali radnike. Uskoro sam počela da nosim posao kući, a pritisak je samo rastao. Onda sam shvatila da mrzim taj posao, postala sam bezvoljna, izgubila sam san i postala ozbiljno depresivna. Na kraju sam usred radnog dana dobila napad panike, koji je prevagnuo. Napustila sam taj posao i shvatila, sada kad imam novi posao, da ni obaveze ni odnosi među ljudima ne moraju da budu toliko stresni, kao i da posao nije najvažniji u mom životu", kaže sagovornica Oradija, čiji je identitet poznat redakciji.

stres1 jpg

Sve je više ljudi u našem okruženju koji se žale na slične simptome, kojima posao izaziva ozbiljne posledice do te mere da počinju da preziru svoj poziv, radno okruženje, pretpostavljene i sve što dovedu u vezu sa svojim dnevnim obavezama. Neko će reći da je to deo trenda savremenog doba, ali je istina malo surovija. Burnout syndrome je pojava koja se istražuje još od sredine sedamdesetih godina prošlog veka, doživeo je na desetine ozbiljnih istraživanja u najrazličitijim poslovnim profilima, radnim okruženjima, industrijama.

Psihološkinja iz Novog Sada Anđelija Simić objasnila je nešto više o ovom poremećaju.

"Manifestuje se najčešće kao depresivnost i ljudi ga često zamene sa tom boljkom. Karakteristična je razdražljivost, cinizam jer čovek počinje da bude ciničan prema okolini i poslu. Tu su problemi sa spavanjem i apetitom. Često se sindrom sagorevanja manifestuje na fizičko zdravlje, pa se tako i otkrije kada lekari odbace sve druge uzroke.Dolazi i do poremećaja u radu srca, insulinske rezistencije i još mnogo toga", objašnjava Anđelija.

Prema njenim rečima, odluka SZO da klasifikuje sagorevanje uveliko će pomoći da ljudi kojima se sagorevanje dogodi budu vidljiviji.

"Doprineće na širem planu, pre svega na primarnoj prevenciji i edukaciji stanovništva šta je to sagorevanja i kako reagovati na taj problem", kaže sagovornica Oradija.

stres jpg

Anđelija Simić kaže da je tipičan fotorobot osobe podložne sagorevanju neko ko je prekomerno ambiciozan, ko sebe određuje kroz poslovne uspehe, ima višak osećaja odgovornosti, potrebu da sve kontroliše.

U današnjem društvu postalo je sasvim uobičajeno da na poslu provodimo veći deo dana, a u ekstremnim slučajevima radno vreme ne završava se ni kada konačno odemo kući. Posledice ovog oboljenja mogu biti mnogo ozbiljnije nego što mislimo.

Sagorevanje na radnom mestu ima zvanično tri faze. Prva je suočavanje s realnošću gde uočavate da nije sve savršeno, da ste obasuti obavezama i sve težim zadacima. Iako se sve više trudite, sve ste više razočarani jer smatrate da niste dovoljno poštovani i plaćeni.

Posle toga sledi faza razočaranja koja se odlikuje umorom, nervozom, a sve to utiče i na fizičko zdravlje. Gojite se ili naglo gubite težinu, nesanica je obavezan deo tog problema, a na samom kraju ove faze dolazi i osećaj očajanja koji je sve jači.

U trećoj fazi stiže potpuna apatija u kojoj ne možete da zamislite kako da izađete iz začaranog kruga, pritiska vas konstantan osećaj neuspeha čak i kada to nije slučaj. Ako tada ne potražite pomoć, stres može da ostavi ozbiljne posledice na vaše zdravlje.

Naravno da su neki pozivi stresniji od drugih, a psihoterapeutkinja Ljiljana Pilipović objašnjava koji su.

"Najpodložniji ovoj vrsti poslovnog srtresa su zdravstveni radnici, lekari, a posebno medicinske sestre od kojih svaka peta napušta posao zbog previše stresa. Sagorevanju su podložni još i profesori i nastavnici, novinari i svi koji rade odgovorne poslove, imaju duže radno vreme i nalaze se u dodatno stresnom okruženju. To su često i bankari i ekonomisti koji rade u veoma kompetitivnom okruženju", objašnjava Ljiljana.

Naši sagovornici slažu se da su mladi radnici mnogo podložniji izgaranju jer se nalaze na počecima karijera, odlučni su da se probiju, a nemaju dovoljno iskustva niti snage da se izbore sa stresom i opasnostima na tom putu. Ipak, sagorevanje stiže i druge generacije, nešto više o tome psihoterapeutkinja Ljiljana Pilipovic

"Mladi su svakako podložniji zbog početnog antuzijazma i neiskustva, ali ova vrsta stresa obuzima sve, bez obzira na uzrast. Poznati su pritisci u bankama, recimo. Ostaje se predugo na poslu, ponekad i po 12 sati. Veliki je obim posla i stalno se uvećava, pa se javlja premor kao prva reakcija, potom prezasićenje, nesanica, bol u stomaku, dijareja... Pada i imunitet što dovodi do drugih bolesti", upozorava Ljiljana.

Celu emisiju "Za i protiv" poslušajte na našem podkastu.

P.K.

 

.
Svi koji letnje mesece prekraćuju na javnim kupalištima, svakako bi morali da se zapitaju u kakvoj se vodi kupaju i jestu li bezbedni…
.
Svesni smo sparine koja prati ovo promenljivo vreme, pa je najbitnije da svoj organizam mazimo i pazimo. Da ne biste dehidrirali,…
.
U okviru Društvenog centra Grupe IZAĐI, u Novom Sadu sa radom počinje psihološko savetovalište za lgbt+ osobe i njihove porodice.…
Program
Kalendar događaja
Jul 2019.
PonUtoSreČetPetSubNed
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
    
Anketa

Da li vidite Srbiju u EU?