Ronjenje je lek

Ronjenje ne podrazumeva samo zadržavanje vazduha pod vodom. Ovo je ekstremni sport za koji je neophodno znati teoriju koja se primenjuje u bazenu i u otvorenim vodama, ispričali su nam članovi kikindskog Ronilačkog kluba "Orka". 

Foto: facebook.com/ronilackikluborka

"Ko god želi da se bavi podvodnim sportom, mora to da voli. Mi svakome damo priliku da proba, pa da zavoli i ostane", kaže Stojan Bogosavljev, trener i predsednik kluba. On dodaje i da je potrebno biti disciplinovan jer postoji mnogo zakona i pravila koja se moraju poštovati da se niko ne bi povredio.

Prema Stojanovim rečima,"Orka" je trenutno najjači klub u Srbiji - najaktivniji su i najbrojniji.

Trening podrazumeva plivanje kao i igranje podvodnog hokeja, ragbija, prelaženje poligona ali i rekreativno ronjenje. Kad se sve sabere, sportisti preplivaju do dva kilometra u toku sat vremena. Međutim, da bi se postao profesionalni ronilac, potrebno je mnogo više.

"Svake godine organizujemo letnji kamp i članovi kluba moraju da prođu određeni broj ronjenja u otvorenim vodama kako bi postali ronioci. Samo završetak obuke u bazenu nije dovoljan da se dobije ronilačko zvanje", ističe Bogosavljev.

Kao i u nekim drugim sportovima, i u okviru ronjenja postoje discipline.

Robert Erdeg (23) trenira već šest godina i njegova disciplina je brzo ronjenje u kojoj monoperajima, u jednom dahu, roni što duže i rekord mu je 115 metara.

"Sviđa mi se što upoznajem sve više ljudi i usavršavam tehniku", objašnjava Robert. Kada je u pitanju statika, odnosno takmičenje u držanju daha pod vodom, lični rekord mu iznosi 3.27 minuta.

Foto: facebook.com/ronilackikluborka

S leva na desno: Robert Erdeg, Tijana Borbelj, Srđan Tornjanski (Budi muško klub), Lazar Mikan i naša novinarka

U avgustu ove godine će Tijani Borbelj (14) biti dve godine kako sa bavi ovim sportom. Da nije bilo njene drugarice koja ju je pozvala na trening, verovatno nikad ne bi ronila, a da još na prvom treningu nije dobila priliku da roni sa bocom, možda se u ovom sportu ne bi ni zadržala.

Budući da je ronila i u bazenu i u moru, kaže da joj je u otvorenim vodama mnogo lepše.

"U moru je lepše. Kad sam išla najdublje 15 metara, s jedne strane su stene, a sa druge prolaze ribice. Prelepo je. Ne razmišljam ni o čemu, sve nestane", prepričava s osmehom svoje avanture Tijana, kojoj u dubinama 20 minuta prođe kao pet!

Međutim, Lazaru Mikanu (16) je zanimljivije u bazenu, a ronjenje smatra nekom vrstom adrenalinske droge.

"Imamo takmičenja u orijentaciji. Meni je zanimljivo kada se zaglavimo i treba da se izvučemo. To mi je zanimljivije nego da ronim u otvorenom moru", kaže Lazar.

Ali, kada je u pitanju ronjenje u moru, oduševljava ga kada to radi noću.

"Tad se ništa ne vidi, imaš samo jednu baterijsku lampu i vidiš planktone dok mašeš rukama. Ili kada je neko ispred tebe, vide se tragovi svetla koji izgledaju kao laseri."

Zaista zvuči uzbudljivo! 

Ronjenje jeste zabava, ali i - lek! 

"Pod vodom su u bestežinskom stanju, bez obzira na svu opremu koju nose na sebi. U gušćoj sredini udišu vazduh pod pritiskom, ne umaraju zglobove, ali se više troše. Naš svaki zaron je težak fizički rad, ali se ne oseća umor. Pritom, dole su mir, tišina, to leči sve, mozak pre svega", objašnjava Bogosavljev. Zato na njihove treninge dolaze i osobe sa invaliditetom.

"Orka" je mnogo više od običnog ronilačkog kluba. Prave međunarodne Festivale podvodnog filma, izdaju knjige, sarađuju sa Crvenim krstom, a uveli su i rekreaciju za roditelje članova kluba. Ipak, svi su rekli da im ovaj sport najviše zabave donosi zbog druženja, novih poznanstava ali i kotlićanja i roštiljanja, reče Bogosavljev praveći nam zazubice.

Lea Radlovački