Društvo / Zdravlje
Posledice bolesti zavisnosti su nesagledive
Novembar je posvećen borbi protiv bolesti zavisnosti, na međunarodnom nivou. Cilj je podizanje svesti građana i građanki o štetnim efektima alkohola, droga i drugih supstanci i pojava koje izazivaju zavisnost.
Prema poslednjem Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji, više od 90 odsto mladih je bar jednom probalo alkohol, više od 12 odsto je probalo kokain, dok je preko 14 odsto probalo sedative.
Alkoholizam je jedna od tri najveće bolesti zavisnosti, uz narkomaniju i nikotinsku zavisnost.
Prema navodima bolnice za lečenje bolesti zavisnosti "Vita", pod zavisnošću podrazumevamo da se pojedinac nalazi u bolesnom odnosu prema alkoholu i da ne može više da kontroliše njegovu upotrebu. Takvoj osobi alkohol je potreban kako bi održala telesnu i duševnu ravnotežu. To je svako ponovljeno pijenje alkohola, bez obzira na količinu i učestalost, a koje stvara probleme i poteškoće, zdravstvene i socijalne.
Marko (28) je za Oradio ispričao da je imao problema sa alkoholom, uz povremeno korišćenje još nekih supstanci koje ga, ipak, nikada nisu posebno privlačile.
"Nisam mogao da se suočim sa stresom, sa problemima, sa svim stvarima koje su se dešavale. Alkohol mi je pomagao da zaboravim, da se isključim, da se smejem, da pevam i da bar na to jedno veče ne razmišljam. Tražio sam izlaz i spas u svemu tome. Kasnije se to pretvorilo u svakodnevno opijanje. Realnost uopšte više nije bila ono što sam hteo. Bila mi je prihvatljiva isključivo ona realnost koja nije postojala, a koju sam doživljavao konzumirajući alkohol".
"To nikada ne bih primetio da nisam imao ljude u okolini koje je zanimalo kako se osećam, koji su videli da nešto nije u redu i koji nisu odustajali od mene. Krenuo sam na psihoterapije, na lečenje i jedno po jedno, doveo sam život u normalu. Svakoj mladoj osobi bih rekao da zavisnost nije igra i nije nešto što se tamo negde dešava. To je vrlo realno i vrlo lako se sklizne od te čaše dve, do toga da ne znamo više ni broj čaša", kaže Marko.
Psiholog u bolnici za lečenje bolesti zavisnosti "Vita" Stevan Kvas kaže da, kada govorimo o alkoholu, prvi korak obično nastaje u krugu porodice, dok se dodiri sa narkomanijom i patološkim kockanjem ostvaruju u krugu vršnjaka.
"S jedne strane imamo dostupnost svih psihoaktivnih supstanci i patološkog kockanja, sa aspekta društva. Sa druge strane imamo lošu informisanost, odnosno, nedovoljnu informisanost mladih. Ono na šta mladi ne mogu puno da utiču jeste ta dostupnost. To je generalno problem na globalnom nivou, nije samo kod nas. Ono na šta možemo da utičemo svi kao društvo, kao pojedinci, kao roditelji i kao mlade osobe koje preuzimaju deo odgovornosti jeste adekvatno informisanje. To ne treba da bude od usta do usta, neke priče koje se prepričavaju o čarobnim efektima supstanci ili iz nekih sumnjivih izvora na internetu. Umesto toga treba razgovarati sa edukovanim pojedincima, psiholozima, lekarima. Suština jeste u toj pravovremenoj edukaciji i brzom reagovanju", kaže Stevan.
On naglašava važnost prevencije, razgovora i okretanja informisanju o ovim temama. Prema njegovim rečima, kada se uradi dobra prevencija, onda kasnije nema toliko ozbiljnih posledica.
"Čim se uđe u zavisnost, to je kao neki začarani krug iz kog se teško izlazi i gde se menja percepcija stvarnosti. Tada mladi imaju mnogo zabluda, tipa, da to kod njih neće rezultovati velikim problemima, da oni to mogu da kontrolišu, da postoje lake i teške droge. Javlja se psihička, ali i fizička zavisnost. Mi u bolnici imamo situacije, upravo jer nema edukacije i informisanosti, da se neko javi posle decenije konzumiranja nečega. Tada su posledice uznapredovale i potrebno je ozbiljno lečenje da bi to bilo uspešno", ističe Stevan.
Odgovori na naše pitanje mladima o tome kada i koliko konzumiraju alkohol, ali i da li su koristili neke druge vrste psihoaktivnih supstanci, na žalost, uopšte nisu iznenađujući. Većina alkohol konzumira kada su sa društvom, na proslavama i u izlascima:
"Recimo da konzumiram alkohol dva do tri puta nedeljno. Uglavnom su to neka okupljanja i izlasci, kada je neka prilika da se nešto obeleži ili se prosto društvo okupi. Ponekad se desi da uveče u stanu popijem limenku piva ili tako nešto lagano. Što se tiče narkotika, probao sam marihuanu, ali mi se nije dopalo."
"Konzumiram alkohol nekoliko puta nedeljno, ali to nije u preteranim količinama. Radi se o dve, najviše tri čaše piva. Mislim da je to za naša podneblja i kriterijume sasvim umereno. Što se tiče narkotika, nisam ih probala.'
"Konzumiram alkohol, ne tako često i ne u nekim velikim količinama. U suštini kada su neki bitni događaji, obeležavanje datuma, manifestacije, druženja i slično. Narkotike ne konzumiram."
ZLOUPOTREBA SEDATIVA I DALJE MASOVNA
Psiholog Stevan Kvas kaže da su posledice nesagledive, a da se tiču i pojedinaca, ali i njegove uže i šire zajednice.
"Postoje psihofizičke posledice od propadanja nekih osnovnih psihičkih funkcija: koncetracija, pamćenje, rasuđivanje, donošenje ispravnih odluka. Samim tim dolazi i nesposobnost da se uspešno završi školovanje, da se nađe adekvatan posao u nekoj željenoj struci. Ono što su neka očekivanja i ono što je realizacija bude drastična razlika. Upada se i u brojne druge probleme, što kod devojaka može dovesti i do neželjene trudnoće, što može dovesti i kod momaka i devojaka do pojave hepatitisa B i C i do pojave AIDS-a. Da ne govorimo o propadanju jetre, krvnih sudova, mozga, kompletno ceo organizam strada. Bilo je nekoliko slučajeva i smrtnih ishoda prilikom prvog probanja ekstazija ili nekih drugih droga", naglašava Stevan za Oradio.
Prema njegovim rečima, najčešći način za počinjanje zavisnosti je radoznalost.
Osim zdravstvenih ustavnova, porodice i prijatelja veliku ulogu igraju i akteri omladinske politike. Omladinski radnik Stefan Štrbac kaže da je važno govoriti o prevenciji alkoholizma jer je to nešto što nas prati ceo život.
"Tu je od našeg rođenja, preko odrastanja, adolescencije, mladalačkog doba, čak do kraja života. Sa druge strane, smo svi svesni ili imamo neko znanje o tome zašto je alkohol loš, kako on utiče na naše zdravlje. Nekako kao da te stvari stavljamo sa strane ili ih zaboravljamo i okrećemo se konzumiranju alkohola kao pomoći za neka rešenja, a u stvari nisu rešenje. Mislim da su mladi svesni šta je alkoholizam i svesni su da može da stvori zavisnost, ali ta poruka nije jasno iskomunicirana prema njima. Ono što bi organizacije za mlade i omladinske organizacije mogle da urade je kreiranje prostora za razgovor. Znači, informisanje mladih, ali i dopuštanje da mladi kažu šta misle, da podele svoje stavove i mišljenje, ali bez straha od osude ili da budu diskriminisane", zaključuje Stefan.
Prevencija bolesti zavisnosti je ključna, pogotovo kada živimo u okuženju u kome je normalizovano konzumiranje alkohola još u adolescentskom dobu. Iako je upotreba drugih psihoaktivnih supstanci kod mladih manje prisutna, ipak je ima. Posledice mogu biti dugotrajne, a utiču i na psihičko i na mentalno zdravlje, zato samo odgovorno. I zapamtite, skrivanje iza problema nije rešenje.
Ovde možete poslušati celu emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?"
J. Božić
