Društvo / Zdravlje
Mladi psiholozi se sve više okreću privatnoj praksi
Mladi psiholozi u našoj zemlji se suočavaju sa brojnim problemima - nakon završetka studija teško pronalaze posao, a one koji se odluče da krenu putem privatne prakse očekuju brojne prepreke.
Prema podacima Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti, u toj sferi u Srbiji nedostaje oko 1.700 ljudi, među kojima su i socijalni radnici, psiholozi, pedagozi, pravnici... Ovi brojevi su posledica zabrane zapošljavanja koja je na snazi više od deset godina.
Psiholozi koji sada izađu sa fakulteta teško dolaze do posla u nekoj državnoj instituciji i zato su prinuđeni da traže druge poslove, kaže Marko Nikolić koji je pre par godina završio studije psihologije.
"Znao sam da se neću zaposliti kao psiholog u državnoj službi. Nisam imao uslove da završim praksu na psihijatriji posle studija, koja traje godinu dana. To nije plaćeno, a neko ko živi sam ne može da provede šest sati na praksi i radi dodatni posao. Uvek sam hteo da se bavim psihoterapijom, a to zahteva dodatnu edukaciju koja traje četiri godine. Za to vreme sam se bavio skautingom, ugostiteljstvom, kvizovima...", priča Marko.
Novosadski "Psych Start-Up" je prostor namenjen upravo onima koji su na početku karijere i žele da pokrenu neke radionice ili praksu ali nemaju gde. Osim samog prostora, psiholozi mogu očekivati i druge vidove profesionalne pomoći u razvoju karijere, ističe jedna od osnivačica Vedrana Mirković.
OBRATI PAŽNJU
"Često se dešava da menjamo poslove, da su oni nestabilni i da nemamo jedno mesto na kom se sastajemo i iz koga radimo. Promišljale smo o tome kako se osećamo i šta nama i drugim mladim psiholozima treba i došli smo na ideju da napravimo jedan resursni centar, po ugledu na slične centre u IT industriji. Kao što IT start-apovi imaju kome da se obrate kada počinju, htele smo po istom modelu da otvorimo nešto", kaže Vedrana.
Mnogi mladi psiholozi se okreću psihoterapiji, koja je prema aktuelnim zakonskim propisima u Srbiji regulisana kao delatnost, a ne kao profesija. Kako ne postoji ni jedan studijski program na kome se ova oblast izučava, kao psihoterapeuti se često predstavljaju i oni koji završe neki kurs. Sve to pravi velike probleme diplomiranim psiholozima, ističe Vedrana Mirković.
"U vremenu nakon kovida mentalno zdravlje postaje dominantna tema i obrađuje se jedino na psiho-terapijskim individualni seansama. To nije jedini način, ali smo spali na to. Psiholozi bivaju najčešće svedeni samo na uslugu psihoterapije, iako nama naša diploma i obrazovanje daju prostora da se bavimo mnogim stvarima, pre svega prevencijom. Izgubio se referentni okvir šta jedan mladi psiholog u Srbiji treba da radi", priča naša sagovornica.
Upravo zato se sve veći broj diplomiranih psihologa okreće drugim zanimanjima, pre svega u oblasti ljudskih resursa, ali i u IT industriji. Iako situacija na tržištu rada nije sjajna, psihologija je i dalje među najtraženijim studijskim programima. Prema poslednjim podacima, za akademsku 2021/2022 godinu za 371 slobodno mesto za studije psihologija na Univerzitetima širom Srbije konkurisalo je tri puta više brucoša.
Ovom temom bavili smo se u novom izdanju emisije Pop up:
M. L.
Foto: Canva
