Da li se hraniš zdravo?

Ishrana tokom studiranja često nije nešto čime bismo se mogli pohvaliti. Među svim tim kolokvijumima, ispitima, seminarskim radovima i izlascima, ko će još i na zdravu ishranu da misli?

Fotografije: pexels.com

Na pitanje "Kako izgleda tvoja ishrana?" studenti novosadskog Univerziteta dali su nam različite odgovore.

Jedem dosta mesa, a trudim se da ubacim i voće u svakodnevnu ishranu. Hranim se i u menzi kada nađem vremena. Mislim da se generalno zdravo hranim, izbegavam fast food što je više moguće.

Znam sve što je pogrešno u mojoj ishrani, ali ne primenjujem to znanje, a pritom sam i gojazna. Najčešće doručkujem nešto od ugljenih hidrata, nešto iz pekare, brzinski, za šta znam da ne doprinosi mom zdravlju. Volela bih kad bih mogla sve to da promenim, samo uvek mislim da ima vremena za to.

Momak i ja živimo sami i kuvamo svaki drugi dan. Jedemo raznovrsno, povrće, meso, testenine, ali supe retko kuvamo, što bismo mogli da promenimo. Doručak je ili nešto iz pekare ili pica, ako nam ostane od večere. Uglavnom ne razmišljamo unapred šta ćemo jesti, što mislim da nije dobro, jer je mnogo lakše ako postoji neki raspored. Mogli bismo da povećamo i unos žitarica i voća.

Jedan obrok dnevno mi je kuvani obrok, a druga dva su brza hrana. Na skali od jedan do deset, ocenio bih svoj način ishrane šesticom ili sedmicom. Znam da bi trebalo to da popravim i da jedem malo zdravije i imam ideju kako bih to mogao da promenim, samo što mi fali malo volje za to.

Prilog o ishrani možete poslušati u studentskoj emisiji Pokretač.

Neki znaju da se ne hrane zdravo, neki od nas misle da se hrane zdravo. Da ne bismo bili u zabludi, pitali smo nutricionistkinju Tatjanu Kovačev šta podrazumeva zdrava ishrana.

"To je ishrana bazirana na svežim i prirodnim namirnicama, bogata vitaminima, ona koja zadovoljava sve naše dnevne potrebe i koja je dobro raspoređena", odgovara ona.

Ono najvažnije na šta bi trebalo da obratimo pažnju ako želimo da se hranimo zdravije, prema njenim rečima, jeste izbegavanje brze hrane.

"Primetila sam da se ljudi trude da izbace masti verujući da su one najnepogodnije za naše zdravlje, što je delimično tačno. Namirnice poput majoneza stvarno negativno utiču na naše zdravlje, ali nikako ne treba u potpunosti izbaciti masti jer ne treba da zaboravimo da se određeni vitamini rastvaraju samo i isključivo u lipidima", objašnjava Tatjana.

Kada nutricionisti govore o ishrani, često čujemo termin izbalansirana ishrana. Pitali smo Tatjanu da nam pojasni šta podrazumeva balansiranje obroka i kako to da sprovedemo u delo.

"Balansirana ishrana pazi na unos makronutrijenata, odnosno, proteina, ugljenih hidrata i masti, ali i na njihov tajming. Onaj ko želi da obrati pažnju na ovo treba da zna vrednosti namirnica, na primer, da li kada jede meso unosi protein ili masti, ili možda ipak oboje. Kada kažem tajming, mislim da treba da znamo kada šta jedemo. Primera radi, ako neko trenira, uneće ugljeni hidrat pre treninga zbog energije i kvalitetnijeg trenažnog procesa, a protein posle, kako bi nahranio, odnosno, obnovio mišiće i dao im prostora da rastu, to jest materijala za rast. Neko može da se hrani zdravo u smislu da jede voće, povrće, žitarice, ali u pogrešno vreme ili u pogrešnoj količini, ili možda da u obe ove stavke greši", kaže Tatjana za O radio. 

Ako želite da povedete računa o ishrani na najpravilniji mogući način, svakako bi trebalo da se javite nutricionisti za sve neophodne informacije i uputstva. A ako ipak samo želite da barem malo smanjite unos brze hrane, onda pripremajte svoje obroke unapred, da ne biste suviše često dolazili u situaciju da kažete "nisam stigao, morao sam da pojedem nešto iz pekare i da uzmem picu". 

J.G.