Zaboravljena Poštanska ulica

Kratka, ali i istorijom bogata Poštanska ulica u Novom Sadu, jedinstvena po svojim starim zanatskim radnjama i tome što je do 2011. godine bila dom bioskopa "Jadran", već dugo stoji zaboravljena i u sve lošijem stanju.

Kad god padne kiša, zbog toga što je prepuna rupa, Poštanska postane neprohodna za pešake i bicikliste. Ovaj ikonični novosadski prostor dodatno ruži i to što, tržnim centrom odvojena od centra i Jevrejske ulice, ona noću, zbog nepostojanja odgovarajuće ulične rasvete, postaje nezvanični javni pisoar.

Ipak, ukoliko se sprovedu najave Uprave za građevinsko zemljište i investicije, odnosno, ukoliko zaista dođe do rekonstrukcije, ozelenjavanja i uvođenja rasvete, loše stanje u kakvom se ulica godinama nalazi, moglo bi biti popravljeno.  U međuvremenu je, iznenadnom odlukom Grada u septembru, Poštanska ulica zatvorena za vozila i pretvorena u pešačku zonu – tek drugu takvu u Novom Sadu.

Dušan Filipović ispred radnje u Poštanskoj ulici

"Međutim, vidite i sami, parkiraju se vozila. Kad će stupiti na snagu da se to preseče već jednom? Videćemo", kaže Dušan Filipović koji je u ovoj ulici odrastao i koji pomaže supruzi Ani pri vođenju radnje u kojoj se prodaju njeni ručno rađeni šeširi i kape.

"Znak su postavili još prošle godine, ali se niko ne pridržava toga. Dođe pauk ponekad, pa tu bude frka. Kola beže ovamo onamo, ali sutradan opet ista priča", priča naš sagovornik.

Upitan da li je gašenje bioskopa "Jadran" i nepostojanje sličnog sadržaja uticalo na posao, Dušan kaže da to jeste slučaj i da je nekada Poštanska ulica bila znatno prometnija.

Znak koji se ne poštuje

"U svakom slučaju, bilo je više posla, normalno. Zato što su onda bili ti filmovi i bilo je u modi da se ide u bioskope. Normalno da je frekvencija ljudi bila veća, tako da, bar su znali gde se radnja nalazi", kaže nam Dušan.

SADRŽAJ KAO REŠENJE

Da je najavljena rekonstrukcija ulice neophodan ali i tek prvi korak u oživljavanju tog prostora, veruje Zoran Otrupčak, pokretač alternativnog kulturnog centra "Dom B-612" i student arhitekture u Novom Sadu.

"Poštanska ulica bi mogla da se oživi tako što bi se uveo mobilijar i sadržaj koji bi prolaznike, ne samo naterao da se zaustave, već i naveo Novosađane da dolaze u taj prostor. Svakako taj prostor treba oživeti tako da bude dostupan građanima Novog Sada i da bude jedno od onih mesta koje ljudi vole da posećuju", kaže Zoran.

On smatra da se to može učiniti na više načina, a kao jedno od mogućih rešenja navodi projekat grupe aktivista, koji su od jedne slične beogradske ulice napravili kulturni i umetnički kutak tog grada.

"U Beogradu postoji primer 'Ulične galerije', koja je galerija na otvorenom, isto tako iza jednog bioskopa. Isto tako bi u ovom prostoru mogla da se napravi neka otvorena galerija gde bi Novosađani, mladi ili već afirmisani umetnici, mogli da prikažu svoja dela i da se stvarno stvori jedna celina koja je jedinstvena, u samom centru grada", smatra Zoran i dodaje da bi takav prostor i pored lokacije bio izdvojen iz vreve obližnjeg Bulevara Mihajla Pupina i Jevrejske ulice.

Izgled Ulične galerije pre uređivanja

Projekat koji je pomenuo Zoran Otrupčak bio je projekat aktivističke grupe "Ministarstvo prostora" iz Beograda, koja se bavi stvaranjem i očuvanjem javnih prostora. Jedna od članica grupe, Iva Čukić, o tome je govorila na predavanju u okviru festivala arhitekture "Oktobarh".

"To je ulica u centru Beograda, kod Narodne skupštine. Kod prozora se izlazilo iz jednog od bioskopa. Onda se 2007. pojavio izvesni Nikola Đivanović", počinje priču Iva i navodi da je on u procesu privatizacije kupio firmu "Beograd film" i u jednom danu zatvorio 14 bioskopa.

"Dakle, Beograd je odjednom ostao bez bioskopa, a u međuvremenu je ceo ovaj prolaz postao nelegalni parking i javni toalet", dodaje ona.

Oni su 2010. odlučili da iskoriste izloge, u kojima su prethodno stajali filmski plakati i da sa italijanskim fotografom Lukom Doninijem naprave izložbu. Nakon toga su poželeli da taj prostor pretvore u stalnu galeriju na otvorenom, ali su pregovori sa sumnjičavim lokalnim vlastima trajali više od dve godine.

"Oni su prvo mislili da smo mi neka omladinska organizacija koja sad tu pokušava da tu nađe svoj prostor, onda su shvatili da to nismo. Onda su mislili da hoćemo da otvorimo kafić, pa, kao, ni to nije", navodi Iva.

Ulična galerija danas, foto Facebook

Kako nam je Iva ispričala, proboj nastaje nakon što je jedan od članova grupe shvatio da je čovek odluke iz Agencije za poslovni prostor izraziti nacionalista. Tada je jedan od članova grupe odlučio da slaže kako jedna takva galerija već postoji u Zagrebu.

"I čovek kaže - U Zagrebu!? Jedna!? Mi ćemo imati pedeset! I on potpiše papir i mi dobijemo dozvolu. Uspemo da promenimo pravilnik da se prostor ustupa. Na osnovu toga je, u poslednjih par godina, po Srbiji otvoreno još osam otvorenih ili uličnih galerija", rekla je tada Iva.

"Dakle, radove je finansirala opština, što je bilo stvarno velikodušno od njih, a mi smo počeli da pravimo događaje svake dve nedelje. I to su i otvaranje izložbi i koncerti i dečije radionice, predstave, filmske projekcije... Svašta se dešava u tom prostoru".

Nedugo potom, vrednost ove galerije prepoznala je organizacija Evropske nagrade za javni prostor koja ih je 2014. godine nominovala za tu nagradu.

I dok je pitanje vlasništva prostora nekadašnjeg bioskopa "Jadran" zamršeno, primeri poput beogradskog mogu biti vodič za revitalizaciju Poštanske ulice. Za sada se čekaju sprovođenje odluke o zabrani parkiranja i najave o rekonstrukciji ulice, a onda, ko zna, možda umesto reči Zagreb, magična reč bude Beograd? A Novosađani, konačno, prepoznaju vrednost jedine takve ulice u svom gradu.

Prilog o ovoj temi možete preslušati na podkastu Oradija, u emisiji "Pokretač" koju pripremaju studenti Novosadskog univerziteta.

Tekst i fotografije: Nikola Maticki