Da li dovoljno spavamo?

"Kada ću se naspavati i zašto nikad" i "Spavaćeš kad umreš" rečenice su koje se svakodnevno mogu čuti u univerzitetskom kampusu. Iako studenti za svoje podočnjake često okrivljuju obaveze na fakultetu, neretko su za njih i sami krivi.

Snu nikako mu ne možemo udovoljiti. Ako spavamo premalo -  umorni smo, ako spavamo previše – opet smo umorni. Imamo utisak da smo rođeni u pogrešnoj vremenskoj zoni. Dan prerano počinje.

Prilog o ovoj temi iz emisije "Pokretač" preslušajte ovde:

U anketi koju smo sproveli, mladi su se najviše žalili na predavanja koja počinju u "vampirsko" vreme. Kažu da u proseku spavaju pet do šest sati. Za loš san okrivljuju i smeštaj. Jeftini stanovi, loši kreveti i glasni cimeri, kao posledicu mogu da imaju  hronično nenaspavanog i džangrizavog studenta.

Sa druge strane, kampusom šetaju i ranoranioci koji ne vole dugo da spavaju, trude se da legnu na vreme i imaju utisak da su protraćili dan ako se probude posle deset sati.

Ako želite da se naspavate nemojte da studirate medicinu. Naime, istraživanje sprovedeno na skoro 600 studenata pokazalo je da budući doktori ušuškani u krevet provedu nešto manje od sedam sati, dok studenti sporta imaju najkalitetniji san. Optimalna dužna spavanja za buduće akademske građane jeste sedam i po sati.

Ukoliko ne spavamo redovno i kvalitetno, prve promene će se odraziti na naš nervni sistem. Koncentracija pada, pospani smo i razdražljivi, menjamo ponašanje i raspoloženje. Ako higijena spavanja nastavi da se ne održava, javlja se pad imuniteta, visok krvni pritisak, problemi sa varenjem i halucinacije. Psiholog Radomir Belopavlović neredovan san vidi kao posledicu.

"Problem spavanja je češće posledica nezdravog načina života, nekih stresnih okolnosti ili nekih briga, nego što je uzrok nekih životnih problema ili u nekom težem smislu, nekih metalni poramećaj", objašnjava Belopavlović.

Kako bi smo izbegli da zevamo po ceo dan, potrebno je samo da pratimo nekoliko jednostavnih pravila. Nema večere neposredno pre spavanja. Gledanje horora i ostalih uzbudljivih sadržaja treba da zaboravimo. Učenje i fizička aktivnost za laku noć se takođe ne preporučuju. Fiziolog dr Danijel Slavić savetuje da smanjimo upotrebu pametnih uređaja pre spavanja, ili bar isključimo plava svetla.

"Najčešći uzročnik lošeg kvaliteta spavanja su razni stimulansi poput kafe, nikotina, veoma popularnih energetskih pića. Svakako je velik uticaj raznih oblika stresa, bilo da je taj stres psihički ili fizički. A pokazano je i da popodnevno dremanje svakako utiče loše na kvalitet spavanja. U naučnim radovima je dokazano da je preterana upotreba interneta i socijalnih mreža kod mladih, direktan uzrok lošijeg kvaliteta spavanja", objašnjava naš sagovornik.

On podseća da postoji niz aplikacija koje možemo preuzeti sa internta koje plavo svetlo na pametnim uređajima pretvaraju u toplija svetla, u odrđenom vremeskom intervalu.

Utvrđeno je da spavamo u ciklusima od po sat i po vremena. Odrasla osoba treba da ima četiri do pet ovakvih ciklusa. Ukoliko nam je spavanje luksuz, minimum koji moramo da ispuštujemo kako ne bi došlo do psihičkih i fizičkih oštećenja jeste četiri i po sati sna. Međutim, nije dovoljno ispoštovati samo dužinu sna govori dr Slavić.

"Spavanje treba da bude kontinuirano, celovito, a ne da nas bude poruke sa društvenih mreža. Imajući u vidu naš unutrašnji časovnik, trebalo bi obavezno da zaspimo pre ponoći jer se već ujutru oko šest sati pojačava lučenje hormona kortizola, koji ima funkciju da nas razbudi i ubrza sve telesne procese koji se uspore tokom spavanja", navodi ovaj fiziolog.

Rano ustajanje ne muči samo moderne ljude. Krajem 18. veka postojao je zanat čoveka-budilnika koji je vikao i kucao na prozore ljudima, sve dok mu oni ne pokažu da su budni. Da li biste i vi angažovali ovakvog zanatliju?

Sanja Đorđević