Društvo
Vraćanje vojnog roka: Šta se desi kad zemlja pozove?
U Srbiji se ovih dana najavljuje vraćanje obaveznog vojnog roka. Prema trenutnim informacijama, predviđeno je da će za muškarce od 19 do 30 godina služenje trajati 75 dana, dok će za žene prijava biti dobrovoljna. Za sve koji žive u strahu od odlaska u vojsku treba reći da odluka još nije konačna, jer treba da bude potvrđena u skupštini, ali da je Vlada Srbije najavila da se služenje predviđa od jeseni sledeće godine.
Mladi preduzetnik Nemanja Savić zabrinut je zbog najave da će obavezni vojni rok biti vraćen i smatra da postoje altrenative za vojsku.
"Umesto da se troše ogromni resursi na vojsku, bolje je organizovati radne akcije koje bi svima donele korist. Vojska nije dovoljno sređena i bolje je imati manju, a kvalitetniju armiju. Treba da se ugledamo na zapad, gde ništa nije obavezno, time bi se više ljudi dobrovoljno prijavilo, ovako se javlja samo odbojnost i strah kod ljudi", kaže Nemanja za Oradio.
I ranije je kod ljudi bilo straha od odlaska u vojsku, međutim, kod mladih je to danas sve češća pojava zato što nisu navikli na obaveze koje ih tamo čekaju, kaže psihološkinja Mirjana Latinkić.
"Mladi danas često osećaju pritisak, jer su ušuškani kod roditelja, odrasli u normalnim uslovima i nisu navikli na izazove. U prošlosti su generacije koje su služile vojsku imale manjih problema sa prilagođavanjem, dok je danas to drugačije. Mladi nemaju iskustva sa disciplinom, kao ni autoritetom, zbog čega nastaje anksioznost pri samoj pomisli na vojni rok. Istovremeno, tu je i osećaj uzbuđenja, jer u našoj kulturi i dalje postoji naglasak na viteškom muževnom ponašanju", smatra naša sagovornica.
Sa druge strane, mnogi mladi podržavaju ovu odluku, smatrajući da će ulaskom u vojsku promeniti svoj život i time postati odgovorniji i disciplinovaniji. Vojno lice Nikola Popović kaže da je želeo da promeni svoje svakodnevne navike i doprinese svojoj zemlji. Nikola se za to nije psihički pripremao, jer je od starta imao tu želju. Kako kaže, pronašao se u toj ulozi, a drugima koje potencijalno čeka odlazak u vojsku poručuje da ne treba da imaju bilo kakav strah.
Ranije generacije su drugačije doživljavale vojni rok, ali su i uslovi bili drugačiji. Zlatko Zakarija, koji je služio vojsku tokom osamdesetih godina opisuje služenje vojske kao "izgubljenu godinu".
OBRATI PAŽNJU
"Morao sam da prekinem fakultet zbog vojske, a u vojsci nisam naučio ništa korisno", kaže on.
Mlada kandidatkinja Teodora Jakšić razbija predrasude o tome da je vojni poziv samo za muškarce.
"Uslovi su daleko od savršenih, ali ako se odlučiš za vojsku, moraš biti svestan da to nije igra. Svi vojnici, bez obzira na pol, suočavaju se sa istim izazovima", ističe Teodora.
Kako je najavljeno, svi državljani Srbije koji su u tom starosnom dobu dobiće poziv za služenje vojnog roka, bez obzirana to gde trenutno žive. Oni koji su u zemljama s obaveznim vojnim rokom mogu birati između služenja u Srbiji ili u zemlji u kojoj se nalaze, što bi moglo da stvara dodatne komplikacije mladima koji borave u inostranstvu.
Sa druge strane i dalje postoji prigovor savesti, koji je omogućio mnogima da izbegnu vojnu obavezu u prethodnim generacijama. Shodno Ustavu, regruti imaju pravo na prigovor savesti i služenje bez oružja. Još uvek nije do kraja poznato da li bi oni koji se odluče za tu opciju takođe imali vojni rok od 75 dana ili duže.
Više o ovoj temi poslušajte ovde:
Vera Đurđević
foto: pexels.com
