Uzmite stvar u svoje ruke i pravac izbori

Vekovi borbe, patnje, znoja i krvi bili su potrebni da bi svaki građanin imao jednako pravo da bira i bude izabran, ali mladi u Srbiji ne koriste dovoljno najveću civilizacijsku tekovinu. Razlozi su brojni: nedovoljna informisanost, manjak medija koji se bave njihovim problemima, nedovoljno obrazovanje o borbi za ljudska prava i verovatno najvažnije - politička elita koja ih niti sluša, niti im se obraća, svesna činjenice da joj ne odgovara da ima informisane i kritički raspoložene mlade sugrađane.  

"Poslednjih 15, 20, možda i više godina sistemski se radi na tome da se mladima ogade politika i izbori, da se gurnu što dalje od politike. To možemo videti po tome što partije uglavnom nemaju nikakav program za mlade, uglavnom su to floskule koje ponude ili ne ponude, prosto ignorišu taj deo biračkog tela. S druge strane, često čujem kako mlade kritikuju da su apsolutno nezainteresovani, međutim niko ih nije napravio informisanim dovoljno da bi oni bili zainteresovani za glasanje", govori nam direktor Vojvođanskog građanskog centra Željko Stanetić, koji često sreće mlade koji ne znaju razliku između skupštine i vlade.

"To je pogubno, čak ni kada završe fakultete nemaju to znanje i nameće se logično pitanje zašto bi bili zainteresovani za izbore ako ne razumeju šta se posle izbora dešava sa njihovima glasom. I mladi su svesni različitih muljaža koje se ponavljaju u svakom izbornom procesu i stavljanja zida između tog procesa i njih. Pitanje je koliko možemo probiti rupa i pokazati im da je to vredno", ističe naš gost.

Stanetić kaže da političke partije mlade počnu zanimati kada oni uz partijsku knjižicu eventualno mogu dobiti nešto i taj model su im predstavili ljudi iz političkih partija. Mladi su grupa ljudi koju politička elita sistemski posmatra kao letargičnu, nezainteresovanu za bilo šta i konačno - bezopasnu po njih.

"A mladih je u ovoj zemlji ipak, koliko god da ih je otišlo, mnogo i mislim da se sami političari na neki način plaše tih mozgova koji bi mogli da razmišljaju veoma aktivno, a onda se, po njih ne daj bože, udruže protiv nekih loših politika. Iskreno, mislio sam da je i ovo što nam se u ovom trenutnu dešava nemoguće. Čini mi se da svakim izbornim procesom prolazimo kroz isti film, koji nažalost svaki put ima crnji i nasilniji scenario. Mi imamo stalno istu sliku i opet razgovaramo o tome da su mladi ti koji u najmanjem broju izlaze na izbore. Mislim da postoji šansa da se to menja i to je jedina šansa ove zemlje za neke buduće godine, jer ako se ne bude menjala ta slika, imaćemo još veći upliv političkih partija u institucije ove zemlje, one će bivati sve slabije i možda ih jednom nećemo ni zvati institucije nego ekspoziture određene partije i nečijeg interesa", upozorava Stanetić.

Gosta O radija čudi da se borbe za ljudska prava malo obrađuju na časovima istorije i građanskog vaspitanja i na koliko se niskom nivou u školama jača solidarnost među mladima koja je i te kako u vezi s ovom temom i razumevanjem sveta oko sebe. Najčešća rečenica koju ćete čuti je "mani me toga, politika me ne zanima, to je nešto dosadno, svi su oni isti".

"Mladi na različite načine moraju da traže odgovornost i to ne moraju biti samo izbori. Na žalost ili sreću, sve oko nas je politika. Kolika će im biti školarina, da li će im neko odneti smeće ispred zgrade, sve to jeste politika. Tračak nade u svemu ovome je da se na političare i politiku i te kako može delovati preko organizacija i grupa građana. Ne uvek uspešno ali stvari je moguće menjati i možda tu možemo probuditi želju mladih da učestvuju u svemu tome, kada im objasnimo da stvari koje ih lično tište mogu menjati. Ubeđen sam da nova mlada lica mogu promeniti stvari i šteta što se ti ljudi ne pojavljuju. Ja vapim za nekim političkim predlogom, a ne ličnim svađama, animozitetima i izjašnjavanju o stavovima drugih partija. Voleo bih da na stolu bilo koje stranke vidim šta oni predlažu posle izbora za ovaj grad, Pokrajinu i zemlju", kazuje sagovornik i nada se da će mladi konačno početi da prave lokalne izborne liste, što ne bi bilo prvi put u regionu.

"Za Grad su u Zagrebu dosta uticajna grupa ljudi, a počeli su da se bave ekološkim temama kao nevladina oranizacija. Mislim da bi se nešto tako moglo desiti ne samo u Novom Sadu nego i u drugim delovima Srbije, ali na državnom nivou mislim da ćemo još čekati nova lica. Najveći deo nas ni ne zna kada su žene stekle pravo glasa u Srbiji, živimo period ozbiljne i prefrigane relativizacije našeg skorašnjeg istorijskog iskustva i ukoliko ne stavimo tačku na to buduće decenije će nam izgledati još gore", zaključuje Stanetić.

Naš kolega, glumac ali i istoričar Nikola Škorić alijas Dragan Torbica, mladima prosto poručuje da je "država ono što smo se mi dogovorili da bude".

"Demokratski sistem, uz sve svoje mane, je nešto najbolje do čega smo došli kao civilizacija i pravo glasa, jedan čovek - jedan glas, je možda najveća promena i tekovina od početka ozbiljne ljudske civilizacije. Jedini način da učestvujete u kreiranju vlasti, uslovno rečeno, i političkom životu zemlje a da niste i sami političar. Skoro sam razgovarao sa tek punoletnim osobama i potpuno su nezainteresovani ili im je svejedno za koga bi glasali, a oni koji imaju želju - svi im deluju isti, i zaista je teško odupreti se tom utisku. Teško im je objasniti da treba da izađu na izbore, pa makar glasali za nekoga ko mi se manje dopada. Kod nas se svelo na taj nivo, zato što se političari nisu pokazali kao neko ko zalsužuje veliko poverenje građana, ali šta je – tu je. Dok mi i posebno mladi ne počnemo da se ozbiljnije bavimo time i promišljamo o tome, neće se mnogo promeniti. Važno je da na barem mikro-nivou daju glas nekome koga manje ne vole", kaže Nikola.

Škorić se slaže da kao društvo ne govorimo dovoljno o ljudima koji su dali živote u borbi za pravo glasa, rasnu ravnopravnost, slobodu govora i ostale civlizacijske tekovine. Po njemu, čak su i određeni praznici došli u svoju suprotnost, poput 8. marta, koji je u očima mnogih tekovina komunizma, što nije cela istina.

"Žene su kod nas tek tada dobile puno pravo glasa, a 8. mart se sveo na to šta će deca kupiti učiteljici, dok je u stvari taj praznik trenutak kada se mora obratiti pažnja na borbu žene, pivotalni momenat u sticanju prava glasa. Nas dvojica smo ista generacija, od početka života pamtimo borbu Južnoafrikanaca protiv aparthejda i nama se, iako u nedemokratskom režimu, borba tih ljudi i Nelsona Mandele činila kao nešto uzvišeno. Očigledno da tamo gde ljudi uživaju pune slobode i prava ne koriste ih dovoljno, a tamo gde ih nema ljudi su spremni da ginu za njih.

Mladi ne smeju da zaborave da nisu sve borbe nasilne. Uzmimo prve posleratne slobodne izbore u Jugoslaviji, koji nisu bili sasvim slobodni realno, ali je to uvek bilo povezano s nečim što je posledica ozbiljne borbe i žrtava. Izuzetno je važno da mladi znaju da je pravo glasa privilegija i pravo koje imaju građani relativno malo zemalja na svetu", ističe Nikola.

Kada bi morao da nagovori mladu osobu da izađe na izbore, Škorić zna da je to težak posao ali i za to postoji rešenje:

"Možda bih mu/joj pokazao primere kako bi društvo izgledalo da nema prava glasa i slobode govora, koja se nadovezuje. Pokažimo im primere tiranija i diktatura. Dalje, svi ljudi koji smatraju da je pravo glasa ozbiljna tekovina svojim primerom moraju pokazati mladima da rešenje svakako nije reći 'ne sviđa mi se niko i dižem ruke od svega' jer, na kraju opet gubiš. Sistem je takav da tvoj neizlazak na izbore neko pretvara u glas za sebe."

Škorić duhovito podseća mlade da je glasanje nekada bilo "ispit zrelosti", te da sa 19 godina osoba uveliko mora da razmišlja kome će pokloniti svoj glas i poverenje. A kako će Srbija izgledati ako mladi nastave da ignorišu svoje elementarno pravo, Nikola prognozira:

"Izbor scenarija je dosta veliki, imali smo toga u istoriji koliko hoćete. Prvo bi dobili vladavinu mediokriteta koju već imamo u mnogim delovima. Ljudi koji su bezobrazniji, nemaju skrupule, koristiće vaše neglasanje na najgori mogući način. Mladi se mogu izgubiti u realnosti, kao i naša generacija. Neglasanjem, ljudi koji su lošiji i manje obrazovani od vas uticaće na živote vas i vaše dece, jer ste im nečinjenjem dozvolili da dođu na vlast. Druga varijanta, koju Srbi dosta vole, je prosvećena tiranija ili apsolutizam, odnosno onaj direktni, ne moram nadam se da objašnjavam kako izgleda okrutna tiranija. Na kraju krajeva, dobićemo društvo koje se neće pomerati, lagano će propadati i konačan rezultat može biti da ćete na kraju morati, jer ćete dotaći samo dno, da uzmete stvari u svoje ruke na ulici. To se pokazalo kod nas kao nešto ne baš dobro, ali to je ekstremna situacija do koje će dovesti ignorisanje demokratskih institucija, koje kod nas, kakve da su, i dalje postoje."

Uzmite stvar u svoje ruke i ne dozvolite da vas iskoriste bio bi Nikolin kratki slogan za mlade u Srbiji, koje opominje da je na njima veća odgovornst nego na čoveku od 50, 60 godina, jer je suludo da se neko te dobi bavi njihovom budućnošću.

Igor Mihaljević