Istorijsko nasleđe je važno za budućnost

Četvoro mladih umetnika, koji dolaze iz različitih zemalja, ovih dana boravi u Novom Sadu. Oni su iz Grčke, Makedonije, Bugarske, uz domaćina iz Srbije (koji je originalno iz Bosne i Hercegovine). Misija im je da u rezidencijalnom programu "Echo" (European cultural heritage on stage) tokom mesec dana istraže mračno nasleđe (#darkeheritage), na temu Novosadske racije. Kao rezultat istraživanja, nastaće četiri dela koja komuniciraju o ovoj važnoj temi, ne samo za Novi Sad, nego i za celu Evropu.

Četvoro umetnika u Novom Sadu boravi kako bi kroz umetnička dela prikazali svoje viđenje Novosadske racije. Svi su složni u tome da je svest o istoriji neke države veoma bitna za kreiranje sadašnjosti i posebno budućnosti zemlje.

Despina Antoniou iz Grčke kaže da je glavni cilj projekta upoznavanje sa istorijom Srbije, najviše Vojvodine. Po njenim rečima, za takav projekat je neophodan period od mesec dana, jer to nije nešto o čemu je lako razgovarati, pa ni napraviti umetnički projekat.

"Naša tema je mračna, ali na žalost uvek se čini da rat inspiriše umetnike da daju svoju kritiku i stvore nešto posebno", rekao je Kiril T. Konstantin iz Makedonije.

Martina Lapica iz Bugarske dodaje da je bila privučena zanimljivom i bogatom istorijom Srbije.

"Neke stvari u istoriji te teraju da razmišljaš zašto i kako su se desile. To je bio razlog da se uključim", objasnila je umetnica iz Bugarske.

Domaći umetnik Bojan Josić kaže da prijavio jer nije reč o uobičajenoj temi, iako je veoma važna.

Ono što su do sada naučili, prema Kirilovim rečima, jeste da se istorija ponavlja.

"Jedan period vremena svi žive zajedno, da bi u drugom ubijali jedni druge zbog nacionalnosti, politike, ispranog mozga i sličnih stvari. Sve se ponavlja, a mi se nadamo da to neće biti slučaj u budućnosti. Možda će baš ovo što mi sada radimo pokazati ljudima da mogu drugačije da razmišljaju o onome šta čovečanstvo može da bude", rekao je Kiril.

Despina dodaje da je do sada najemotivnije bile situacije u kojima su razgovarali sa ljudima o istoriji i navodi da su se sagovornici veoma potresli kada su pričali o tome.

"Čini mi se kao da pokušavaju da zaborave, što je, naravno, teško", kaže gošća iz Grčke.

Bojan Josić ističe da mu je bilo veoma interesantno proučavanje odnosa prema ovom događaju u današnjem trenutku.

"Shvatio sam da se Racija vrlo malo pojavljuje u novosadskom javnom životu ili generalno, kao tema. Mislim da to nije ni zdrav, a ni dobar odnos prema tome", kaže Bojan.

Martina Lapica, umetnica iz Bugarske, zanima se za istoriju, posebno za istoriju svoje porodice.

"Treba da da imaš unutrašnju želju da izvučeš iz sebe maksimum, da naučiš nešto više, što nije savremeno ili što nema veze sa tehnologijom. Treba da se nauče i istorijski problemi, šta se dešavalo sa narodom, da se čovek malo zamisli šta nas to istorija uči. Možda se, ako moja generacija postane svesna važnosti istorije, ona neće ponavljati", smatra Martina.

Kiril dodaje da su mladi u Makedoniji nedovoljno svesni svog istorijskog nasleđa.

"Mislim da ljudi koji sada imaju osamnaest ili dvadeset godina, ne znaju mnogo i ne mare za istoriju. Ne znam kako fukcioniše sistem u školama ali mi se čini da se sve opet okreće nacionalizmu, 'moj narod je najbolji' i da je to slučaj u svim zemljama", kaže Kiril.

Na pitanje šta mladi mogu da urade kako bi popravili situaciju, Despina kaže da je u znanju moć.

"Mogu početi tako što će mnogo učiti, jer to utiče na sve što radite. Ako pokušate da saznate na koji način su stvari povezane, možda i uspete da ih promenite, ili makar da utičete na njih", navodi ona.

Iako kaže da je situacija u Makedoniji loša zbog političke situacije, makedonski umetnik Kiril T. Konstantin smatra da mladi umetnici ipak pokušavaju da nešto urade.

"Više se okreću andergraundu, što znači da samostalno skupljaju novac za izložbe. Ima dešavanja, ali nisu sva dobra, mnogo novca odlazi umetničkim projektima koji su bliski vlasti. Ako ste uz njih, lako ćete doći do posla i projekata", rekao je Kiril, a Bojan dodaje da je stanje i u BiH veoma loše.

"I to je svima jasno. Čudno je govoriti o bilo kakvom načinu kako da promenimo život bez političke promene, ali evo, ako zatvorimo oči pred tim, mislim da je glavni problem u tome što se mladi ne kreću dovoljno. Nedostatak napora i mogućnosti da mladi iz različitih delova zemlje imaju interakciju jedni sa drugima i da zapravo vide stvarne živote drugih. To je glavni problem koji koči razvijanje većih mogućnosti za mlade i pobošljanja kvaliteta života. Nadam se da ćemo biti vidljivi, s obzirom na to da je tema kojom se bavimo zaista relevantna i trebalo bi da bude deo javnog prostora. Posebno zbog toga što se ovom temom bavimo na način koji je svež i savremen i u najmanju ruku potreban".

Željko Stanetić iz Vojvođanskog građanskog centra kaže da je ovakav projekat od velikog značaja za mlade ljude.

"Prvenstveno jer oni dolaze iz različitih zemalja, a svaku od njih je Drugi svetski rat takao na neki način. Isto tako mislim da je važno zbog reprekusije i refleksije svih posledica rata koje je ostavio na ova društva. Pored toga možemo da pričamo i o srpskom društvu i posledicama koje su postale vidljive nakon sukoba devedesetih godina. Upravo iz tog razloga, da se slične stvari ne bi ponavljale u budućnosti, mislim da su ovakvi projekti veoma važni, prvenstveno jer dolaze kroz jedan veoma specifičan oblik pristupa, a to je umetnost", rekao je Željko.

On ističe da se mladi u ovom projektu ne bave prošlošću na način na koji smo navikli, već pokušavaju da je približe mlađim generacijama.

"Mislim da je to pravi ključ, zato što ne deluje tako suvoparno kao neki okrugli stolovi, debate, časovi o istorijskim događajima. Vojvođanski građanski centar se pored ovog projekta dosta okreće pristupu suočavanja sa prošlošću u obrađivanju tema na nekonvencionalne načine. Recimo kroz umetnost različitih vrsta, književnost, kroz film... Ono što se dešava, kao odgovor ljudi sa kojima radimo, jeste da iz meseca u mesec na događajima imamo sve više ljudi koje do tada nismo viđali. Iz tog razloga mislim da smo na dobrom putu jer konstantno privlačimo nove mlade ljude. Mi ovo posmatramo kao pilot projekat i zapravo jeste ideja da se on sledeće godine nastavi sa većim brojem zemalja koje će učestvovati u samoj umetničkoj rezidenciji", rekao je Željko. 

Emisiju "O tome se priča" u kojoj je gostovalo četvoro mladih umetnika iz regiona poslušajte na našem podkastu.

J.M.