Tomić, Petrović, Kesić: Humorom protiv budala

Satira se danas na Balkanu smatra poslednjom odbranom pred naletom cenzora, autocenzora i represije nad javnom rečju. Dospeli smo dotle da je ispravan pogled na pojedine događaje moguće dobiti samo kroz ošto pero satiričara, pa se trenutno nalazimo u situaciji da se više smejemo klasičnim vestima, a informišemo kroz humorističke emisije. 

To će, smatraju kolumnista Draža Petrović, sataričar Ante Tomić i autor emisije "24 minuta" Zoran Kesić sve dok nekome "gore" ne pukne film,  jer je počeo preozbiljno da shvata uticaj satiričara na javno mnjenje.

Njih trojica održali su tribinu na tek završenom Forumu mladih lidera Evrope u Novom Sadu. Na trodnevnoj manifestaciji njihova rasprava o tome da li je satira poslednje oružje novinara na ovim prostorima bila je najposećenija. Mladi lideri su njihove žaoke primili sportski i uz smeh, što daje nadu za neka buduća vremena.

Reč oružje prvi je spomenuo Draža Petrović, kolumnista lista "Danas"

Petrović: Ovde će biti reči najviše o naoružanju i moje pitanje za gospodina Tomića je da li humor i satira mogu uopšte da budu oružje, naročito poslednje.

Tomić: Može se boriti satirom, ali ne bih preporučio. Dosta je neupotrebljiva kada neko izvadi kratku cev. Ako i jeste oružje ja ga ne bih nazvao poslednjim. Dapače, ako neko izvadi pravo oružje ja bih preporučio da prestanete sa vicevima. To je više neko sredstvo kojim se opirete represiji, a smeh je u tom slučaju lek za sve nas.

Kesić: Teško Srbiji ako sam ja poslednje oružje! Ja se samo bolje osećam kada na satiričan način kažem sve ono što nas tišti. Humor je pre svega lepa prečica do gledalaca ili čitalaca. Jedan od zadataka naše emisije, iako je ljudi često doživljavaju ozbiljno, je da na duhovit način otvara bolne teme. To je prosto moj način. Od kako znam za sebe moj način je humor, zajebancija i sprdnja. Tako mi je lakše, a i da se ne lažemo – zabavnije.

Petrović: Mene ljudi prepoznaju kao onog što je bio kod Kesića u emisiji i nikako drugačije, što je i bolje. Ako si onaj koji je bio kod Kesića, onda ti teže nađu adresu nego da imaš ime i prezime. Tema ove tribine je i sotija, što je dramska vrsta nastala u 15. veku u kojoj su ljudi sakrivali žaoke protiv vlasti. Zanimljivo je da su se u sotijama likovi zvali: prva budala, druga budala, glavna budala. Uglavnom, bilo je puno budala. A moć satire leži u tome da nekome veoma moćnom možeš da kažeš da je budala. Da li se vi slažete sa time?

Tomić: Pa, jeste, ja to tako volim raditi. Evo primera od nedavno. Mi sada u hrvatskoj imamo pobunu nekakvih branitelja koji žive po šatorima već mesecima i bune se protiv nekakve izdajničke vlasti koja im ne daje dovoljno novaca. Ta vlast po njima izjednačava agresora i žrtvu i nema sluha za njihove vrednosti. Onda sam napisao šalu koja je njih jako razbesnela. Imamo situaciju gde branitelj zove prostitutku i pita šta se nudi.

Ona odgovori: "oralno i klasično 500 kuna".

- A, ima li neki popust za branitelje?

- Nema.

- A da ti dođe neko iz Srbije koliko bi njemu tražila, pita branitelj.

- Pa isto 500 kuna.

- O, kurvo, pa ti izjednačavaš žrtvu i agresora!

To je, eto, način da okrenete jednu suludu priču na humor. Ja mogu reagirati besom, ali mi je mnogo lakše na ovaj način.

Petrović: Ti Kesiću u emisiji imaš uzrečicu koja je proizašla iz sotije: prva budala, druga budala... Ti ih sve nazivaš budalama, nema tu posebne podele. Pričao sam sa jednim političarem koji je rekao da mu se ne dopada tvoja emisija jer smatraš da su svi političari budale. Misliš li ti zaista tako?

Kesić: Naravno da ne možemo tako da pojednostavljujemo, generalno su svi budale, ali ima tu različitih nivoa, zavisno od izjava, dela i mog trenutnog raspoloženja. Mi se trudimo, a to je naša najveća snaga, da nemamo nikakve simpatije prema nekome na političkoj sceni. Jedina naša strana je zezanje i sprdnja. To nam daje kredibilitet da pljujemo i jedne i druge i treće. Tako da tu ide sve ni po babu ni po stričevima, već kad ko ispadne budala mi kažemo da je budala!

Petrović: Ante, vi ste rekli jednom da uživate kad nekog moćnog napravite budalom...

Tomić: Pa naravno. Ja mislim da čoveka treba staviti na njegovo mesto. Pre par dana pita me prijatelj šta ću u Novom Sadu, ja odgovaram da držim predavanje mladim liderima, a on će na to: lidere treba tući dok su mladi. Dakle, lideri obično nemaju smisla za humor. Čak i Obami pisci viceva pišu viceve, unajmljeni pisci viceva za onaj doručak koji organizuje. Ali, to nije njegov vic i to se vidi. Ja ne znam nijednog duhovitog lidera. To su sve neki natmureni, arogantni, strašni ljudi. A, arogancija uvek ide iz nesigurnosti i straha. Zato tako loše podnose svaku zajebanciju. Pa kad ga pogodite šalom i vidite koliko se loše oseća znajte da je to isto ono stanje u kom on vas drži svakog dana u životu. 

Petrović: Političari su stvarno neduhoviti ljudi. Mi imamo Dačića koji je sam po sebi vic i Velju Ilića u određenim stanjima. Ostali su manje više dosadni i kad hoće da budu duhoviti to im ne uspeva. Meni se dešavalo da stranački aktivisti moju ironiju čitaju bukvalno. Napisao sam jednom da Šešelja treba pustiti iz Haga i prebaciti u Amsterdam jer tamo ima zanimljivih izloga, na šta se oni oduševe jer misle da se ja zalažem za Šešeljevo puštanje na slobodu. Kesiću shvataju li političari ironiju? Ti ih ne dovodiš u emisiju. Da li je to zato što su neduhoviti ili zbog nečeg drugog?

Kesić: Možda bi oni i znali da kažu nešto duhovito, ali nama nije cilj da oni ispadnu kul. Imali smo dilemu da li da ih pozivamo, ali kako je odmicala emisija shvatili smo da ne želimo energetski da uprljamo taj naš studio i da zadržimo kredibilitet da svima sve po spisku. Miškovićevom spisku, naravno, za šta smo na mesečnom nivou adekvatno i plaćeni. Političari više vole melodramatičnost i patetiku. Ne znam da li njima to neko savetuje jer će tako lakše doći do birača. Ja u tome prepoznajem glumu i neiskrenost i to je onda naš materijal i inspiracija.

Tomić: Evo jedne zgode. Dakle, čovek je zadnje tri godine vrlo neuspešan premijer. Reč je o Zoranu Milanoviću. Svi su od njega imali velika nadanja, bio je mlad i imao plave oči. Kada je postao predsednik SDP-a, a od početka mi je išao na nerve, tražio je od MUP-a telohranitelje. Onda ja napišem tekst kako tu verovatno ima neke homo-erotske žudnje da hodaš okružen snažnim momcima koji će te zaštititi svojim telima. To je zgodno i kad si u školi bubuljičavi čudak, pa posle 25 godina dolaziš kao pobednik sa obezbeđenjem. I onda ti kao Milanović dođeš kući, sa ženom razmakneš zavese pa gledate zadivljeno kako neki čovek stoji ispred kuće i čuva vas. Onda žena malo zajedljivo primeti kako Ivo Sanader ima većeg, a Milanović je teši da će i on dobiti većeg kad bude premijer.

Posle sretnem Milanovića i njegovu suprugu koji počnu da mi objašnjavaju kako sam ja celu tu priču pogrešno shvatio, dok će žena: "A, usotalom, mi kod kuće i nemamo zavese!" A, ja se mislim, bože kako ćemo ovu budalu ikada dobiti na vlasti, kad eto dobismo ga.

Petrović: Meni se učinilo da se naš premijer naljutio na moju repliku u Kesićevoj emisiji posle poplava o somovima i ribama jer je na konferenciji za novinare objašnjavao kako mogu, eto, da ga nazivaju i somom, ali kako je som plemenita životinja, pa je čak i preporučio restoran u kojem se jede dobra somovina. Bilo mi je jasno da se naljutio čim je imao potrebu tako da istupi. Nego, da li se političari ljute na 24 minuta? Jeste li imali nekih poziva ili naznaka?

Kesić: Ne! Nikada se niko nije naljutio jer ja živim u slatkom uverenju da se naša emisija baš svima dopada. Evo, ja mislim da sam prilično stručan i meni je moja emisija baš super. Niko se nije žalio, a neki su se nutkali da dođu kao gosti jer im je emisija kul. Baš tako su rekli, ali neću da kažem ko. Mislim da je njima glupo da pokažu da im emisija smeta jer bi time pokazali da su ranjivi. E, otuda je ta situacija idealna za nas. Njima je glupo da se bune, a mi možemo da nastavimo da ih zezamo. Tako će da bude sve dok im ne prekipi.

Petrović: Olja Bećković je nedavno pred britanskim parlamentom rekla anegdotu da je, posle prve vaše emisije, premijer zvao B92 i pitao gde je tu druga strana...

Kesić: Pa da... Gde je druga strana u humoru... I ja sam čuo za to i mislim da je istinito jer se poklopila naša prva emisija sa petim rođendanom SNS-a u Areni. To je bila lepa rođendanska proslava i idealna za početak naše emisije. Mi smo od početka grunuli snažno, pa je čovek zvao našu informativnu redakciju da pita o čemu se radi, ali eto mi spadamo u zabavnu redakciju. Baš zato što spadamo u humoristiku i zabavu mi prolazimo. U onom trenutku kada budu počeli da nas tretiraju kao ozbiljnu emisiju, onda smo u opasnosti. Zato se ja kao pijan plota držim priče da je sve to šala i komika.

Petrović: Tomiću, kako javne ličnosti reaguju na vaše pisanje. Da li je bilo pritisaka ili pretnji?

Tomić: Ne. Osim što su me povremeno tužili, a to je uvek neugodno. Ideš ujutru na sud pa moraš slušati patnju nekog Tompsona ili takvih likova. Inteligentni neće pokazati da sam ih povredio. Recimo, Sanader je uvek dobro podnosio moje žaoke, ali on je iz Splita, gde ako pokažeš da te šala uvredila – mrtav si! Ljudi te tamo zajašu dok ne lipsaš. Oni sujetniji se navuku pa detinjasto i nezrelo reaguju. Posle Sanadera je na čelo HDZ-a došao Karamarko koji je silno sujetna osoba pa je zbog mog teksta slao uzrujane SMS-ove mom izdavaču koji je, smejući se, sve to prosleđivao meni.

Petrović: Mene su dvaput tužili. RRA me tužila za povredu ugleda i časti, mada ne znam kako agencija može imati čast, ali 'ajd sad. Drugi put me tužila Svetlana Ražnatović sa kojom sam se sudio četiri godine. Ona je bila jako uvređena jer sam napisao da kada pop dođe na njenu slavu u vreme velikog posta, još sa praga se omrsi. Nju je to jako povredilo, a povredio je i naslov "Ceculit" što je naziv za stanje svesti gospođe Ražnatović, a nema veze sa celulitom. Posle su me oslobodili jer je sudinica nešto pogrešno napisala u presudi. Suludo je kada ti na sudu moraš da objašnjavaš zezanciju. Sediš, a pored tebe sede neki koji su opljačkali menjačnicu. Prosto se loše osećate kad treba da im objasnite zbog čega su vas "digli". Jesi li ti Kesiću imao takvih iskustava?

Kesić: Jesam. Jedini put kada sam otišao na sud, pa i bio osuđen je za 0,74 grama marihuane. Meni je žao što sam zbog tako banalne stvari bio na sudu jer od toga ne može ni jedan pošten džoint da se srola. To sam i rekao gospođi sudiji, a oni su ponudili uslovnu kaznu, na šta sam ja insistirao da platim kaznu. U pisarnici su me prepoznale gospođe koje rade pa su mi dale da plaćam na rate. A, na sudu nikada nisam bio zbog neke kontradržavne aktivnosti i nadam se da neću.

Tomić: Od svih Sanadera, Milanovića i Karamarka, mene je tužio pevač grupe Neki to vole vruće. To je, onako, jedno niže estradno biće kog sam ja usput pomenuo u nekom tekstu o muškarcima koji ne priznaju svoju decu. Naime, on je neku trgovačku pomoćnicu u nekoj diskoteci u Vrbovcu ili sličnom mestu nahvatao na gajbama. Ona je ostala trudna, a on posle rekao da je ne poznaje. U tom mom tekstu on je bio jedan od petorice koji su se tih dana pojavljivali po tabloidima, ali je to bio tekst o beskorisnom sinu Franje Tuđmana – Stjepanu. Tekst ide tako da majka dolazi snuždeno kod malog sina koji se igra i kaže mu:

- Sine imamo dobru i lošu vest za tebe.

Sin traži prvo lošu, a ona kaže:

-Tvoj otac je Stjepan Tuđman.

- A koja je dobra.

- Neće da te prizna!

Tekst je bio pun takvih budala od kojih me tuži samo taj siroti pevač. To su bila neka sretna vremena, a sad su sve nešto naoštrili na mene.

Petrović: Meni je sadašnja vlast toliko inspirativna za satiru da bih prosto želeo da se na vlasti zadrže još bar 12-13... meseci. Dok je njih, i mi ćemo imati sa čime da se sprdamo i ironišemo. Šta ti Ante misliš o tome?

Tomić: Pa, ja sam sad već umoran od tolike inspiracije i kad me već vučete za jezik, pun mi je k***c političara i njihovih inspirativnih gafova. Želeo bih da za promenu malo živim negde gde političari rade svoj posao i uopšte nisu inspirativni ni za pošalicu, a kamo li za satiru.  

P.Klaić