Humor kao terapija: Nenad Milosavljević - satira, politika i preživljavanje u Srbiji

Koliko puta ste se zapitali – da li da plačem ili da se smejem? To pitanje u Srbiji odavno nije retoričko. Ono se javlja gotovo svaki put kada se pomenu politika, mediji, društvene krize ili svakodnevni apsurdi koji su postali deo naše rutine. Upravo tim pitanjem bavi se praznična epizoda podkasta Umologija, kroz razgovor o humoru, satiri i njihovoj ulozi u kolektivnom preživljavanju. Ova epizoda ne pokušava da ponudi laka rešenja, nego da objasni zašto nam je smeh često jedini ventil i zašto to nije ni površno, ni neodgovorno, već duboko ljudski.

foto: Nemanja Jovanović

Humor kao mehanizam preživljavanja u Srbiji

Život u Srbiji već godinama liči na svojevrsni „survivor“ format. Razlika je samo u tome što se ne valjamo u blatu i ne jedemo bubašvabe, već pazimo da ne udahnemo previše smoga, da nas ne pogode merdevine koje stoje naslonjene na sred trotoara i da preživimo još jedan dan okruženi kontradiktornim pravilima i nelogičnostima.

U takvom okruženju humor prestaje da bude luksuz. On postaje alat za snalaženje, kratki predah koji omogućava da se realnost lakše podnese.

Satira, NjuzNet i borba sa apsurdom

Nenad Milosavljević, jedan od autora emisije 24 minuta sa Zoranom Kesićem, sajta NjuzNet i podkasta Njuz Popcast, objašnjava da satira nikada nije bila samo humor radi humora. Ona je kako kaže, pre svega, način da se obradi stvarnost koja često prevazilazi svaku parodiju.

Pre petnaest godina satirični sadržaj je imao jasan prostor delovanja. Danas, u moru tabloida i takozvanih „pravih“ medija koji svakodnevno plasiraju dezinformacije i izmišljotine, satira se suočava sa paradoksom – realnost je postala bizarnija od šale. Razlika je, kako Nenad ističe, u tome što satirični mediji jasno kažu da je u pitanju humor, dok mnogi drugi nemaju potrebu za takvim objašnjenjem.

Psihologija humora: zašto nam smeh pomaže

Istraživanja potvrđuju ono što intuitivno osećamo. Studija Gradišniga i saradnika iz 2023. godine pokazala je da ljudi koji koriste humor kao strategiju suočavanja imaju niži nivo stresa, čak i u ekstremnim okolnostima poput pandemije.

Zanimljivo je da humor posebno pomaže osobama koje inače imaju tendenciju da izbegavaju probleme. Čak i kratki trenuci smeha, male šale ili duhovite opaske mogu delovati kao emocionalni amortizer. Humor ne rešava problem, ali smanjuje njegov udar i omogućava da ostanemo psihološki stabilni dok ne dođe trenutak za ozbiljno suočavanje.

foto: Nemanja Jovanović

Gde su granice humora

Važno pitanje koje se provlači kroz čitavu epizodu jeste: da li humor ima granice? Naš sagovornik smatra da ih ima.

Postoje situacije u kojima humor nije primeren — velike tragedije, kolektivne traume i gubici koji zahtevaju tišinu, žaljenje i odgovornost. U takvim trenucima humor može postojati samo kao lični, unutrašnji mehanizam, ali ne i kao javni sadržaj.

Ipak, čak i tada, razgovor ostaje važan. Otvoreni dijalog, bez šale ali sa empatijom, može imati terapeutski efekat i za autore i za publiku.

Satira kao politički lakmus-test

Istorija pokazuje da vlasti najteže podnose upravo – smeh. Još su Radoje Domanović i Branislav Nušić kroz svoje tekstove i drame dokazali da je satira jedan od najpreciznijih testova političke zrelosti.

Domanovićeve alegorije o slepom praćenju vođa i apsurdnoj birokratiji i danas zvuče zastrašujuće aktuelno. Nušić je, s druge strane, pokazao kako smeh može da razgoliti ambiciju, sujetu i korupciju bolje nego bilo kakav pamflet. Satira ne vređa zato što je zla, već zato što je tačna.

Protesti, mimovi i kolektivna katarza

U poslednjih godinu dana u Srbiji su se tuga, bes i nemoć često smenjivali na ulicama. Protesti su postali prostor gde se plače, ali i gde se, paradoksalno, smeje.

Jedan duhovit transparent ili mim može u trenutku da vrati snagu i osećaj zajedništva. Humor u tom kontekstu ne umanjuje ozbiljnost borbe, već pomaže ljudima da izdrže duže i ostanu povezani.

Zašto nam je humor potreban više nego ikad

Bez humora bi strah, briga i tuga ostajali zarobljeni u nama. Teški trenuci bi bili još teži, a društvene veze slabije. Smeh nas podseća da nismo sami i da, čak i kada ne možemo odmah da promenimo sistem, možemo da promenimo način na koji mu psihološki odolevamo. U jednom trenutku se rasplačemo, a već u sledećem smejemo dobrom transparentu. Ta smena emocija možda najbolje opisuje stanje društva danas i nadu da ćemo, uz malo humora i solidarnosti, uspeti da se izborimo za ono zbog čega je sve počelo: pravdu.

Novu epizodu Umologije poslušajte ovde:

Ovu epizodu su kreirale: novinarke Marija Marčeta i Milana Vojnović

Asistent produkcije: Nemanja Stevanović

Podkast producentkinja: Aleksandra Bučko

Dizajn zvuka: Aleksander Sivč 

Uvodna numera: Science Documentary Music by Aleksey Chistilin sa  Pixabay

Dodantna muzika: Happy Christmas Music Music by ⁠VibeHorn⁠ from ⁠Pixabay⁠,  Science Documentary Music by ⁠Aleksey Chistilin⁠ from ⁠Pixabay⁠, Sad Piano Music Music by ⁠Pavel Bekirov⁠ from ⁠Pixabay⁠

Efekti: Audience laughing Sound Effect by ⁠freesound_community⁠ from ⁠Pixabay⁠, Crowd Shocked Reaction Sound Effect by ⁠Universfield⁠ from ⁠Pixabay⁠

Produkcija: Fabrika kreativnosti

Fabrika kreativnosti u svom radu koristi veštačku inteligenciju (VI): generički jezički model poput ChatGPT-ja, kao i programe za transkripciju. Svi alati VI koriste se isključivo uz nadzor novinarki, podkast producenata i potpadaju pod uredničku nadležnost kako bi se potvrdila istinitost podataka.

Finansiran od strane Evropske unije, program Innovation. Media. Minds.: EU podrška javnom novinarstvu na Zapadnom Balkanu, sprovodi Goethe-Institut u ime Evropske komisije, u saradnji sa DW Akademijom.Sadržaj ovog teksta isključiva je odgovornost Fabrike kreativnosti i O radija, Javne medijske ustanove Radio-televizije Vojvodine i ne odražava nužno stavove Evropske unije.