Smanjenje upotrebe plastičnih kesa u Srbiji

Evropska direktiva o plastici usvojena je ove godine. Ona ograničava upotrebu plastičnih kesa i podstiče smanjenje upotrebe istih, do kraja 2019. godine. Kako je najavljeno, Srbija, iako nije članica Evropske unije, zabraniće upotrebu tankih plastičnih kesa i uvesti naplatu biorazgradivih. 

Profesor sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Srđan Rončević objašnjava da je prevelika upotreba plastičnih kesa štetna za našu sredinu. Problem se pojavljuje prilikom nekontrolisane razgradnje plastičnih kesa u prirodi i kada produkt razgradnje ulazi u lanac ishrane životinja.

"Postoje različita ispitivanja koja su pokazala da problem nije samo estetske prirode, nego da one zaista mogu napraviti ozbiljne povrede na živi svet. Videli smo snimke gde su kornjače zapetljane u razne kese i one mogu značajno da utiču na biocenozu", rekao je Srđan Rončević.

Zabrana upotrebe plastičnih kesa, jedan je od najefikasnijih način zaštite životne sredine. Ovo rešenje već godinama koriste u zemljama Evropske unije, gde se potrošnja kesa svela na minimum. Olga Stojaković govori o iskustvu građana u Evropi.

"Kod nas u Austriji, za kupovinu se koriste cegeri, a ne plastične kese, što sam najviše videla u Srbiji. Mi koristimo više cegere, platnene kese ili kartonske kutije", rekla je Olga Stojaković i dodala da sa njima idu nekoliko puta u kupovinu.

Prema nezvaničnim procenama trgovinskog sektora, u Srbiji se godišnje potroši oko 20 miliona evra za nabavku plastičnih kesa, a 30 do 40 odsto njih se baci, što direktno utiče na zagađenje životne sredine. Iz Ekološkog udruženja "Zeleni Sad", Sara Pavkov kaže da problem velike upotrebe plastičnih kesa ne možemo da vidimo mi kao individue, ali da se globalno gledano problem i te kako oseti.

"Moraju da postoje sankcije za fizička lica, ali naš zakon taj problem nije dovoljno obuhvatio. Imamo kaznene odredbe za pravna lica, međutim iz iskustva znamo da se firmama koje su velike korporacije, više isplati da naprave štetu, nego da urade novu procenu rizika koja iziskuje puno vremena i para", rekla je Sara Pavkov.

Za razgrađnju plastičnih kesa potrebno je najmanje 400 godina, ali razgrađene hemikalije još dugo ostaju u zemljištu i uništavaju životnu sredinu. Glavnu ulogu u smanjenju ovog problema ima država, kao i podizanje svesti građana o značaju ove teme kroz različite akcije, događaje, tribine ili reklame.

Problem prevelike upotrebe plastičnih kesa ne može se rešiti preko noći, a Srbija je na dobrom putu da zaštiti svoju sredinu i reši ovaj ekološki problem.

 Više o ovoj temi poslušajte u studentskoj emisiji Pokretač.

Dajana Zorić