Više od polovine građana ne kupuje plastične kese

Skoro svi veći lanci marketa pre nešto više od mesec dana počeli su da naplaćuju plastične kese za jednokratnu upotrebu. Inicijativa je potekla od Evropske unije i Direktive o plastici koja je usvojena ove godine. Ona ograničava upotrebu plastičnih kesa i podstiče smanjenje njihove upotrebe do kraja 2019. godine.

Nakon mesec dana dobili smo i prve rezultate ove akcije, a brojke kažu da postoji nada da ćemo se osloboditi kesa koje vijore sa drveća u parkovima.

Uroš Radojević, specijalista za održivi razvoj u kompaniji Delhaize Srbija, koji su u prvi uveli naplatu plastičnih kesa u delu svojih objekata, kaže da njihovi potrošači uglavnom koriste sopstvene cegere i da je akcija uspešna.

"Mi smo krenuli u Shop&Go radnjama u aprilu sa naplatom plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu, a u Maxiju i Tempu od jula i upotreba plastičnih kesa smanjila se za 60 odsto. To je svakako značajan broj i veoma smo zadovoljni sa tom cifrom", rekao nam je Uroš.

Stručna saradnica za korporativne komunikacije u Univerexportu Milica Ivanković kaže da su i u njihovim objektima zadovoljni rezultatima uvođenja naplate.

"Prvo je nastupila bojazan kako će potrošači uopšte na to reagovati, ali su sa druge strane imali opciju da, umesto da kupe plastičnu kesu, oni posredno doniraju dva dinara Udruženju NURDOR, odnosno, da kompanija da dva dinara za svaki račun na kome nije plastična kesa. Reakcije su bile i bolje nego što smo očekivali. Već posle dve nedelje smo izvukli prve podatke i dobili rezultate da na 67 odsto računa u čitavoj grupi Univerexport nije bilo plastičnih kesa. Najbolje su odreagovali Subotičani, a posle toga i Novosađani", ističe Milica.

Ona dodaje da je smanjenje upotrebe plastičnih kesa primetnije u velikim marketima nego u malim radnjama, što je suprotno očekivanjima koja su imali pre nego što je naplata počela.

U oba lanca kažu da su se uglavnom susretali sa pozitivnim reakcijama kupaca i da nije bilo neprijatnosti kada su uveli naplatu. Uglavnom su svi ranije najavljivali da kese više neće biti besplatne i delili su cegere, pa su potrošači bili spremni. Kako kažu, tih dva dinara, koliko kesa košta, nisu udarac na kućni budžet, već više podsetnik da bi trebalo da razvijamo ekološku svest.

U marketima možete da birate da li ćete kupiti tanku kesu za jednokratnu upotrebu, kesu od jače plastike koju možete koristiti više puta ili ćete poneti svoju torbu.

"Od kolega u radnji dobijamo informacije da kupci sve više dolaze u radnju sa svojim cegerima, bilo da su to naši ili ih već oni imaju od ranije. Mi smo svakako pred početak naplate u svim našim objektima delili besplatno cegere za račune preko određenog iznosa. Oni se sad nalaze u prodaji tako da mogu i da ih kupe, a ima naravno i onih koji dolaze sa svojima", kaže Uroš Radojević.

Milica Ivanković dodaje da veće radnje često podstiču potrošače da kupuju i dodatne stvari koje nisu planirali, pa se dešava da ne može sve da stane u ceger. "Tada smo prinuđeni da kupimo kesu, ali potrošači često uzimaju one koje mogu više puta da iskoriste", kaže ona.

Da građani nemaju ništa protiv naplate tanke plastičnih kesa potvrdila je i anketa O radija, ali ima onih koji smatraju da kese treba potpuno zabraniti.

U trgovinskim lancima se nadaju da će procenat ljudi koji ne kupuju kese porasti, a iskustva iz Evropske unije pokazala su da on može doći i do 90 procenata. Ipak, kažu da nije bitno koliko se kesa ne proda, cilj je razviti ekološku svest kupaca tako da oni svuda sa sobom nose cegere i ne uzimaju kese čak i kada su besplatne.

Alma Kovčić