Društvo
Religija i vera često su dva odvojena pojma
Renomirana tattoo umetnica i goth ikona Kat Von D nedavno je, na iznenađenje mnogih, na svom Instagram profilu podelila video o tome da kako se krstila i preuzela hrišćanstvo. Objava je za kratko vreme skupila skoro 400 hiljada lajkova i 40 hiljada komentara, što pozitivnih, što negativnih. Neki su je otpratili, a neki su podelili svoje priče o tome kako su pronašli Boga. Ta priča poslužila je da proverimo koliko mladi danas u tradicionalnoj zemlji, kao što je Srbija, veruju u Boga ili neku drugu višu silu i šta za njih to predstavlja.
Rezultati popisa stanovništva iz 2022. godine pokazali su da pripadnici hrišćanske veroispovesti čine 86,8 odsto građana. To je pet odsto manje u odnosu na prethodni popis iz 2011. godine. Milan Marković (28) kao mlađi verovao je u Boga, a u onda je u jednom momentu postao agnostik. Kako se razvijao i čitao postao je više evolucionista, nego kreacionista, kaže on.
"Desilo se to da sam preuzeo odgovornost za svoja ponašanja, akcije i radnje. Nekako mislim da to ljudi rade kada veruju. Oni veruju u neku višu silu i samim tim prebacuju odgovornost sa sebe na nešto drugo. Onda sam shvatio da je dobro da ja budem taj koji upravlja, koji je za kormilom. Moje su odluke i od mene zavise svi moji uspesi i neuspesi. Ali, nekako je prirodno da ljudiima, koji su u krizi, koji pate, treba vera u nešto da bi se izbavili iz toga. Tako da razumem i tu stranu, ali ja sam u jednom momentu odlučio da preuzmem odgovornost za svoj život i svoje postupke", priča naš sagovornik.
Iako je agnostik, Milan naglašava da su mu religije zanimljive za izučavanje, jer tu pronalazi pozitivne vrednosti koje su bitne za jedno društvo i kojih se sam pridržava.
"Mislim da je to postojalo, da će postojati, da je to prosto sastavni deo društva, naše civilizacije, da veruju u nešto i da imaju nekakve običaje i verovanja. E sad, kroz istoriju se nisu najbolje shvatale sve te vrednosti, svi zapisi koje neka religija ima. Često su se vodili ratovi, pravila se šteta i patnja. Tako da mislim da ima i danas ljudi koji pogrešno shvataju, odlaze u ekstrem u pogrešnom tumačenju određenih religija", smatra Milan.
Sa druge strane, anketa koju smo među mladima sproveli na Instagramu, pokazala je da 65 odsto ispitanika veruje u Boga ili neku drugu višu silu. Za razliku od Milana, koji je prestao da veruje, kod Ivane Joković (29) je drugačija situacija. Ona ranije nije verovala u Boga, ali se to promenilo u teškom periodu za nju, kada joj je majka bila bolesna.
"U tom momentu kod mene je proradila potreba za tako nečim. Išlo je postepeno. Počela sam da postim sredom i petkom, pa onda svake nedelje da idem na liturgiju, pa sam počela da postim i za velike postove. Nedeljom se u crkvi okupi baš veliki broj ljudi. Među tim ljudima ima raznih profesija, od profesora, doktora, do trgovaca, poljoprivrednika, mlađih i starijih. Kada je sve to krenulo pokajala sam se što pre u tako nešto nisam ušla", kaže naša sagovornica.
Prema njenim rečima, u teškim trenucima vera joj je donela mir i nadu.
"Postojala je kod mene i realna strana, da je mama jako bolesna i da je u medicini sve to jako teško. Onda sam počela da prihvatam tu drugu stranu vere, da to nije samo ispunjenje želja koje u datom momentu imamo, a možda i neće biti ispunjena moja želja da majka ozdravi. Sa druge strane, imala sam nadu kako da živim i ako mi se ta želja ne ispuni. Ako se desi da se mama ne izleči, da umre, imala sam nadu da ću opet moći da nastavim sa svojom verom. Vera mi je pomogla da na neke stvari ne gledam ograničeno", ističe Ivana.
Istražujući ovu temu, zanimalo nas je kakva je situacija u regionu. Što se tiče Bosne i Hercegovine, urednik omladinskog programa BHRT Vedran Prodić podelio je s nama svoj utisak da religija ima ogroman uticaj na život mladih ljudi.
"Usudio bih se da kažem da 80, 90 odsto mladih ima aktivnog dodira sa religijom, bilo to kroz redovno učestvovanje u raznim religijskim aktivnostima ili kroz neko indirektno učestvovanje. Poslednjih nekoliko godina mnogo mladih ima dodira i sa religijama drugih naroda koji žive kod nas, ali postoji određena doza nepoznavanja, što donekle dovodi do zatvorenosti jednog društva. Onda nepoznavanje dovodi do nekih drugih posledica. Generalno gledajući, slika uticaja religije na život mladih ljudi je velika, pogotovo u poslednjih nekoliko godina, a čini mi se da će tako biti i u narednom periodu", kaže Vedran.
Kada je u pitanju Severna Makedonija, pisac Stefan Alijević kaže da u njoj postoji mnogo vernika, što mladih, što starijih. Mada, Stefan smatra da je to pomodarstvo i da su ljudi najveći vernici kada su praznici. Ističe da ga nervira što vernici i crkva u ime Boga šire netoleranciju prema LGBT populaciji.
"To je bilo jasno krajem juna, kada je nekoliko dana nakon Prajda crkva organizovala veliki protest protiv zakona o istopolnim zajednicama. Proklamacija je bila da crkva mora da zaštiti porodicu i da porodica može jedino biti oformljena od muškarca i žene. Jasno je da je postojala politička pozadina tog protesta, nije to nikakav duh hrišćanstva. Nije ni mesto crkvi da se meša u zakonodavnu vlast jedne države. To je jedan dobar razlog zašto bih ja kao mlad čovek držao svoju veru po strani od takve zlokobne institucije", kaže Stefan.
OBRATI PAŽNJU
Teolog Branko Sekulić kaže za Oradio da crkvu ne možemo generalizovati, pošto tu ima pravih, istinskih vernika, ali su strukture koje preovlađuju nešto potpuno drugačije. Dodaje i da on lično razdvaja religiju i veru.
"Religija je za mene ideologija. To je ono što crkvena organizacija i crkvene strukture predstavljaju u određenom kontekstu, u određenom društvu. Ona ima svoj ideološki parametar, zato što religija, ako nije ideologija, ne može opstati. Ona mora praviti kompromise za društvo. Nekada su ti kompromisi vulgarni, kao što imamo na području bivše Jugoslavije, gde oni, recimo, prave dilove sa nacionalističkim ideologijama. Na taj način oni su zapravo ruku pod ruku sa tim narativom. Taj nacionalistički diskurs njima donosi određene benefite. Vera je nešto potpuno drugačije", ističe naš sagovornik.
Sekulić kaže da vera može da bude skladna sa načinom na koji funkcioniše religijska struktura, ali ne nužno. S obzirom na to da hrišćanstvo počiva na verovanju u Isusa, onda je potrebno uzeti u obzir njegov čitav životni kontekst, a to je da je razapet kao pobunjenik protiv religijsko-političkog sistema u okupiranoj Judeji, ističe Sekulić.
"Ako verujemo u puninu hrišćanstva, onda moramo uzeti taj sociološki deo Isusa Nazarećanina, gde mi nužno moramo propitivati našu veru u kontekstu socio-političkog, onoga što se događa oko nas, konstruktivno, kritički propitivati stvari koje se događaju. Iz jednog osnovnog razloga, a to je što kao hrišćani imamo zaduženje da činimo bolje. To je zapravo vera. Ona je na neki način iracionalni vid postojanja, koji se zapravo manifestuje kroz hrišćansku nadu - da mi ovo društvo možemo učiniti boljim. Onog trenutka kada napravite kompromis sa sociopolitičkim režimima i sociopolitičkim sistemima koje bi trebalo da menjate, a ne želite, tada ulazite u sferu religije i ideologije", naglašava Sekulić.
Dok religija može doneti zajedništvo i utehu, vera je duboko lična i može biti izvor nadahnuća za pozitivne promene u društvu. Raznolikost u stavovima prema veri nas podseća na važnost poštovanja tuđih pogleda na svet, promovisanje tolerancije i otvorenog dijaloga kako bismo zajedno stvarali društvo u kom svako može slobodno da izražava svoje uverenje.
Prilog o odnosu mladih prema veri i religiji poslušaj u novom izdanju emisije "Šta se kuva?:
S. Rudakijević
