...
TRENUTNO19:10 - 19:20Vredi pročitati

Društvo / Zdravlje

Razvijeno ili nerazvijeno društvo, stigma o mentalnom zdravlju postoji

18.10.2023.

Postoji izreka koja kaže rođen/a je pod srećnom zvezdom. Da li ta srećna zvezda može biti određena država, neko društvo koje je uređeno i koje nam kao takvo pruža sigurnost, bezbednost i neophodne uslove za rast i razvoj? Svetska zdravstvena organizacija je mentalno zdravlje definisala kao stanje blagostanja u kom je pojedinac svestan svojih sposobnosti, može da se nosi sa uobičajenim stresovima života, može da radi i bude produktivan i sposoban je da doprinese zajednici u kojoj živi. Kako onda različite zajednice doprinose i utiču na očuvanje mentalnog zdravlja?

.

Pre svega, treba reći da je mentalno zdravlje povezano sa fizičkim zdravljem, sa kontekstom u kome živimo, sa ekonomijom, politikom, obrazovanjem, medijima, odnosima i vezama koje imamo. Nema prostora generalizaciji, ali je moguće napraviti i uočiti neke obrasce kada govorimo o razvijenim i nerazvijenim društvima, o onima koja su tradicionalna i onima koja su liberalna. 

Klinički psiholog Radomir Belopavlović objašnjava da, iako je intuitivno da pomislimo da društva gde je niži socio-ekonomski status imaju više problema u vezi sa mentalnim zdravljem, podaci pokazuju malo drugačiju sliku.

"Istraživanja to ne sugerišu na neki apsolutni način. Postoje emocionalni poremaćaji: anksioznost, depresivnost i slično gde su stope više u razvijenijim društvima. Naravno, tu Skandinavija prednjači, ali i Severna Amerika i Zapadna Evropa. Moguće je da je mentalno zdravstvena zaštita bolja, da se više govori o tome. Samim tim više ljudi dolazi da zatraže pomoć i time dobijaju neki opis da imaju neki problem u obliku dijagnoze, koja ulazi u te statistike", kaže Radomir. 

mentalno zdravlje1 canva

Sa druge strane, čini se da su društva gde je niži socio-ekonomski status otpornija, objašnjava Radomir.

"Postoje razlozi zbog kojih su ljudi otporniji na neke tegobe, s obzirom na to da su ih preživeli mnogo. Čini se da zaista kod određenih poremećaja, zapadni pristup životu jeste po malo depresogena.Treba reći da je mentalnih tegoba mnogo i one se razlikuju i po svojim faktorima, opisima i kliničkoj slici. Za neke mentalne poremećaje, zaista na osnovu studija stoji da su više stope u zapadnim društvima, dok su za neke poremećaje više stope tamo gde postoji veća trauma, veće siromaštvo i veća percepcija socijalne nepravde", zaključuje Radomir.

To praktično znači da, kada gledamo u indekse sreće zemalja u Evropi i vidimo da su skandinavske zemlje uvek visoko rangirane, to ne znači nužno da tamo svi imaju savršeno mentalno zdravlje. U Finskoj je veoma visoka stopa samoubistava. Najniže stope samoubistava prema podacima iz 2019. godine su u Avganistanu, Siriji i Iraku.

Uopšte nije optimističan podatak da se u zemljama koje su u krizi, u kojima postoji visok stepen siromaštva ili socijalne nepravde dešava manje problema u vezi sa mentalnim zdravljem. On nam, na žalost pokazuje nešto drugo. Klinički psiholog Radomir Belopavlović objašnjava ovaj fenomen. 

"Kada smo gladni, kada smo nebezbedni, prvo razmišljamo o krovu nad glavom, a posle o tome kako će izgledati naša budućnost. Kod mentalnog zdravlja problem je u tome što mi tu govorimo o bliskoj, ali mnogo češće malo daljoj budućnosti. Slaba je tendencija da razmišljamo o prevenciji u budućnosti. Poptupuno je razumljivo i ljudski da razmišljamo o problemu kada se on desi i upravo je zato prevencija mnogo nezgodna oblast. Izuzetno važna, ali nezgodna", ističe Radomir. 

mentalno zdravlje2 canva

Studentima sa kojima smo mi razgovarali briga o zdravlju i razvoj empatije su najbitnije stvari u društvu trenutno.

Ako može da se izdvoji jedna stvar koju je pandemija donela, to je mnogo više razgovora o mentalnom zdravlju i empatiji, ali prema Radomirovim rečima, stigma još uvek postoji u svim društvima. U zavisnosti od toga kakvo je to društvo, menja se i stigma.

"Neki rezultati sugerišu da stigma u razvijenijim društvima potiče od ideje da neko biološki nije dobro, dok u manje razvijenim društvima postoji stigma da neko duhovno nije dobro. Ono što je definitivno razlika je da u razvijenijim društvima, postoji pozitvniji stav prema pomagačkim profesijma. U manje razvijenim društvima, a tu bih morao da uglavim i naše postoji jedan otklon od ideje da je neko tu da pruži podršku na profesionalni način", kaže Radomir.

Novinar Nikola Krstić iako nije siguran da bi se osećao bolje u nekoj državi koja nije Srbija, veruje da bi se u nekom drugom društvu osećao drugačije, lakše.

"Zato što ta konstantana napetost, tenzija i neizvesnost, koju ova zemlja i društvo nameću, uglavnom ima za posledicu katastofalno mentalno zdravlje koje trpi i ne ume da se izbori sa stvarnošću", kaže Nikola.

Uprkos svoj priči o mentalnom zdravlju, Nikola smatra da naše društvo i dalje ne priznaje mentalno zdravlje kao važno i nužno.

"Mi i dalje živimo u nekoj vrsti mikrouniverzuma gde ljudi kao navodno odlaze na psihoterapije ili pričaju o svom mentalnom zdravlju, a ljudi i dalje ne poznaju svoja osećanja, osim onih najbinarnijih. Ljudi ne poznaju da u njima postoji čitava lepeza emocija. Onda tako oni i tretiraju svoje okruženje. Ovde se depresija i dalje doživljava kao lenjost, a tvoje okruženje ti se podsmeva ukoliko spomeneš da psihički nešto nije u redu sa tobom, da ne možeš da radiš u tom trenutku ili da ne možeš da uradiš nešto", zaključuje Nikola.

Aktivistkinja i jedna od članica neformalne grupe Mladi protiv nasilja Katarina Stanojević kaže da problematika oko brige o mentalnom zdravlju leži i u finansijskoj situaciji u kojoj su mladi.

"Znam da dosta mladih ima želju da se bavi svojim mentalnim zdravljem na nekom višem nivou, ali čekaju kada će biti finansijki stabilni kako bi krenuli u proces psihoterapije ili savetovanja. U današnje vreme se susrećemo sa pravom podrškom. Konstanto nam se plasiraju pogubni trendovi, omalovažavanje svega i svakoga, targetiranje ljudi koji slobodno izražavaju svoje mišljene. U takvom okruženju moramo da se pobrinemo da sačuvamo ljudskost, empatiju i da damo sve od sebe da se prema drugim ponašamo kao prema bićima kakvi smo i mi sami", kaže Katarina.

Svetska zdravstvena organizacija kaže da se posledice neuspeha u rešavanju stanja mentalnog zdravlja adolescenata proširuju i na odraslo doba, narušavajući i fizičko i mentalno zdravlje i ograničavajući mogućnosti da se kao odrasla osoba vodi ispunjen život.

Ako je situacija u celom svetu, bez obzira na to da li su društva razvijena ili ne, alarmantana kada je u pitanju mentalno zdravlje mladih, šta onda možemo da uradimo u svojim zajednicama, šta možemo da uradimo kao pojedinici? Radomir podseća na prevenciju, na osvešćivanje važnosti gledanja nekoliko koraka u budućnost, na podsećanje na to koliko nam je mentalno zdravlje važno, čak i kada se ne čini tako. Takođe, on ima još jedan savet.

"Ako postoji jedan princip koji može važiti maltene za sve ja bih bio vrlo kratak: okrenimo se drugim ljudima."

Pomoć i podrška postoje, a ovo su neki od besplatnih servisa:

Centar Srce - 0800/ 300 303

Novosadski humanitarni centar - savetovaliste.nshc@gmail.com

Udruženje građana Patrija - 060 055 5496. 

I zapamti, gde god da se nalaziš - OK je da nisi OK.

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:


J. Božić

Foto: Canva.com


 

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Desetine država u SAD tužile Metu, zbog ugrožavanja mentalnog zdravlja mladih

Desetine američkih država tužile su Metu i Instagram, koji je u vlasništvu te kompanije, zato što - kako se navodi…

.

Petar Klaić dobitnik nagrade za etičko izveštavanje o mentalnom zdravlju

Novinar i voditelj Oradija Petar Klaić dobitnik je ovogodišnje nagrade za etičko izveštavanje o mentalnom zdravlju, u kategoriji radio prilog/podkast, po…

.

Pisanje može pozitivno da utiče na mentalno zdravlje

Poslednjih godina sve je više mladih koji imaju problem sa mentalnim zdravljem. Istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije iz 2021. godine…

.

Panel diskusija “Bez straha”

Studentska organizacija SEFA sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu organizuje panel diskusiju "Bez straha" koja se bavi temom mentalnog zdravlja.

.

"Sazvežđe podrške": pomoć mladima u očuvanju mentalnog zdravlja

Rezultati istraživanja "Mentalno zdravlje u Srbiji: procena potreba, faktora rizika i barijera u dobijanju stručne podrške", sprovedenog u martu 2022.…

.

I Najlon ima uticaja na ekologiju

Svaki veći grad ima svoj buvljak, pijacu na kojoj možeš da pronađeš razne stvari. Od odeće i obuće, preko posuđa,…

  • 18:45 Lampica
  • 19:00 Popodne na O radiju
  • 19:10 Vredi pročitati
  • 19:20 Tehnologija
  • 19:30 Pesma dana

Anketa

U kojoj formi najčešće pratite Oradio?

Oradio logo