Privatni biznis: Hrabrost ili ludost?

Pokrenuti privatni biznis nije lako u nesigurnoj ekonomskoj situaciji u kojoj se već godinama nalazimo. Međutim, postoje mladi ljudi koji su se osmelili i svoju kreativnost odlučili da unovče i da se bace u promet. Olakšavajuća okolnost za to je i početkom godine osnovani Savet za omladinsko preduzetništvo, pokrenut sa ciljem da podrži mlade u biznisu kako bi realizovali svoje ideje i uspešno savladali početničke izazove u poslovanju. 

Na nedavnom Festivalu malih brendova koji je bio održan u novosadskom kafeu "Pero", imali smo priliku da sretnemo upravo mlade kreativce koji su svoje proizvode odlučili da podele sa ljudima, predstave se i pokušaju da steknu ime i prepoznatljivost. Pričali smo sa Nevenom Jovandin koja se upustila u pravljenje drvenih leptir mašni i koja nam je rekla da svoj brend promovišu svuda, počevši od bazara, pa sve do društvenih mreža.

"Nije bilo strašno. Počeli smo tako što smo detetu napravili mašnu, jer sam želela da ima nešto što ne može da se nađe ni kod Kineza. Sam početak nije težak, ali probiti se jeste teško", rekla je naša sagovornica.

Ono što je takođe veoma bitno jeste da osmislite dobar biznis plan. Ko vam je ciljna grupa, na koji način se promovisati, gde ponuditi svoj prozvod i šta raditi sa početnim kapitalom. Neretko je uzrok odustajanja od biznisa nedovoljna motivacija i strah od neuspeha. Iz tog razloga je potrebno proći svaki segment posla, od same ideje do realizacije, sagledati moguće prepreke i imati rešenje za svaku. Da bi ideja postala stvarnost i bila uspešna, potrebno je izgraditi brend i konstantno ulagati u povećanje njegove vrednosti.

Đurđica Vajlant koja je predstavljala Vajlants hand made kaže da, kada nešto volite ništa nije teško i da je najbitnije da sledite osećaj koji je u vama.

"Stvarno ne znam da li je u pitanju hrabrost ili ludost, veoma je tanka linija. Čini mi se da to tinja u svima i jednostavno mora da izađe u nekom momentu. Mi se bavimo reciklažom i pravimo stvari od nečega za šta ljudi ne vide kako bi moglo da se iskoristi, pretvaramo upotrebljene predmete u nešto što je korisno i nosivo. Radimo već nekoliko godina i nadam se da smo bili nekome inspiracija. Koliko god strašno i užasavajuće sve to izgledalo, ako je to ono što osećaju da bi trebalo da rade, unutrašnja strast koja mora da se ispolji, onda samo sledite snove", savetuje Đurđica.

Reklame brendova i raznih prozvoda su već neko vreme preseljene na internet. Ukoliko ste i vi pokrenuli neki biznis i želite da ga razradite, bitno je da znate da su društvene mreže u proteklih nekoliko godina postale glavno mesto za reklamu. Prilikom nedavnog susreta nam je Ana Babić, kreatorka brenda Škrabac, rekla da je svoj rad prvo ponudila na društvenim mrežama, jer je tu najveća koncentracija ljudi.

"Bukvalno sam iz zabave krenula da kačim crteže koji su bili u mom skečbuku. Tako je počelo i okupila se publika koju je to interesovalo. Društvene mreže su imale veliki uticaj na naš posao. Imali smo sreću da smo za veoma kratak period organski skupili veliki broj pratilaca. Što se reklame tiče, tek smo nedavno počeli aktivno da je plaćamo, pre toga je sve bilo organski. Prosto, potreban je promišljen sadržaj koji je uvek zanimljiv i da konstantno zabavljate ljude".

U Srbiji je, prema podacima nedavnog istraživanja, tek svaki četvrti preduzetnik i svaki sedamnaesti vlasnik preduzeća mlađi od trideset godina. Zbog toga se očekuje da bi upravo Savet za omladinsko preduzetništvo trebalo mladima koji žele da započnu svoj posao da bude vodič kroz administraciju, što u svakom slučaju veoma olakšava sam start.

J. Mijatović