I najvatrenije ljubitelje brendova moda na kraju pregazi

Pre samo nekoliko godina, jedna od dnevnih tema bilo je vršnjačko nasilje među tinejdžerima opsednutim originalnom ili brendiranom garderobom. Za nošenje takozvanih "fejk" stvari dobijao se ozbiljan maltretman, ponekad i batine i postalo je jasno da u vaspitanju takve dece postoje ozbiljni propusti.

(Pixabay)

No, još se nije rodila generacija koja nije instistirala na trendovima i brendovima ili makar sanjala da ih poseduje. Danas je sve to možda samo izraženije, jer marketing ima nebrojeno više načina da nam nametne pojedine brendove.

Želja za markiranim stvarima možda s godinama jenjava, ali ostaje zauvek u nama. Možda ćemo neke trendi patike s godinama zameniti brendiranim sakoom, trenerku satom, a sve skupa nekim posebnim automobilom ili skupim hobijem.

"Kompanije postoje u stvarnom svetu, a brendovi samo u našim glavama", rekao je jednom prilikom pisac i marketinški stručnjak Lazar Džamić.

Na toj mantri funkcioniše i naš odnos prema njima. Brendovi su sastavni deo odrastanja i za njih su posebno vezani mladi ljudi. Doduše, nešto više u tinejdžerskom dobu nego kasnije. Jedna od konstanti ove priče je da će svaka anketa među mladima pokazati da im brendovi ne znače mnogo, da ne moraju da imaju markiranu garderobu, da im je važnije kakav je neko čovek nego šta nosi...

(Pexels)

Ipak, činjenica je da svi imaju rangirane brendove u svojim glavama i da na čitavu tu priču u stvari više reagujemo emocijama nego razumom.

Psiholog Dušan Jović za Oradio kaže da će mladima brendovi uvek značiti mnogo, te da će kroz njih na neki način ocenjivati i sebe.

"Postoji obrazac prema kojem su mladi najčešće nezadovoljni sobom, sopstvenom okolinom i onim što poseduju. U njihovim glavama stvara se potreba uvek za više i bogatije. Svoju sigurnost, pa zašto ne i vrednost, oni traže u posedovanju markiranih stvari koje nisu dostupšne svima. Na neki način oni tako pokušavaju ili da se istaknu ili da se uklope među druge. Problem je što o tome ne razmišljaju i što ne shvataju da i svi oko njih boluju od iste boljke. Sa druge strane, marketari tu njihovu potrebu jako dobro koriste", kaže Jović.

AUTENTIČNOST STARIJIH KOMADA GARDEROBE NE MOŽE SE KOPIRATI

On kaže da mladi, što se osećaju nesigurnije, to više pokušavaju da se domognu nekakvih spoljašnjih simbola posebnosti.

"Naravno da ima i mladih koji su sigurni u sebe, zadovoljni su svojim postignućima i markirana garderoba im nije primarna, niti potrebna da se osećaju dobro", objašnjava psiholog Dušan Jović.

Potreba da posedujemo firmirane stvari ponajviše korespondira sa našom percepcijom brendova. Način na koji vidimo i prihvatamo priču koja okružuje neki brend diktira i hoćemo li ga poželeti. Nemanja Živković iz Funky marketinga za Oradio kaže da kreatori brendova reklamnim kampanjama najviše gađaju naše emocije, jer i naše odluke da neki brend zavolimo dolaze baš iz tog središta.

"Brendovi su veoma važni, jer utiču na sve sfere našeg života i na svaku našu odluku. Brendu nas privlače emocije. On je ono što mi mislimo o nekoj kompaniji i ono što osećamo. Brend je mnogo više od proizvoda, jer mi stvaramo emotivnu vezu sa njima", objašnjava Nemanja.

Nataša Jovičić - Lutkart

On tvrdi da kreatori brendova apeluju na naše emocije i trude se da se približe ljudima.

"Malo kompanija to radi dobro, ali dobri primeri su Koka kola, Netfliks, Airbnb… Oni se jako trude da nam udele personalizovano iskustvo i da nam kreiraju put do proizvoda. Mi se osećamo kako smo cool kada posedujemo neki brend, a neki ljudi to misle i za druge koji nose firmirane stvari. To je subjektivan osećaj, ali uvek prisutan jer posedovanjem tih stvari mi pokušavamo da na sebe prenesemo nešto od dobrog imidža koji ima taj proizvod", kaže Nemanja.

SECOND HAND ODEĆA NA INSTAGRAMU SVE POPULARNIJA

Nataša Jovičić vlasnica je modne linije "Lutkart". Ona na brend gleda bitno drugačije jer je i sama kreirala svoj. Ipak, o našoj potrebi da se markiramo kaže da bi mogla biti manja.

"Mislim da nije važno biti originalan u oblačenju, ali i jeste, ukoliko čovek teži tome da bude unikatan i zapažen. Čovek se instinktivno oblači i najvažnije je da prati sopstvenu intuiciju. Sada nas sa svih strana bombarduju trendseteri i mladi jako žele slepo da prate trendove", kaže Nataša.

Ona dodaje da voli da zna šta je u trendu, pa je i sopstveni brend formirala tako da nema rok trajanja.

"Mladima mogu da kažem da ni ne pokušavaju da prate brendove, jer je moda toliko brza da je nikada neće stići. Neka budu originalni na svoj način, a u redu je i da se zaljube u neki brend, samo da ne preteruju u tome", navodi Nataša.

Kako se nosimo sa brendovima, kako utiču na nas i kako se stvaraju sopstveni brendovi, poslušajte na našem podkastu.

P.K.