Penzija kao naučna fantastika

Mislite li o penziji? Ako imate između 16 i 28 godina i živite u Srbiji, odgovor na ovo pitanje je najčešće: "ne". Nije svojstveno mladom čoveku da razmišlja o starosti i to je tako u bilo koji deo sveta da zavirite, ali neke stvari se ipak razlikuju od meridijana do meridijana.

U zapadnoevropskim zemljama mladi aktivno učestvuju u javnim raspravama o penzionom i socijalnom sistemu, često ih možete videti na protestima, kada neka vlada pokušava da pooštri uslove za odlazak u penziju. Oni u većoj meri nego mladi na Balkanu razmišljaju o uslovima koji će ih čekati po završetku karijere i spremni su još za vreme studija da se priključe nekom penzionom ili osiguravajućem fondu.

U isto vreme, u Srbiji, gotovo je nemoguće naći mladu osobu koja je počela da uplaćuje neku vrstu osiguranja, štednje ili penzionog fonda.

Jelena Vasić je studentkinja prava koja je do sada imala više poslovnih angažmana i kaže da joj nijedan od njih nije doneo benefite poput zdravstvenog ili penzionog osiguranja.

"Radila sam različite stvari tokom studiranja, od promocija, preko trgovine, do rada u turizmu i nijedan od tih poslova mi nije nudio bilo koju vrstu osiguranja. Sa druge strane, ja o tome nisam razmišljala, jer je u mojoj generaciji potpuno normalno i ustaljeno razmišljanje da penzije ionako neće biti kad mi dođemo na red. O privatnom osiguranju nisam razmišljala, jer je to obaveza koja od mene traži stalan priliv novca, a ja ne vidim kada bi to moglo da mi se dogodi", kaže Jelena.

Njen slučaj nije jedinstven i po mnogo čemu je etalon za situaciju u kojoj se nalaze mladi u Srbiji. Kada govorimo o penziji ili osiguranju, ta priča obavezno dobije poveznicu sa narativom o budućnosti mladih u ovoj zemlji. Činjenica je da više od 60 odsto njih svoje buduće godine ne želi da provede u matičnoj zemlji, što često daje i najkvalitetniji odgovor na pitanje: zbog čega mladi ovde ne razmišljaju o penziji ili nekoj vrsti životnog osiguranja.

Generalni sekretar Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) Stefan Đorđević za Oradio kaže da se ta nespremnost za razmišljnje o penziji ili osiguranju izlegla iz opšteg stanja u kojem se mladi nalaze u Srbiji i potpuno nezavidnog položaja na tržištu rada.

"Mladi ljudi uopšte ne razmišljaju o tome, ili ne razmišljaju na način da je to nešto što ih čeka u ovom sistemu. Pre svega, više od 60 odsto mladih želi da ode iz zemlje. Jasno je da oni neće razmišljati o penziji i osiguranju. Važan je i položaj mladih na tržištu rada. Oni nemaju posao, teško dolaze do njega, a i kada ga nađu, to nisu ugovori koji im garantuju radna prava. Veliki procenat mladih radi na crno ili dobija nekakve ugovore o delu i ti angažmani im ne dopuštaju čak ni da maštaju o tome da će jednog dana dočekati penziju", kaže Đorđević.

Prema njegovim rečima, postoji još faktora koji utiču na takav odnos mladih prema sopstvenoj socijalnoj sigurnosti u budućnosti.

"Oni uopšte nemaju poverenja u institucije, upravo zbog toga što imaju utisak da institucije ne rade u javnom interesu. Zbog svih ovih faktora ne iznenađuje što oni ne razmišljaju o penziji ili nekom drugom osiguranju budućnosti, jer nemaju ni razloga za to", kaže Stefan.

Naš sagovornik napominje da mlade dodatno obeshrabruje sve što se dešavalo sa penzionerima i njihovim penzijama poslednjih godina, jer ispada da im baš ništa nije garantovano.

"Sa druge strane, mi nemamo ni kulturu osiguranja. Izašli smo iz socijalističkog sistema u kojem je država trebalo da brine u nama, u neki demokratski koji nosi drugačije vrednosti, koje nikako da se ispolje. Ovde traje stalna tranzicija, zbog koje nemamo državu na koju možemo da se oslonimo, ali nemamo ni kulturu, način razmišljanja i standard koji bi nam obezbedio da plaćamo neka ozbiljnija osiguranja", kaže sekretar KOMS-a.

I sa druge strane žice, situacija je slična. Osiguravajuće kompanije se retko obraćaju mladima, znajući da je to demografska grupa koja nema stabilna primanja.

Milana Bojić je dve godine radila kao agent osiguranja i za Oradio kaže da u tom periodu nijednom studentu nije prodala polisu, a nije čula ni da su kolege imale to iskustvo.

"Čak i kada postoje neke trenutne akcije koje osiguravajuće kuće usmeravaju ka mladima, oni izuzetno retko odgovaraju na njih, jer niti mogu sebe da zamisle kao nekoga ko ima dovoljno novca za mesečnu ratu, niti imaju informaciju u glavi o tome zbog čega bi im bila potrebna neka vrsta osiguranja i kako bi mogli da ih koriste. Čak i kada im objasnim sve mogućnosti, ja u njima vidim samo nepoverenje", objašnjava Milana.

Kompletnu emisiju "Za i protiv" poslušajte na našem podkastu.

P. K.