Pametne zemlje subvencionišu vožnju biciklom

Većina kompanija u Holandiji svoje radnike stimuliše da dolaze biciklom na posao tako što im plaćaju nadoknadu za ekologiju. Prostije rečeno, veće putne troškove dobija onaj ko ide biciklom na posao nego onaj ko se vozi kolima ili koristi gradski prevoz. Na ovaj način ne samo da podstiču brigu o životnoj sredini, već vode računa i o zdravlju svojih radnika i podstiču njihovu fizičku aktivnost. 

Osnovna ideja ove uredbe je briga o životnoj sredini. Jelena Gavrilov, studentkinja master studija na Biološkom fakultetu u Beogradu kaže kako bi povećanje broja biciklista uticalo na kvalitet života u našim gradovima, jer bi to pozitivno uticalo na mikroklimu u gradu.

"Pre svega to bi smanjilo količinu odavanja gasova staklene bašte, odnosno CO2, a kako bi se smanjivala količina gasova staklene bašte tako bi se smanjile i temperature u gradu. Ukoliko bi se smanjio broj automobila u gradovima i povećao broj bicikala, to bi dovelo do toga da se temperatura u samom gradu dodatno smanji i da život u tom gradu bude mnogo komforniji i zdraviji za njegove stanovnike", kaže ona i dodaje da se na ovaj način ne bi samo temperature snizila, već i zagađenost vazduha.

"Ne bi postojao toliki broj automobila koji bi izbacivali štetne gasove. Mnogo ljudi danas zbog niske cene koriste automobile na dizel goriva kojima najviše zagađuju okolinu. Verovatno bismo na taj način doveli do smanjenja vozila na dizel, ali i druga goriva. Mislim da bi se kvalitet vazduha dosta popravio. Zemlje poput Kine, u kojima je veoma velika zagađenost vazduha, ozbiljno se time bave. Žele da uvedu subvencije za korišćenje bicikla i vozila na struju, kako bi pokušali da kontrolišu  zagađenja vazduha u svojim gradovima, a kao što znamo tamo se zaista  plavo nebo ne vidi", objašnjava Jelena.

O tome da li je uredba, slična ovoj holandskoj, primenjiva i kod nas te šta bi donela kada bi se primenjivala, Marko Trifković iz Novosadske biciklističke inicijative kaže da je to moguće ali tek kad se ispune neki drugi prioritetni preduslovi.

"Kod nas se trenutno radi na nekim stvarima koje su preduslov da dođemo do toga, a u domenu saobraćajne politike. Biciklisti tu imaju svoje mesto i neki svoj redosled. Trenutno imamo do deset odsto biciklista u saobraćaju, što znači da je prvo potrebno napraviti bezbednu i udobnu infrastrukturu, pa kad prebacimo tih 10 posto idemo dalje. Ove mere se koriste u nešto razvijenijim zemljama gde to može da da neki vidljiviji rezultat i gde su već zastupljeni biciklisti u saobraćaju", kaže Trifković.

Dejan Vlaški, zaljubljenik u biciklizam i aktivni učesnik u saobraćaju, koji čini onih 10 odsto biciklista, kaže da je holandska ideja sjajna i akcenat stavlja na deo o promovisanju zdravog načina života.

"Mislim da bismo tako rešili neke probleme u saobraćaju u gradu, poput saobraćajnih kolapsa, gužvi, nedostatka slobodnih parking mesta. Ne samo da bi to dobro uticalo na lokalnu zajednicu nego bi i stimulativno uticalo na zdravlje svakog pojedinca", kaže on i dodaje da vožnja bicikla donosi zadovoljstvo i sreću tako da bi nam takve mere u svakom slučaju dobro došle.

Alma Kovčić

Ovom temom bavili smo se u emisiji "U kakvoj zemlji želim da živim". Poslušajte: