Okeani nastavljaju da obaraju rekorde u zagrevanju

Od 2018. godine, grupa istraživača iz celog sveta proračunava koliko toplote svetski okeani apsorbuju svake godine. U 2025. godini njihova merenja ponovo su oborila rekorde, što je osma godina zaredom da su okeani upili više toplote nego u prethodnim godinama.

ilustracije/foto: pixabay.com

Studija, objavljena prošle nedelje u časopisu "Advances in Atmospheric Science", pokazala je da su okeani u 2025. apsorbovali dodatnih 23 zettadžula toplote – najviše u jednoj godini otkako su moderna merenja započela 1960-ih. To je značajno više od 16 zettadžula dodatne toplote u 2024. godini. U istraživanju je učestvovalo više od 50 naučnika iz Sjedinjenih Država, Evrope i Kine.

Džul je uobičajena jedinica za merenje energije. Jedan džul je relativno mala količina – dovoljan da napaja malu sijalicu jednu sekundu ili da blago zagreje gram vode. Ali zettadžul je sekstilion džula; numerički, 23 zettadžula koje su okeani apsorbovali ove godine može se zapisati kao 23,000,000,000,000,000,000,000.

Džon Abraham, profesor termalne nauke na Univerzitetu St. Thomas i jedan od autora rada, kaže da mu je ponekad teško da ovaj broj predstavi na način razumljiv laicima. On nudi nekoliko poređenja. Njegovo omiljeno je poređenje sa energijom atomske bombe: zagrevanje okeana u 2025. godini ekvivalentno je eksploziji 12 Hirošima bombi u okeanu. (Neka druga poređenja uključuju energiju potrebnu da se proključa 2 milijarde olimpijskih bazena ili više od 200 puta ukupna električna potrošnja svih ljudi na planeti.)

"Prošla godina je bila luda, nenormalna godina zagrevanja – to je tehnički termin," našalio se Abraham. "Naučni termin koji je prošao recenziju je ‘luda’.”

Okeani su najveći toplotni rezervoar na Zemlji, apsorbujući više od 90 odsto viška toplote zarobljene u atmosferi. Dok deo toplote zagreva površinu okeana, ona se postepeno prenosi i u dublje slojeve, zahvaljujući cirkulaciji i strujama.

Globalni proračuni temperature – poput onih koji se koriste da se odredi najtoplija godina u istoriji – obično obuhvataju samo merenja na površini okeana. (Studija pokazuje da su ukupne temperature površine mora u 2025. bile nešto niže nego u 2024, koja je zabeležena kao najtoplija godina otkako postoje moderni podaci. Meteorološki fenomeni poput El Ninjo događaja mogu povisiti površinske temperature mora u određenim regionima, što može dovesti do toga da okean u celini apsorbuje nešto manje toplote u datoj godini. To objašnjava zašto je skok u sadržaju toplote okeana bio tako veliki između 2025, kada se krajem godine razvio slab La Ninjo, i 2024, koja je završila snažnim El Ninjo događajem.) Iako su površinske temperature okeana porasle od industrijske revolucije, zahvaljujući korišćenju fosilnih goriva, ta merenja ne daju potpunu sliku o tome kako klimatske promene utiču na okeane.

"Da je ceo svet prekriven plitkim okeanom dubokim svega nekoliko stopa, on bi se zagrevao otprilike istom brzinom kao kopno," kaže Zik Hausfader, istraživač u Berkeley Earth i koautor studije. "Ali zato što toliko toplote odlazi u duboki okean, vidimo generalno sporije zagrevanje površinskih temperatura mora [u poređenju sa kopnom]."

Površinske temperature, dodaje Hausfader, najdirektnije utiču na ljudska društva: one oblikuju vremenske obrasce i utiču na većinu morskog života s kojim ljudi dolaze u kontakt. Ali količina toplote uskladištena u dubljim delovima okeana ključna je za razumevanje kako klimatske promene menjaju planetu.

"Sadržaj toplote okeana je na mnogo načina najpouzdaniji termostat planete," kaže on. "Tamo odlazi sva toplota – i zato gotovo svake godine postavljamo novi rekord u sadržaju toplote okeana, jer okean apsorbuje toliko energije."

Procene zagrevanja okeana u radu nastale su kombinacijom matematičkih modela i ogromne količine podataka o temperaturama okeana prikupljenih širom sveta. Ljudi prate temperature mora već dugo; Bendžamin Frenklin je beležio temperature tokom svojih transatlantskih putovanja. U 1870-im, ekspedicija HMS Challenger – kojoj se pripisuje zasluga za nastanak moderne okeanografije – merila je temperature na većim dubinama. Ali redovno merenje temperatura znatno ispod površine relativno je nov fenomen. Najraniji podaci u studiji potiču iz 1960-ih, kada su neke mornarice počele da mere temperature dubokog okeana.

Ključni alat koji je revolucionisao naše razumevanje dubljih temperatura okeana jeste međunarodna mreža Argo plutača, sa više od 3.500 robotskih bova koje su početkom 2000-ih počele da prikupljaju podatke širom sveta. Pored Argo plutača, studija koristi podatke iz različitih izvora, uključujući merenja sa bova, brodskih trupova, satelita – pa čak i životinja. ("Zaista postavljamo instrumente na sisare koji plivaju ispod leda, tako da možemo meriti temperature dok plivaju," kaže Abraham. "Oni mogu da uzmu podatke tamo gde naši roboti ne mogu da stignu.") Studija koristi i algoritamske modele obučene na određenim skupovima podataka o okeanima.

"Zaista je impresivno da dobijaju tako konzistentne rezultate koristeći više različitih skupova podataka," kaže Rafael Kudela, profesor okeanske nauke na UC Santa Cruz, koji nije učestvovao u studiji. Kudela dodaje da ovakve studije jasno pokazuju koliko klimatske promene menjaju planetu.

"Ono što ljudi često ne shvataju jeste da je trebalo 100 godina da se okeani toliko zagreju u dubini," kaže on. "Čak i kada bismo danas prestali da koristimo fosilna goriva, trebalo bi stotine godina da se ta toplota rasporedi kroz okean. Tu cenu ćemo plaćati veoma, veoma dugo, jer smo već uneli toplotu u okean."

izvor: arstechnica/wired.com