Za dobru skriptu se treba potruditi

Na sam pomen ispitnih rokova studentima se diže kosa na glavi, a sada se upravo nalaze u prvom ovogodišnjem roku. Spas u zadnji čas, a nekad i u prvi, je dobra skripta. Poneki studenti se samo na skriptu i oslanjaju, dok knjigu bacaju u drugi plan, neretko ne znajući ni kako ona zaista izgleda. U emisiji "O tome se priča" govorili smo o skriptama i razmeni preko Fejsbuka, potraživanju, snalaženju, o svemu onom što čini studentski život za vreme ispitnog roka.  

U skripti se obično nalazi sve ono što je bitno za ispit, ili bi tako bar trebalo da bude, ali nikako nije zamena za pravu literaturu. Pošto su ispiti rokovi pokucali na vrata, pa mnoge "puca" blaga panika, knjige, prezentacije i beleške su ono za čim se traga, pa se neki revnosni studenti sami upuštaju u potragu i izradu, dok naravno ima i onih koji kopiraju onu skriptu koja već 15 godina kruži među generacijama.

Ono što je danas drugačije na studijama i to zahvaljujući pojavi društvenih mreža, jeste da se studenti snalaze i onlajn za materijal koji im je potreban. Tako da su grupe studenata na društvenim mrežama postale sastavni deo studiranja. Na njima se razmenjuju informacije, skripte, dodatni materijali koji su potrebni iz određenih predmeta i sve ono što je jednom studentu od životne važnosti. Luka Radovanović je student Akademije umetnosti u Novom Sadu, koji nam je gostujući u emisiji O tome se priča rekao da on i njegove kolege sa klase skripte traže na Fejsbuku, gde materijal mogu da nađu u PDF formatu.

"Posle godinu i po dana studiranja još uvek ne znam koji je to najefikasniji vid učenja. Studiram na Akdemiji umetnosti i materija kojom se bavimo je dosta specifična. To su ipak neke stvari sa kojima se čovek ne može susresti pre samih studija. I zbog toga znanje koje stičemo u srednjoj školi definitivno nije dovoljno za pripremanje ispita. Zbog toga smo često osuđeni da koristimo stručnu literaturu, koja sa jedne strane može da bude veoma korisna, a opet i ne ažurna. Većina knjiga koje se bave filmom napisana u dvadesetom veku i bave se tehnologijom koja je sada već zastarela, iako takva literatura definitivno može biti korisna za neke predmete", kaže Luka i objašnjava da ima predmeta koji su zasnovani na tome da se konstantno prate novi načini rada i tehnologija, kako bi osoba koja se bavi filmom bila u toku.

"Zbog toga je najbolji način pripremanja takvih predmeta redovno hvatanje beleški na samim predavanjima i od tih beleški pravljenje skripti koje bi najviše bile od pomoći. Naravno, postoje i slučajevi kada bude baš velika frka i ne postoji drugi način nego traženje pomoći od starijih kolega, ili kolega na generaciji koje su bile dovoljno vredne da prave skripte u toku semestra. Tako da definitivno postoje dve varijante. Pravljenje sopstvenih skripti kada postoji dovoljno vremena za to ili pribegavanje rešenjima koja su ponekad efikasnija a to je traženje već gotovog materijala. To možda i nije najbolji način, jer tu možda ima manje informacija nego što bi bio slučaj da ih sami sažimate", kaže Luka.

Neki profesori su usvojili praksu davanja svojih predavanja u elektronskom obliku, međutim, asistent na Filozofskom fakultetu na odseku medijskih studija Norbert Šinković kaže da studentima ne daje power point prezentacije ili skripte i to iz dva razloga.

"Prvi je taj što smatram da aktivno slušanje na času najbitnije, da se uključe u neku vrstu debate i da usput zapisuju beleške. Na taj način zapravo oni sumiraju ono što su čuli na času, stvaraju sebi vodič za ispit. Barem ja to tako vidim. Iako znam da živimo u svetu gde sve mora da stane u 140 karaktera, mislim da ako hoćemo da budemo građani i ako želimo da razumemo svet u kom živimo, moramo da imamo neku vrstu kritičkog odnosa prema onome što nam se dešava i što nas okružuje", kaže Norbert i savetuje da sami istražite određeni predmet i da upoznate različite aspekte nekih problema.

"Kada ne dobijete sve na tacni i u 140 karaktera, onda će nadam se to da vas motiviše da uzmete neku knjigu ili drugi onlajn izvor, da sami istražujete temu i da dublje analizirate ono čime se bavite. Ono što tu vidim kao ključnu stvar jeste to što na taj način već učite, usvajate određeno znanje i tako naučite kako da mislite", kaže Norbert.

On nam je rekao i kako razume da u 21. veku nemamo baš mnogo vremena da sedimo u biblioteci i danima sedimo i istražujemo, ali da i za to postoji rešenje.

"Danas postoji veliki spektar otvorenih baza, kako časopisa tako i knjiga. Govorim o PDF, odnosno onlajn izdanjima, e-knjigama, e-monografijama, sve to već jeste na neki način dostupno i kod nas na Univerzitetu u Novom Sadu. Ja mogu da govorim o Filozofskom fakultetu, gde imate digitalnu biblioteku, samim tim i pristup onlajn bazama relevantnih izvora i na taj način možete da dobijete ono što vama zapravo treba za jedan ozbiljniji rad ili razumevanje određenog problema".

Naš stalni gost-saradnik Vragolaž ispričao nam je svoja iskustva sa razmenom skripti. On kaže da je za grupu klase na Fejsbuku saznao na teži način.

"Tako što sam došao na ispit i video da svi znaju odgovore na pitanja osim mene (smeh). Onda sam ušao u tu grupu na Fejsbuku da bih imao nešto, barem da znam kako da učim. Svejedno bih učio, ali bar da vidim ta pitanja. Nama je pretežno fakultet pravio skripte. Ovo što smo mi šerovali naokolo su nečije beleške, čak sam i ja svoje davao, pošto sam umeo sa beleškama. U suštini smo najviše razmenjivali odgovore na pitanja, iako to nisu bili stopostotni odgovori, to se na FTN-u stalno menjalo. Ja sam uvek prelazio i knjigu kada sam učio, a onda krenem na skriptu i tada vidim da li se nešto poklapa ili ne", rekao je Vragolaž.

Ako i vi niste skloni tome da sami pišete vlastite skripte, trebalo bi da obradite pažnju na nekoliko stvari prilikom "potrage" za skriptom. Da ne lutate previše i ne plivate "mutnim vodama" evo nekoliko saveta.

- Obavezno proverite odgovara li ispitna literatura sadržaju skripti, jer se možda kroz godine nešto i promenilo. Ako je na primer skripta do koje ste došli iz 2008. godine.

- Kada vidite tri skripte za isti predmet bilo bi dobro, ako ne odabrati, onda barem pročitati najdužu jer se u njoj možda nalaze neki detalji koji bi vam inače promakli, a mogu da budu važni.

- Ako smatrate da se ne snalazite najbolje u skripti zbog, recimo, malog proreda, fonta slova i slično, prilagodite je sebi.

I za kraj, primer dobre prakse iz Hrvatske. Naime, Campus Caffe iz Osijeka je u svoj prostor stavio policu za skripte gde studenti mogu da ostave stare skripte, uzmu novi i za to dobiju besplatnu kafu. Polica je zamišljena kao kutak u kom studenti mogu da pomognu jedni drugima.

Emisiju "O tome se priča" poslušajte na našem podkastu.

J. M.