.
Trenutno
Za i protiv
 Petar Klaić
Društvo / Obrazovanje

Vikipedija je takva kakvi smo mi

28.11.2016.

Vikipedija je najčešće prva stranica na internetu koju će Google ponuditi kada tragamo za informacijama o ličnostima, događajima i pojmovima o kojima znamo malo ili ne znamo ništa. Međutim, koliko znamo o Vikipediji?

.

Vikipedija je jedan od projekata globalne nevladine organizacije Zadužbina Vikimedija koja svoj ogranak ima i u Srbiji. Njena osnovna delatnost je prikupljanje i promocija slobodnog znanja. Članke na Vikipediji svako može da piše, menja, koristi i distribuira pod određenim pravilima, a osnovna ideja ove jedinstvene i najveće online enciklopedije je da znanje treba da bude besplatno i dostupno svima.

Jedna od najvažnijih razlika između klasičnih enciklopedija i Vikipedije je aktuelnost. S obzirom na to koliko se brzo menjaju informacije i proizvode nove, obična enciklopedija, onog trenutka kada je pročitamo, već može biti zastarela. Vikipedija je u tom smislu neprikosnovena jer se podaci mogu menjati maltene u realnom vremenu, potkrepljeni kredibilnim i proverljivim izvorima. Član Upravnog odbora Vikimedije Srbije Miroslav Loci kaže da se Vikipedija ne bavi istinom, već činjenicama.

"Vikipedija je osnovana sa namerom da se srž teme ili srž znanja nalazi u njoj, a sve ono što vidite na dnu članka - izvori, reference i spoljašnje veze, to treba da vas mami da čitate dalje. Kada otvorite enciklopediju, pročitate ono što vas zanima, zatvorite je. Ali ako otvorite Vikipediju, imate dodatne linkove koji vas vode na druge stranice i zbog toga je dobra, navodi vas da saznate još više", kaže Loci.

wiki1 jpg

Oni koji žele da pišu članke mogu da se registruju i time postaju deo zajednice Vikipedijanaca. Na Vikipediji na srpskom jeziku ima ih 190 hiljada, međutim tek blizu hiljadu članova aktivno doprinosi pisanju tekstova na srpskom jeziku. Pri registraciji, korisnici se upoznaju s osnovnim pravilima pisanja i principima funkcionisanja. Tekstovi treba da imaju određeni nivo stručnosti, podaci treba da budu relevantni i objektivni, odnosno članak treba da zadovolji više aspekata gledanja na određenu temu. Miroslav kaže da Vikipedija teži da se bavi činjenicama, a ne time ko je u pravu.

"Postoje administratori koji su 'čistači' Vikipedije. Oni filtriraju sve izmene na tekstovima, potrvđuju izmenu kao proverenu, a u slučaju da je članak vandalizovan (zlonamerno preuređen), imaju mogućnost da vrate članak u prethodno stanje. Svaka stranica ima forum za diskusiju o sadržaju tog članka. Što se tiče vandalizama, administratori će vratiti sadržaj, ali ako neko uporno to isto radi, biće mu zabranjeno uređivanje određeni period ili zauvek. Treba poštovati vreme koje neko utroši na Wikipediju, jer to vreme nije utrošeno, već uloženo u budućnost", dodaje Loci.

Vikimedija se pored Vikipedije bavi i sadržajima Vikirečnika, Vikiknjiga, Vikicitata i Vikiputovanja, a jedan od najvećih projekaja je saradnja sa fakultetima i srednjim školama koja se ogleda u tome da se motivišu studenti i srednjoškolci da svoje seminarske radove i naučne eseje postavljaju na Vikipediju. Ovakvu ideju pozdravlja profesor na Filozofskom fakultetu, koji se bavi teorijom medija, Dragan Prole. On tvrdi da u Srbiji moć i značaj Vikipedije nisu prepoznati i da bi ona trebalo da bude pitanje od nacionalnog značaja, ne samo u smislu unapređenja srpske Vikipedije već da ona može da bude odličan alat uz pomoć koga svoju kulturu, istoriju i baštinu možemo da predstavimo svetu, na nekom od svetskih jezika.

"Postoji u struci situacija kada neki rad želite da napadnete pa kažete: 'Ma to je kao iz Vikipedije ili prepisano je iz Vikipedije', što je omalovažavajuće i pokazuje vrstu cinizma u akademskom svetu koji ne prepoznaje revolucionarnost i perspektive ovog medija, a koje su zaista ogromne. Jer, možete da se u najvećoj meri pouzdano upoznate sa nečim u roku od deset sekundi, a ranije vam je za to trebalo istraživanje i putovanje i traganje danima po bibliotekama. S druge strane, nevolja s Vikipedijom je što je ona, poput rečnika, priručno sredstvo i ne treba da bude jedini izvor. Oni koji je napadaju, napadaju je upravo zbog toga što ona postaje jedini izvor, ali to nije njena krivica nego način na koji je mi upotrebljavamo", objašnjava Prole i dodaje da kada se radi o mogućim zloupotrebama studenata, nije Vikipedija glavni izvor, već sajtovi koji nude seminarske i druge vrste naučnih radova.

Dragocenost i prednost Vikipedije je njena višejezičnost, što je važno ne samo zbog mogućnosti čitanja na maternjem jeziku, već i zbog upoređivanja članaka, jer kvalitet sadržaja može da varira s obzirom na to na kom je jeziku pisan. Vikipedija trenutno broji 300 jezika, što znači da je moguće naći 300 različitih verzija jednog članka. Mladi koje smo pitali koliko često je koriste, kažu da je ona prvi izvor opšteg znanja o nekom pojmu ili ličnosti, koriste je i u dokolici, neki s manje, neki s više poverenja u tačnost i relevantnost informacija.

wiki2 jpg

Najosetljivije tačke Vikipedije su članci o društveno-političkim i istorijskim temama i događajima, koji imaju nacionalni značaj i obojenost. Tako je kod nas, ali i na Vikipedijama na drugim jezicima. I to joj se najčešće zamera - što često možemo naići na nekoliko verzija jednog te istog događaja i potpuno drugačija tumačenja.

"Uzmimo primer Nagornokarabaške Republike koja je de jure deo Azerbejdžana, a de facto deo Jermenije. Ako čitate Vikipediju na azerbejdžanskom, pročitaćete da je u sastavu Azerbejdžana i da je pod okupacijom Jermenije, a ako čitate na jermenskom, videćete da je narod koji živi u Nagorno-Karabahu odbranjen i vraćen u okvir svoje nekadašnje teritorije. Za one koji uređuju na određenom jeziku ne mora značiti da su politički obojeni, ali knjige koje su njima dostupne mogu biti. Kod nas je zanimljivo da je prvo nastala Vikipedija na srpskohrvatskom jeziku i nju i dalje uređuju Jugosloveni, ali imamo i Vikipedije na bosanskom, hrvatskom i srpskom i dešava se da se članci ne poklapaju, ali nekad je to i zabavno. Recimo, ako odete na hrvatsku Vikipediju i čitate o Vuku Karadžiću upoznaćete sasvim novu ličnost spram onoga što stoji u članku na srpskom", dodaje Miroslav Loci.

Profesor Dragan Prole, u istom kontekstu, dodaje primer Nemačke i Francuske.

"Nemci i Francuzi još uvek rade na zajedničkom istorijskom udžbeniku, a rat je završen 1945. godine. Imamo problem sa jedinstvenom istorijom, ali sa podeljenim sećanjima i podeljenim vrednosnim tumačenjem svega onoga što je jedinstveno. Po mom mišljenju osetljive tačke bi trebalo izostaviti ili biti na neki način neodređen", objašnjava on.

Sagovornici su saglasni da je Vikipedija često nepravedno optužena jer ona je samo odraz stavova i društvene klime u offline svetu. Kada su u pitanju ove kritične tačke, na svakome ko je koristi i čita ostaje da dodatno proveri i istraži temu o kojoj teži da se informiše i formira stav. Takođe, ko ima primedbe na sadržaj Vikipedije, slobodan je i pozvan da se registruje i postane deo zajednice koja je uređuje te na taj način utiče na promenu i poboljšanje kvaliteta sadržaja. Pored ovoga, Miroslav Loci poziva sve koji imaju ideje koje na bilo koji način utiču na povećanje ili promovisanje slobodnog znanja, da se jave Vikimediji Srbije koja je otvorena za nove projekte i saradnje. 

Jovana Zdjelarević

 

 

 

 

 

.
Intervju za posao ume da bude veoma stresna stvar, pogotovo ako nam je prvi put. Odakle početi, šta tačno reći i kojim redom,…
.
Razmena studenata Erazmus+ mnogim studentima pružila je šansu da provedu jedan ili više semestara studirajući u inostranstvu i…
.
Zakon o visokom obrazovanju prepoznaje studentski parlament i studentske konferencije kao legitimne predstavnike studenata. Međutim,…
Program
Kalendar događaja
April 2019.
PonUtoSreČetPetSubNed
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
     
Anketa

Da li podržavate sve stroža pravila za dobijanje vozačke dozvole?