Brak kao univerzalni cilj ili samo jedna od opcija

Institucija braka, nekada gotovo neizostavna životna etapa, danas je sve češće pod znakom pitanja među mladima. U vremenu ubrzanih promena, naglašenog individualizma i novih vrednosti, brak više nije nešto što se podrazumeva, već odluka koja se pažljivo preispituje.

Istraživanja pokazuju da odnos mladih prema braku postaje sve složeniji. Naučni rad autorki Jelene Tanasijević, Ane Bilinović Rajačić i Jovane Čikić na osnovu upitnika sprovedenog u Vojvodini među hiljadu ispitanika, ukazuje na to da čak 84 odsto mladih nikada nije bilo u braku, dok je samo 11 odsto već stupilo u ovu zajednicu. Takođe, primećene su razlike u stavovima između muškaraca i žena, ali i uticaj ličnih iskustava na formiranje mišljenja o braku.

"Verovala sam u brak i pre nego što sam upoznala supruga. Oboje smo delili ista uverenja i nismo sumnjali u svoju odluku. Danas smo srećni i smatramo da je to pravi korak ka osnivanju porodice“, kaže Tamara Bordea koja je odlučila da stupi u brak nakon jednogodišnje veze.

Ipak, stavovi mladih nisu jedinstveni. Dok jedni brak i dalje vide kao simbol sigurnosti, stabilnosti i zajedništva, drugi ga doživljavaju kao formalnost koja nije nužna za kvalitetan odnos. Sve češće se može čuti da "papir nije presudan“, već da je suština u poverenju, ljubavi i međusobnom razumevanju.

U anketama dominiraju različiti pogledi – od onih koji brak smatraju prirodnim nastavkom veze i temeljem porodice, do onih koji veruju da dvoje ljudi može ostvariti ispunjen zajednički život i bez formalnog okvira. Ima i onih koji balansiraju između ta dva stava, smatrajući brak prihvatljivim, ali ne i neophodnim.

Razlozi za odlaganje braka dodatno oslikavaju savremeni trenutak. Mladi u Srbij kao razloge ističu i finansijsku nesigurnost, nedostatak stalnog zaposlenja, ali i manjak poverenja ili podrške okoline kao ključne prepreke. Takođe, fokus na lični razvoj ili na karijerno napredovanje pomeraju starosnu granicu za stupanje u brak.

"Ukoliko su roditelji u dugom i skladnom braku, to značajno utiče na način na koji mladi kasnije posmatraju brak“, smatra psihološkinja Dragana Ivanović. Ipak, dodaje da mnogi mladi često idealizuju brak, a nisu u potpunosti svesni kompromisa, odgovornosti i posvećenosti koje on podrazumeva, zbog čega neretko dolazi do razočaranja.

Slične zaključke donosi i istraživanje sprovedeno u istočnoj i južnoj Srbiji, čije su autorke Dragana Pešić Jenaćković i Suzana Marković Krstić. Rezultati pokazuju da tradicionalne vrednosti i dalje imaju snažan uticaj, posebno u sredinama u kojima je porodično vaspitanje ključni faktor. Mladi iz takvih okruženja češće se odlučuju za brak i imaju pozitivniji stav prema njemu, dok su skeptičniji prema vanbračnim zajednicama.

Ipak, paralelno sa tim, razvijaju se i moderniji pogledi na partnerstvo, u kojima su sloboda izbora, ravnopravnost i kvalitet odnosa važniji od formalnog statusa.

Sve to pokazuje da brak danas više nije univerzalni cilj, već jedna od opcija. Odluka da se izgovori "da“ sve više zavisi od ličnih uverenja, životnih okolnosti i individualnih prioriteta.

Rahela Šteković

Foto: lična arhiva