Veličković: Ne bunimo se protiv besmislica

   Da li ste se ikada zapitali zbog čega čitamo Romea i Juliju? I zašto čitamo poeziju i epske pesme sa tematikom Kosova, srpstva, nacionalnog duha i patriotizma? Može li se jedan pisac raditi celu godinu i da li je savremenost i brzina življenja ubila čitanje? 

   Koje lektire treba da čitamo, kako nas one formiraju kao ličnosti u srednjoj školi, čitamo li mehanički i da li jednostavno nemamo vremena da čitamo lektire i klasike, samo su deo pitanja koje mladi retko postavljaju, ali koje je nephodno postaviti. Tim povodom odogovore su ponudili profesori književnosti Ružica Marjanović i Nenad Veličković, koji su drugačije pristupili književnosti za studente i srednjoškolce.

    Oni su kroz projekat Artikulacija u Crnoj kući tokom dvodnevnog programa govorili o tome koliko je jak uticaj književnosti u formiranju stavova te koliko nam fali prostora za slobodno mišljenje. Pisac iz Sarajeva i poznati kolumnista i satiričar radija Dojče Vele Nenad Veličković kaže za O radio  da je na studentima da postanu druga strana bez kojeg fakulteti ne mogu da postoje i da se sami pobrinu da prestanu da čitaju, kako kaže, „besmislice“.

   "Tražite da vam odgovore po kojim kriterijuma neko delo ili pisac zaslužuju da budu u programu. Sa kojim ciljevima je to napravljeno i svaki naučni radnik to treba da zna da objasni u svakom trenutku. Postavite pitanje i zbunite profesore. Proverite koliko su sigurni, objasnio je Veličković i argumentovano dodao: 

   "Mi naša znanja usvajamo tako što odlučujemo kome ćemo da verujemo, tako ni oni ne mogu da zasluže naše poverenje blanko. Ja se bojim da vama govore profesori koji nisu prošli tu vrstu provere kod vas". 

   Svoje viđenje književnosti i alternativne pristupe čitanju i odabiru književnih dela u školama, profesor Veličković zajedno sa profesorkom Marjanović piše u časopisu TekstUra, koji književnost spaja sa ostalim umetnostima. Tako profesorica Ružica Marjanović kaže da ne postoji problem u mladima i vremenu u kojem žive, već u navikama koje im se serviraju, odnosno ne serviraju. 

  "Čitanje je stvar navike koja se stiče u ranom detinjstvu i ne može niko od vas napraviti vrsnog čitaoca sa 17 godina. To da mladi ljudi ne čitaju knjige, to je sada već stereotip i bojim se da mi taj stereotip uzimamo zdravo za gotovo pa mladima više i ne nudimo da čitaju", rekla je Marjanović. 

    Pored toga, profesorka Marjanović kaže da se u školama izučava nepotrebna literatura, pre svega misleći na epsku poeziju, srednjovekovnu književnost, dela Dobrice Ćosića i izbor savremene poezije koji je upitan.

   Iako se na radionici koja je organizovana u Crnoj kući niko od mladih nije pojavio, oba profesora naglašavaju da to nije  greška mladih koji nisu prepoznali značaj i korist radionice, već onih koji im svakodnevno ne govore da treba da potraže i drugu stranu.

 Nataša Šaru