Društvo
Ne otpisujte žive pisce u doba veštačke inteligencije
Apetit za glupošću koju generiše AI nije toliko snažan kao što mnogi izdavači žele da veruju, a potražnja za kvalitetnim sadržajem raste, piše magazin Wired u svom januarskom članku "Ne otpisujte žive pisce u doba veštačke inteligencije".
AI generisana ilustracija, izvor: pixabay.com
U 2025. godini živi pisci će ponovo dokazati svoju vrednost. Poslednjih godina, trka za sve većom količinom sadržaja bila je vođena tehnološkim i tržišnim imperativima, poput optimizacije za pretraživače, koji ne služe ni kreatoru ni konzumentu. Ljudske potrebe i želje stavljene su u drugi plan u korist ekonomije pažnje i trke za klikovima.
Internet, koji je na početku slavljen kao sredstvo slobode izražavanja, izneverio nas je. Književnost i novinarstvo zamenjeni su bezvrednim "sadržajem" čiji je glavni cilj popunjavanje internet stranica, a ne informisanje ili zabava. U međuvremenu, prihodi pisaca su značajno smanjeni. Društvo za autorska prava i licenciranje u Americi (Authors’ Licensing and Copywriting Society) izvestilo je o padu prihoda autora od 60,2 odsto, kada se prilagode inflaciji, u periodu od 2006. do 2022. Pojava široko dostupne generativne veštačke inteligencije za mnoge je delovala kao poslednji ekser u kovčegu za pisce.
foto: pexels.com
Ali 2025. godina će biti prekretnica - ne zbog toga što će nas veštačka inteligencija zameniti, već zbog novog uvažavanja emocionalne, duhovne, političke, kulturne, i na kraju, finansijske vrednosti visokokvalitetnog ljudskog pisanja. Ironično, dolazak pretraga generisanih veštačkom inteligencijom, koje smanjuju saobraćaj ka originalnim veb-sajtovima, eliminisaće potrebu za besmislenim "sadržajem" napravljenim da se manipuliše sistemom i podstaći ljude da zahtevaju bolje.
Generativna veštačka inteligencija izazvala je niz tužbi, industrijskih i regulatornih akcija. Regulatori zaštite podataka u EU i Velikoj Britaniji, podstaknuti žalbama organizacije civilnog društva NOYB, uspeli su da obustave planove kompanije Meta da obučava svoju AI na korisničkim objavama, fotografijama i interakcijama. Tradicionalni izdavači poput The New York Times-a pojačali su napore da zaštite sopstvene interese, a sa njima i interese svojih saradnika. Međutim, neki, naročito Financial Times i The Atlantic, sklopili su sporazume sa kompanijama koje razvijaju generativnu veštačku inteligenciju, verovatno smatrajući da je nemoguće zaustaviti ovaj trend. Godine 2025. biće im dokazan pogrešan stav.
foto: pixabay.com
Dok tužbe u vezi sa autorskim pravima prolaze kroz sudove, u ovoj godini videćemo i odluke o odgovornosti za neizbežne greške koje proizvodi generativna veštačka inteligencija. Slučajevi klevete protiv AI kompanija i izdavača koji koriste AI sadržaj doći će do kulminacije, jer se klevetničke neistine šire putem interneta i pojačavaju bezumnim botovima i AI pretraživačima. Prošle godine, akademski izdavač Wiley zatvorio je 19 časopisa zbog poplave lažnih naučnih radova. Grešiti je ljudski, ali industrijsko pravljenje falsifikata je vrlo ozbiljan tehnološki problem. Veštačka inteligencija nema profesionalnu etiku, dušu niti nešto da izgubi - ali ljudi koji je koriste, ili traže od drugih da je koriste za njih, imaju.
U 2023. godini, AI kompanije su počele da angažuju pesnike širom sveta sa željom da unesu nešto blisko kreativnosti u svoje proizvode sa mrtvim pogledima. A 2024. godine, copywriteri su pronašli nove mogućnosti za oživljavanje svojih karijera, delujući kao humanizatori sintetičkog marketinškog sadržaja koji ne zadovoljava algoritamske, a kamoli ljudske standarde kvaliteta. Vrednost ljudskih kreatora počinje da se sveti korporacijama koje su nastojale da ih unište, sada kada čak ni mašine nisu prevarene veštačkom inteligencijom. Ali uređivanje pisanja robota je dosadno - hoće li pisci na kraju samo reći ne? I hoće li im se pridružiti i čitaoci?
OBRATI PAŽNJU
Londonska premijera filma "The Last Screenwriter", čiji je scenario napisanog pomoću ChatGPT 4.0, otkazana je u junu 2024. godine nakon što je bioskop primio više od 200 žalbi na samu premisu filma.
Izdavači koji su ulagali u ljude privući će najbolje pisce, a na kraju i najbolju publiku. S obzirom na to da mnogi mediji nude malo ili nimalo naknade za slobodne novinare, ti ljudi neće biti voljni da prodaju svoju dušu za male pare kako bi obučili AI koji će ih zameniti. Izdavači koji izdaju svoje pisce videće kako njihov talenat odlazi drugde, a sa njima i njihovu čitalačku publiku.
U svetu preplavljenom derivativnim automatizovanim glupostima, živi pisci će omogućiti čitaocima da udahnu svež vazduh, poput zelenog parka u zagađenom gradu. Umesto da ih AI izbriše, u 2025. godini ćemo videti prepoznavanje prave vrednosti kvalitetnog ljudskog pisanja, a možda će pisci moći i da počnu da naplaćuju tu svoju pravu vrednost.
