Studiranje se i dalje plaća

  Primena preporuke Ministarstva prosvete o tome da se svi dodatni studentski troškovi uključe u već postojeće školarine moraće da sačeka odluku Radne grupe koja je formirana kako bi se rešilo ovo pitanje na Novosadskom univerzitetu.

   Ukidanje većine troškova koji godinama opterećuju budžete studenata, prijave ispita, overe i upisi te suludo plaćanje posete dekanu, ostaće u cenovniku svih novosadskih fakulteta uprkos ranije najavljenoj preporuci Ministarstva o ukidanju ovih naknada.

    Primena preporuke Ministarstva prosvete o tome da se svi dodatni studentski troškovi uključe u već postojeće školarine moraće da sačekaju odluku Radne grupe koja je formirana kako bi se rešilo ovo pitanje na Novosadskom univerzitetu.

    Kako je Beogradski univerzitet već delimično primenio ovu preporuku, pa tako studenti na Fakultetu političkih nauka prva dva ispita prijavljuju besplatno, situacija na novosadskim fakultetima je ista, a studenti još plaćaju čak i papir na kojem dobiju spisak položenih ispita.

    Međutim, jedan od predstavnika Radne grupe, prodekan za finansije na Akademiji umetnosti Siniša Bokan kaže da, kada je reč o Akademiji umetnosti, preporuka Ministarstva se ne može uzeti u obzir jer ne postoje drugi izvori prihoda osim od malobrojnih studenata na ovom fakultetu.

    „Pozicija Akademije umetnosti, kao i svih drugih fakulteta umetnosti je vrlo specifična, jer se upisuje veoma mali broj ljudi, nekada jedan student godišnje. Akademija tako ne može kompenzovati prihode koji se ostvaruju od studenata“, objasnio je Bokan.

   On kaže da su sredstva koja se inače dobijaju od studenata u potpunosti usmerena u nastavni proces, a ne u plate profesora.

   „Godišnji budžet za sve fakultete u Vojvodini je 12 miliona, a Akademija umetnosti dobija srazmerno tome koliko studenata ima, pa je odnos novca koji se dobija manji u odnosu na fakultete koji čak imaju i svoje prihode. Ali generalno rečeno, to je moj stav, mislim da fakulteti nemaju uslove da primene ovu preporuku Ministarstva.“, izričit je Bokan.

    Sa druge strane, pokrajinski sekretar za obrazovanje i nauku Vladimir Pavlov kaže da fakulteti ne bi trebalo da se bave ekonomskim pitanjima i da pritom budu autonomni u tome, jer je to prvenstveno zadatak privatnih fakulteta, što oni nisu.

   „Tako bi bilo sasvim legitimno pitanje – ako bi studenti morali da dotiraju za određene troškove na fakultetu, kao što je grejanje ili struja, zašto se ne bi uzelo u obzir da stručan i nastavni kadar to plati kako bi zadržali svoja radna mesta?“, pita se Pavlov.

    Pavlov podseća da se pitanje autonomije univerziteta odnosi isključivo na pitanja u vezi sa obrazovanjem.

   „Smatram da državni univerziteti koji se samim tim finansiraju preko državnog budžeta moraju biti deo programskog rešavanja materijalnih problema, a ne da budu autonomni, pa da tako mi rešavamo probleme koji su na relaciji student - fakultet. Ovde se radi o materijalnom iscrpljivanju već materijalno ugroženih studenata“, zaključio je pokrajinski sekretar Pavlov.

    Međutim, dok fakulteti ne odluče da li će se odreći novca koji studenti dodatno plaćaju, cene prijave ispita za master studije su i dalje jedne od najviših. Upravo na Filozofskom fakultetu cena prijave ispita za studente na budžetu iznosi 800 dinara, dok je za one na samofinansiranju 1.200. Sličnu cenu prijava imaju i master studenti na Pedagoškom fakultetu u Somboru, gde je za budžetlije cena prijave 700 dinara, a za one na samofinansiranju 1.100. Međutim, njima je overa semestra čak 5.500 dinara.

   Koliko studentima, naročito onima na masteru teško padaju ove cene prijave, govori i to da je na master programu komunikologija veoma mali broj odbranjenih master radova od nastanka programa.

   Nataša Šaru