...
TRENUTNO00:00 - 06:00Music Mix by Majkić

Društvo / Obrazovanje

Studenti mogu menjati svet, ali ih to ne zanima

13.11.2015.

Prema podacima iz Lokalnog akcionog plana za mlade Novog Sada, 76 odsto studenata nije upoznato sa radom studentskog parlamenta, a tek svaki treći smatra da parlament može doprineti promenama. U razgovoru sa studentima, saznali smo da im nije jasno šta studentski parlament tačno radi, ali da ih to ni ne zanima, jer smatraju da ne mogu da doprinesu promenama.

.

Studentski parlament postoji da bi ostvarivao prava i zaštitio intere studenata, a pravo da biraju i da budu birani za člana parlamenta imaju svi studenti. Prema iskustvu bivšeg studenta prodekana Fakulteta tehničkih nauka i predsednika parlamenta Univerziteta u Novom Sadu Igora Graića, studenti su nezainteresovani zato što se trude da što pre dobiju diplomu, kakvu god.

"Uključio sam se u Savez studenata zato što sam želeo neke stvari da menjam, koje mi se u tom trenutku nisu učinile adekvatne i hteo sam da širim svoj CV učešćem u raznoraznim aktivnostima pored nastave. Sve te dodatne aktivnosti mnogo znače, za građenje CV-ja i upoznavanje i sticanje kontakata, proširivanje vidika i znanja koje ćeš sutra primenjivati na nekom radnom mestu", dodaje Graić.

Studentske organizacije već se godinama trude da bodovi za upis naredne školske godine na budžetu budu 48 bodova, a ne 60 čemu se teži, jer, kako kaže Graić, ni neki profesori ne prilagođavaju svoje gradivo za jednosemestralne predmete.

Dokaz da studenti ipak mogu da promene stvari na svojim fakultetima pokazala je Organizacija studenata Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, "Osmeh". Bili su nezadovoljni radom tadašnjeg parlamenta i saveza, pa su napravili nevladinu organizaciju, trudili se da organizuju akcije različitog tipa i na sledećem glasanju za parlament su pobedili. Pokrenuo ih je dogovor Saveza studenata sa jednom turističkom agencijom koja je organizovala apsolventske ekskurzije, kao i činjenica da im je Savez zabranio da biraju drugu agenciju, koja je po mišljenju Osmeha bila bolja.

"Doživeli smo da student prodekan, koji treba da se nađe svaki put kad ti nešto fali i kada je teško, zbog apsolventskih ekskurzija nama preti da nećemo završiti fakultet ako izaberemo drugu agenciju. Odmah nam je bilo jasno šta njima predstavljaju apsolventske ekskurzije, a mogu zamisliti tek medicinijade, kongresi i ostalo", kaže potpredsednik parlamenta iz "Osmeha" Vladimir Arsenijević.

Još jedan od razloga zbog kog studenti ne žele da se uključe u rad saveza i parlamenta jeste taj što u prve dve godine studiranja smatraju da su još na početku, a već u četvrtoj da završavaju fakultet, pa da takav aktivizam nema smisla. Iz tog razloga su članovi parlamenta na Medicinskom fakultetu većinom sa treće, četvrte i pete godine studija.

"Pre nego što smo pobedili na glasanju za parlament, počeli smo da razmišljamo da bismo mogli da se bavimo ozbiljnijim stvarima, zato što smo već došli u neku godinu studiranja gde imamo obaveza, ali ne više toliko obaveza kao ranije, i već smo došli u neke godine da možemo i mi nešto da kažemo. Kad si mlađi student, uopšte te ne zanima šta se dešava na fakultetu, bitna ti je samo knjiga", dodaje Arsenijević.

studentskiprotestff jpg

Međutim, postoje i situacije u kojima studenti odmah reaguju, brojni i ujedinjeni. Tako su se studenti Filozofskog fakulteta aktivirali zbog odluke uprave da oni koji produžavaju master ili osnovne studije moraju da plate punu cenu školarine - 65.000 ili 96.000 dinara, a ne 9.000 kao do sada. Zato će studenti u utorak 17. novembra u 12 sati da se okupe ispred zgrade Filozofskog i izraze svoje nezadovoljstvo zbog takve odluke.

Studentski protesti datiraju još od 1968. kada je u konfliktu između policije i mladih poginulo četiri studenta. U to vreme je ekonomska situacija bila teška, a odgovor države na studentske proteste bila je jaka policijska represija. Studentski zahtevi su se kretali od "puštanja na slobodu svih uhapšenih" i "smene šefa policije Beograda" do "slobode štampe" i uvođenja kategorije "minimalni lični dohodak (plata)". Sedmog dana demonstracija Tito je prelomio i u kasnim večernjim časovima obratio se studentima, govoreći im da su bili u pravu.

bgprotest91 jpg

Kasnije, 1992. počinju demonstracije koje su trajale celo leto. Studenti su tada tražili ostavku Slobodana Miloševića, raspuštanje Skupštine Srbije, raspisivanje izbora i formiranje koalicione vlade, međutim nisu im ispunjeni zahtevi.

Najveći protest koji su studenti pokrenuli bio je 5. oktobra 2000. "Otpor" je nastao u studentskim redovima i prerastao u građanski pokret, koji se završio rušenjem Slobodana Miloševića.

J.Ž.

Možda te još zanima:

.

Studentski parlament UNS predao zahteve RTV-u

Predstavnici Studentskog parlamenta koji čine legitimno izabrani predstavnici svih fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu predali su zahteve JMU RTV, u…

.

Kako rade studentski parlament i OSMEH

Prezentacija o Organizaciji studenata Medicinskog fakulteta OSMEH i radu studentskog parlamenta biće održana u amfiteatru Farmacije od 19.30h. Na ovoj…

.

Lajk nije dovoljan za humanost

Predsednicu Saveza studenata Medicinskog fakulteta u Novom Sadu Natašu Igić znamo i kao osobu koja se već godinama bavi humanitarnim radom. Počela je…

.

Neizvesna budućnost Crne kuće

Omladinski centar CK13 se u poslednje vreme suočio sa nesuglasicama između članova tog udruženja, koje su veoma brzo stigle i…

.

Saopštenje povodom napada na zgradu RTV

Zgrada Radio-televizije Vojvodine juče je bila predmet vandalskog i rušilačkog napada. U vreme kada ovaj Javni medijski servis daje značajan…

.

Remi: U redu je da kažeš "nisam dobro"

Vreme pandemije je nešto na šta ne možemo da utičemo, ali nas to ne sprečava da se izrazimo, budemo kreativni…

  • 00:00 Music Mix by Majkić
  • 06:00 Music mix by Marko
  • 12:00 Leto na O radiju

Anketa

Da li planirate letovanje?

Oradio logo