.
Trenutno
Album nedelje
 Dušan Majkić
Društvo / Obrazovanje

Srednjoškolci pohađaju sekcije u velikom broju

18.09.2018.

Privatne škole jezika, sporta, glume, muzike i mnogih drugih oblasti svake godine imaju sve više mladih polaznika. Gotovo svako može pronaći neku za svoja interesovanja. Problem može biti jedino cena tih škola ili radionica, koja često nije zanemarljiva. Zato su brojne besplatne sekcije u novosadskim srednjim školama, kojima se profesori veoma posvećuju, od velike važnosti za mlade koji žele da nadograđuju svoja znanja i talente.

.

Sportske, lingvističke, literarne, muzičke i dramske sekcije gotovo su neizostavne u svakoj srednjoj školi. Novinarska je takođe jedna od njih, a učenici Gimnazije "Svetozar Marković" kažu da je to i najaktivnija sekcija škole.

Učenik trećeg razreda Marko Marić piše članke za časopis "Gimnazijalac" i blog e-Gimnazijalac, piše pozorišne kritike za bilten Školskog pozorja, a angažovan je i na polju radijskog novinarstva.

"Bavim se i montažom video klipova za različite projekte u okviru sekcije, a pomažem drugu i oko grafičkog dizajna časopisa. Inače sam član više sekcija, među kojima su dramska, bibliotečka, psihološka, planinarska i hor. Mene te sekcije nekad izvade iz problema i tu potrošim sav višak energije koji imam", objašnjava Marko.

Njegova drugarica Tomislava Nikolić kaže da je na novinarskoj sekciji naučila da radi intervjue i da piše različite tekstove.

"Imali smo mogućnost da upoznamo medijski odsek na Filozofskom fakultetu i da idemo na teren sa televizijskom ekipom RTV-a, što nam je dosta značilo. Pratili smo i takmičenja u besedništvu i druge događaje, poput Pozorja, kada smo po ceo dan u našoj redakciji, ali to nije problem, pošto smo svi kao velika složna porodica", rekla nam je Tomislava.

Pored novinarske, u Gimnaziji "Svetozar Marković" ističe se i sekcija "Mladi bibliotekari", koju nam je predstavila maturantkinja Lana Lazanski.

ucenici jpg

Učenici Gimnazije sa profesorkom Milenom Maričić

"Bibliotekarka nas uči kako da uvodimo knjige u fond i da ih izdajemo drugoj deci. Obeležavamo razne jubileje i pravimo panoe koje kačimo ispred biblioteke. Imamo i čitalački klub, u okviru kojeg se sastajemo jednom mesečno i diskutujemo na određenu temu", kaže Lana i dodaje da ih je iz godine u godinu sve više u bibliotečkoj sekciji.

Pedagog Medicinske škole "7. april" Aleksandra Ber Božić kaže da su u toj školi najposećenije stručne sekcije, poput sekcija zdravstvene nege i prve pomoći.

"S obzirom na to da je to nešto konkretno, što se radi na terenu, to je deci najzanimljivije. Posle stručnih sekcija, najveće je interesovanje za sportske sekcije. Iako smo medicinska škola, možemo da se pohvalimo i prvim mestom na književnoj olimpijadi, za koju se učenici pripremaju u okviru lingvističke sekcije", istakla je Aleksandra.

Učenici Srednje ekonomske škole "Svetozar Miletić" diče se uspesima na sportskim i kulinarskim takmičenjima, ali po jednoj sekciji njihova škola se posebno izdvaja. Reč je sekciji za učenje o holokaustu, koju već devetu godinu vodi profesorka književnosti Gordana Todorić.

biblioteka jpg

"To je nešto što sam osmislila po povratku sa edukacije iz Jad Vašema, koja se organizuje svake godine za nastavnike iz celog sveta. Mislila sam da je to vrlo važno, ne samo zato što su Jevreji ubijeni u holokasutu ostali kao praznina na kulturnoj mapi pamćenja Novog Sada, Srbije, Evrope i sveta, nego i zbog toga što je učenje o holokaustu paradigmatično. Naime, kada naučite kako jedan genocid nastaje i kako se sprovodi, a holokaust jeste specifična vrsta genocida, onda ste u mogućnosti da blagovremeno reagujete i na neke nove pojave tog tipa", rekla je profesorka.

Ona kaže da sekcija obuhvata različite aktivnosti, među kojima su mala istraživanja, panel diskusije nakon gledanja filma, a ranije su organizovane čak i radionice sa preživelima u holokaustu, koje su snimljene, te je plan da se putem snimaka uči o tome u budućnosti. Zajedno sa studentima Pravnog fakulteta, članovi sekcije prošle godine posetili su Jasenovac, gde je profesorka održala radionicu.

"To nije nešto uobičajeno i pitanje je da li bih to i uradila da nisam imala jednog učenika koji je bio vrlo zainteresovan. Eparhija Bačka nam je ponudila prevoz, tako da smo vrlo lako otišli u Jasenovac. Među učenicima nisu svi bili pravoslavni Srbi, što je vrlo važno naglasiti, zbog toga što ova metodologija učenja otvara prostor svima. Ni studenti nisu bili jedne nacije i vere, a ja sam posle od svih njih čula da su kroz radionicu uspeli da tu ogromnu traumu negde smeste. Trauma neće nestati time što prođete kroz jedan obrazovni proces, ali se negde ugrađuje u vas i naći ćete način da se sa tom traumom nosite. Takva iskustva učenika mi pokazuju da to što radim ima smisla, ja mislim da oni postaju bolji ljudi učeći o holokaustu. Jedne godine sam imala sedam dana programa u kulturnom centru, od prvog dana Novosadske racije do Međunarodnog dana sećanja na heroje i žrtve holokausta, 27. januara. Povezali smo te datume, jer te događaje i ne treba razdvajati. Inače, vodim učenike redovno na komemoraciju na Kej, u vezi sa Novosadskom racijom", objašnjava Gordana.

jasenovac jpg

Profesorka ističe da pedagoški pristup učenju o holokaustu prilagođava uzrastu, senzibilitetu i interesovanjima učenika. Od prvog razreda kroz književna dela i istoriju, oni saznaju nešto o tom fenomenu.

"Ideja je da sledite impulse učenika i da se njima prilagodi koncept aktivnosti. Ljudi se boje traume. Kada ih prvi put pitate da uče o holokaustu, posebno ako se pristupi pogrešno, čovek, po pravilu, reaguje odbijanjem. Nije stvar u tome da izložite učenike šokantnim slikama, to je kontraproduktivno i ne dolazite do onoga što je krajnji cilj. Ili se čovek imunizira i to mu više ne znači ništa, što je katastrofalno, s moralne tačke gledišta, ili ih odbijete, jer je prirodno da čovek ne želi da se izlaže traumi. Cilj sekcije je da ovaj svet postane bolje mesto", zaključila je profesorka.

Jovana Golubović

.
Prezentacija studentske organizacije AEGEE biće održana u sredu 24. oktobra u 16:30h na Filozofskom fakultetu u učionici 107.…
.
Veliki broj Roma koji žive u Srbiji nije obrazovan. Nakon osnovne škole, koju takođe mnogi ne završe, Romi se najčešće ne opredeljuju…
.
Jedna od govornica nedavno održanog TEDx-a u Novom Sadu bila je i mlada naučnica Mina Petrić, koja je učesnicima otkrila na koji…
Program
Kalendar događaja
Oktobar 2018.
PonUtoSreČetPetSubNed
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
    
Anketa

Da li Građanski zakonik može da reši odnos države prema osnovnim ljudskim pravima?