...
TRENUTNO00:00 - 05:00Music Mix by Bea

Društvo / Obrazovanje

Rusine EU poslovima "preotela" od Kanade

15.06.2015.

Rešenje za najvažniji problem mladih Rusina – nemogućnost zaposlenja i planiranja života, nije emigracija ili prekvalifikacija kako bi u inostranstvu radili poslove za koje se nisu obrazovali, već aktivnije učešće u društvenom, kulturnom i političkom životu, odnosno uzimanje sudbine u svoje ruke. Ostalo je na državi.

.

Podsećamo da su Rusini jedna od najobrazovanijih etničkih grupa u Srbiji i da su u poslednje dve dekade često "menjali" diplome inženjera za one iz trogodišnje škole, samo da bi u Kanadi ili Americi radili posao koji ne vole, ali koji je pristojno plaćen.

"Izlaznost na izborima za naš Nacionalni savet je ukupno iznosila oko jedne trećine glasača, a mladih je glasalo još manje. Kao i kod mladih drugačije etničke pripadnosti, i među Rusinima vladaju apatija i nezainteresovanost. Mladi moraju shvatiti da su se vremena promenila, manjine više nisu zatvorene zajednice i sada smo svi deo ovog društva. Zajedno odgovaramo na sve izazove i regujemo na pojave. Postoje naravno manje specifičnosti ali, pre svega, problemi mladih su zajednički”, rekao nam je Saša Sabadoš, predsednik Radnog tela za omladinu Nacionalnog saveta rusinske nacionalne manjine, s kojim analiziramo društvena i geografska kretanja Rusina u Srbiji, a povodom 70 godina od izlaska prvog broja lista “Ruske slovo”.

Prema rečima našeg sagovornika, spremnost Rusina da se prekvalifikuju za manje plaćen posao i odu na severnoamerički kontinent je manja nego ranije. Inženjeri - varioci i advokati - pekari više nisu česta pojava ali ne isključivo zahvaljujući željama i nadanjima mladih, obrazovanih Rusina.

“Odlasci u Kanadu su tradicionalni za rusinsku zajednicu još od početka 20. veka, tamo postoji dugotrajna dijaspora i većina njih su asimilovani. Ranije su išli više u SAD, a u Kanadu su masovno krenuli posle Drugog svetskog rata, kada je rusinska zajednica uspostavljena, a potom je emigriranje eksplodiralo devedesetih godina prošlog veka.

Prvo, mogućnost dobijanja radnog mesta je laka, pogotovo ako pristanu da odu u delove Kanade koji imaju malo stanovnika. Državna politika Kanade je da se ti krajevi nasele, konkretno njeni zapadni delovi: Alberta, Manitoba i Saskačevan, u kome se sada napravila zajednica Rusina s ovih prostora, pre svega iz Ruskog Krstura”, otkriva nam Sabadoš.

sasasabados jpg

Kanada ima mnogo jači socijalni program nego SAD i lakše je dobiti državljanstvo. Prva zajednica je formirana pre ‘90, oko Toronta, u gradiću Kičineru, država Ontario, gde inače ima dosta emigranata iz bivše Jugoslavije, posebno Srba i Hrvata. Rusini su Jugoslaviju/Srbiju napuštali prvenstveno iz ekonomskih razloga, dok je devedesetih kumovala opšta beda i mogućnost mobilizacije. Međutim, kao i kod drugih etničkih grupa, preko "bare" uglavnom nisu odlazili najsiromašniji Rusini, već oni koji su imali mogućnost izbora - ostati ili otići.

"Otišli su najčešće oni koji bi, verovatno, i ovde mogli da žive i rade u struci. Ipak, neki od njih su odlučili da odu u Kanadu i ne rade u struci za koju su se školovali. Sećam se priča starijih, koji su otišli devedesetih, govorili su da idu zbog posla ispod njihovih kvalifikacija da bi se njihova deca mogla školovati i postati punopravni članovi kanadskog društva.

Kada mlad čovek ovde završi fakultet i ode u Kanadu, najverovatnije da će se naći u situaciji u kojoj neće moći da radi posao iz struke. Međutim, ljudi računaju da će biti bolje plaćeni za posao koji je daleko ispod njihovog obrazovanja, nego ovde za posao koji vole i za koji su se školovali. Na žalost, neki od njih osećaju da nisu u potpunosti postali deo kanadskog društva i da ih ono nije sasvim prihvatilo", rekao nam je Saša.

Sabadoš kaže da ne postoji zvanična statistika koliko je mladih Rusina otišlo u Severnu Ameriku i dodaje da su studenti žurnalistike sa novosadskog Filozofskog fakulteta pre četiri godine napravili istraživanje u vezi sa potencijalnim radnim mestima u Vojvodini i Srbiji, u takozvanom rusinksom sektoru, na koje mladi mogu računati nakon studija. U pitanju su oblasti informisanja, kulture, izdavaštva, državne uprave, prevođenja… i najvažniji zaključak je da se takva radna mesta konstantno smanjuju.  

"Broj poslova ne odgovara ponudi. Postoje radna mesta koja su mogla da se popune prirodnim odlivom, odlaskom ljudi u penziju, ali na to se ne može ozbiljno računati. Neki ljudi su počeli da rade, većina nije, ali ohrabruje to što mladi žele da rade honorarno i da volontiraju. Ostatak je na državi", podvlači Sabadoš.

Takođe, sve više mladih Rusina umesto Kanade i Amerike bira evropske zemlje. Lakše je otići, usavršiti se i raditi u struci. Ovaj trend se poklopio sa zatvaranjem kanadskog Odeljenja za izdavanje viza i njenog preseljenja u Beč. Što se tiče spremnost da se angažuju društveno-politički, mladi Rusini su na poslednjim izborima za Nacionalni savet rusinske nacionalne manjine izašli sa dve izborne liste sa omladinskim predznakom.

"Nisam to video kod drugih nacionalnih manjina. To nije u vezi sa političkim partijama. Olakšan je proces formiranja izborne liste, potrebno je prikupiti potpise, registrovati se i lista se zove "grupa birača". Ona ima pravo da izađe za izbore, formira svoju listu i zatim osvoji koliko god je moguće mesta.

Lista čije sam bio nosilac, “Rusinka omladina”, zalagala se za veće učešće mladih u svim procesima odlučivanja pri Nacionalnom savetu i bavili smo se konkretnim problemima. Druga lista, "Mladi za budućnost" je, trudiću se da budem objektivan, više obratila pažnju na očuvanje tradicije i naš nacionalni identitet. Obe liste su osvojile po jedno od 19 mesta u Nacionalnom savetu i možemo reći da su mladi napredovali u odnosu na jednu listu i jedno mesto u Savetu, koliko smo imali ranije", zaključuje naš gost.

Igor Mihaljević

 

 

 

Možda te još zanima:

.

Veronauka – obavezno neobavezna obaveza

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Irinej izjavio je tokom novembra 2015. godine da bi veronauka trebalo da bude obavezna za…

.

Hugo: Nosonja iz karikatura smo mi

"Da bi se bavio karikaturom to zahteva prostor da ona bude objavljena, a njega je sve manje. Ako nisi priznat…

.

Branka Bubanj: Znatiželja je glavni pokretač

Branka Bubanj je nastavnica u Osnovnoj školi Đorđe Natošević u Novom Sadu. Iako se bliži penziji, nadimak "sajber nastavnica"  govori da…

.

Zadovoljavamo formu, ali do suštine nismo stigli

Teatar dobrih vibracija, koji je samo jedan od programa udruženja građana Vera ljubav nada prvenstveno je bio zamišljen kao sekcija za…

.

Život kroz muziku, pozorište i knjige

Ime Vukašin Vojvodić često se može čuti u najavama novosadskih klupskih dešavanja, kada je u pitanju DJ scena, ali i…

.

Četiri dana rada, tri odmora - daleki san za Srbiju

Postoji li šansa da Srbija ikada uvede četvorodnevnu radnu nedelju ili bar skraćeno radno vreme? Ovo je pitanje dominiralo ekonomnskim…

  • 00:00 Music Mix by Bea
  • 05:00 Music mix by Marko
  • 10:00 Pre podne na O radiju

Kalendar događaja

Januar 2020.
PonUtoSreČetPetSubNed
  
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
  

Anketa

Koliko verujete u horoskop?

Oradio logo