.
Trenutno
Music Mix by Bea
 Beata Kovač Božović
Društvo / Obrazovanje

Nisu mladi krivi, krivo je društvo

06.12.2018.

Skoro svakog dana u raznim časopisima i portalima možemo videti naslove koji nam govore da mladi sve kasnije stupaju u brak ili da više ne veruju u instituciju braka. Na istu temu rađena su i mnoga istraživanja koja samo potvrđuju ovu tezu.

.

U emisiji Za i protiv smo sa gostima pričali o instituciji braka. Emisiju možete preslušati u plejeru ispod


Brak kao institucija se, u krugovima mladih, često izjednačava sa porodicom, konkretno, sa rađanjem dece. Često se dovodi u pitanje zašto se neko mlad udao/oženio i društvo svojim stereotipnim stavovima okarakteriše nečiji bračni status. Međutim, David Matković se oženio sa 25 godina i kaže da je to želeo da uradi da bi napravio karakterističan porodični identitet kroz koji je, kako kaže, napredovao.

"Kada gledamo na sam brak to se nije uopšte promenilo budući da smo pre toga moja supruga i ja već živeli zajedno. Imali smo zajedničke navike, videli smo da smo jedno za drugo i brak kao brak predstavlja samo jedan papir. Nama je u suštini bilo mnogo važnije da napravimo taj neki porodični identitet. Život se malo promenio onog trenutka kad je beba došla, ne zbog toga što je to sad neki preterano veliki problem ili slično, već vi neke svoje lične želje i satisfakcije morate da prilagodite potrebama tog deteta. Međutim, meni je brak, ali i dete, donelo to da ja umnogome napredujem. Uspeo sam za veoma kratko vremena da se zaposlim, završim fakultet i da upišem master, tako da je ta obaveza koju je dete donelo sa sobom, ali i naša zajednica. Od mene je napravila samo boljeg čoveka", rekao je David Matković.

love jpg

Ono što stvara mišljenje zajednice o braku je, u najvećoj meri, određeno odrastanjem uz određeni roditeljski model. Naš sagovornik David Matković kaže da je oduvek želeo da bude mlad otac i da se mlad oženi. To pripisuje tome što je u svojoj glavi uvek imao viziju da je muškarac uspešan ako je mlad iostvaren.

"Ja mislim da sam onog trenutka kada sam stupio u brak i dobio dete, postao ostvaren i sada mogu samo da nadograđujem svoje želje i ambicije. Odrastao sam u funkcionalnoj porodici, imao sam prave uzore od kojih sam video da je brak jedna zajednica koja zapravo omogućava ljudima da kroz mnoge životne probleme ne prolaze sami, dakle sa 23 godine sam već video da je to osoba sa kojom želim jednog dana da ostarim. Nadam se da će tako biti, ne mogu da gledam u budućnost, ali mislim da smo na dobrom putu da se to i ostvari", kazao je David Matković.

Istraživanja su pokazala da se sve manje mladih odlučuje za brak, a i oni koji se odluče u brak stupaju sve kasnije. Sociolozi navode da je uzrok tome promena percepcije omladine u odnosu na ranije periode. Ranije je omladina predstavljala nešto u šta se ulagalo, dok je danas situacija nešto drugačija jer se njihovo mesto u društvu dovodi u pitanje. Sociološkinja Milena Kojić smatra da su najznačajnije društvene promene koje su uticale na stavove mladih o braku one koje su se desile na tržištu rada, kao i promene režima. Posledica tih promena je i sve veća nezaposlenost i neizvesnost, prihvatanje privremenih i nesigurnih poslova, a samim tim i kasnije osamostaljivanje.

"Globalni trendovi, sa jedne strane, pred mlade postavljaju normativ izbora, odnosno zahtev da se donosi veliki broj odluka i planova dok, sa druge strane, izmenjeni strukturalni uslovi egzistencije ne dozvoljavaju da se predvide ishodi tih izbora. Moramo da donesemo određene izbore i odluke, a nećemo im znati ishod. Sama ta kontradiktornost dovodi do opšte nesigurnosti. Kao rezultat tih kontradiktornih uticaja sve veći broj mladih se opredeljuje za ono što se u literaturi naziva 'Život u produženoj sadašnjosti'. To znači da nema dugoročnih pogleda u budućnost, odnosno da se život sastoji od kratkoročnih planova", rekla je Milena Kojić.

puzzle jpg

Iz ankete O radija mogli smo da zaključimo da mladi izjednačavaju porodicu i brak, što ne mora nužno biti povezano. Kako kaže sociološkinja to je rezultat vaspitanja, ali usled promene sistema izgubila se uloga omladine u društvu koju su imali recimo njihovi roditelji.

"Ono što je specifično za područje Srbije su najmanje dva strukturna uslova. Pod tim mislim blokiranu postsocijalističku transformaciju 2000ih i na polarizaciju društva. Prostim rečima, najveći broj mladih nije integrisan u sistem, a to podrazumeva visoku nezaposlenost, isključenja iz sfere rada, kao i odlaganje zasnivanje porodice i rađanje dece. To je nužno uzročno poslednično povezano. Neintegrisanost mladih u društvo je ključna razlika naših generacija i naših roditelja jer su roditelji sistemski bili integrisani u društvo", rekla je Milena Kojić.

Mladi danas ne računaju na sistem ali računaju na prijateljske i porodične veze. Kada posmatramo Srbiju, ona je jedna od mlađih evropskih država ali je karakteriše spora tranzicija u odraslost. To znači da deca kasno napuštaju roditeljske domove. Kako je objasnila sociološkinja, danas se zbog ovih situacija javljaju dve strategije. Prva je razvijanje jake neformalne mreže roditeljstva, a sa druga je odlaganje rađanja, smanjivanja broja dece i odustajanja od roditeljstva.

escape png

Promena muške i ženske uloge u društvu takođe su dovele do drugačijeg poimanja institucije braka. Sociološkinja Milena Kojić smatra da su važnu ulogu u tome odigrale i promene u seksualnom ponašanju, odnosno korišćenju kontraceptivnih sredstava u smislu da danas više nije neophodno stupiti u brak radi seksualnih odnosa, niti zbog neželjene trudnoće.

"Postoji taj pravni okvir koji izjednačava brak i vanbračnu zajednicu ali kada pričamo o legitimizaciji odnosno, o društvenom prihvatanju vanbračne zajednice, žene smatraju više od muškaraca da će ih društvo više osuđivati i tu važnu ulogu igra obrazovanje roditelja. Što su obrazovaniji roditelji, mladi više govore o braku kao o irelevantnoj tradicionalnoj stvari. Mladi takođe smatraju da je prednost vanbračne zajednice to što ju je lakše napustiti, međutim, ona se i dalje ne smatra sigurnom za odgajanje dece, dakle, po tradicionalnom modelu mladi smatraju da je brak sigurniji od vanbračne zajednice. Dakle, ne protive se vanbračnoj zajednici al negde smatraju da je brak ispravna stvar", zaključila je Milena Kojić.

Kada govorimo o niskom poverenju mladih u instituciju braka govorimo o širem društvenom sistemu, o globalnim trendovima koji ne promovišu omladinu kao progresivnu snagu koji zatim promovišu model emancipacije i nezavisnosti žena. Ti trendovi se susreću sa tradicionalnim okvirima u srpskom društvu, ali i sa posledicama problematičnim transformacijama u našem društvu.

A.K/S.P.

.
U poslednje vreme se pojavljuje sve više mladih poljoprivrednika koji žele da se bave organskom proizvodnjom. Neki to rade po porodičnoj…
.
Kako izgleda preduzetništvo iz ženskog ugla tema je konferencije koja će biti održana u petak u Novom Sadu.
.
Manifestacija "Otvorena vrata" pod sloganom "Hemijski vikend –Saznaj. Nauči. Primeni." biće održana ove i naredne subote (8.…
Program
Kalendar događaja
Decembar 2018.
PonUtoSreČetPetSubNed
     
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
      
Anketa

Koliko institucije u Srbiji rade u interesu građana?