.
Trenutno : Elektro pop iz špajza
RetroTips
 Jovan Marjanović i Predrag Novković
Društvo / Obrazovanje

Nismo naučeni da proveravamo istinitost vesti

14.05.2018.

Veliki broj informacija kojima smo svakodnevno izloženi ponekad dovede do toga da mnogi od nas ni ne provere njihovu tačnost, već ih brže bolje šeruju na društvenim mrežama jer su poverovali u njihovu istinitost. Zbog toga neretko budu predmet podsmeha, međutim, više od toga može da zabrinjava to što te osobe uglavnom ne čitaju sadržaj informacije, već na osnovu naslova pretpostavljaju o čemu se radi.

.

Potpuno je izlišno govoriti o tome koliko je bitno da proverimo tačnost onoga što vidimo, čujemo i pročitamo. Međutim, kako živimo u "brzom vremenu" mnogi od nas nemaju vremena da se "bakću" proverom na pet strana, već veruju prvom naslovu na koji naiđu. To se može shvatiti kao postmodernistički pristup čitavoj životnoj filozofiji. Više nije važna suština, sada je samo važno pakovanje forme i time su izgubljeni svi kriterijumi.

Više od devedeset odsto svega je uglavnom neistina, a ono što je zaista tačno, znaju samo oni koji su pisali. I to nije pitanje samo naše sredine, već je postalo univerzalna stvar. Danas svaki podatak koji vam padne na pamet možete da nađete na Internetu i to je dovelo do neke vrste mentalne lenjosti i uljuljkivanja u sadržaje koji mogu da budu i ozbiljno opasni.

Govoreći o ovoj temi za našu emisiju "Dnevna soba", urednica portala Raskrikavanje  Vesna Radojević kaže da građani nisu dovoljno spremni da na pravilan čitaju medije.

"To danas podrazumeva da morate da znate ko stoji iza medija. Da li u tome postoje pozadinske stvari, koje bi trebalo da znate, kako biste jasno procenili informaciju koju imate. Medijska pismenost jeste jedan od razloga zbog čega smo spremni odmah da poverujemo, ne samo u ono što pročitamo na internetu, već i u ono što čujemo na televiziji ili pročitamo u novinama. Interent je tu malo drugačiji jer imamo mnogo više izvora informacija, to može da bude i običan čovek iza nekog Fejsbuk ili Tviter naloga. U prirodi nam je da poverujemo u ono što pročitamo, srećom ima ljudi koji ukazuju da to i nije pravi način", kaže Vesna.

Prema njenim rečima, medijska pismenost je osnova za prepoznavanje lažnih vesti.

"Na internetu ljudi moraju obratiti pažnju na kojim sajtovima čitaju vesti. Ukoliko nema impresuma, ili se sajt pojavio juče, ako su naslovi klikabilni, ukoliko 'vrište', sve to može da bude pokazatelj da informacije sa sajta moraju da uzmu sa rezervom", kaže Vesna, dodajući da i na Tviteru takođe može da dođe do plasiranja lažnih vesti.

howto jpg

"Imali smo pre neki dan situaciju da je neko na Tviteru objavio kako će stogodišnji hrast na Vračaru biti posečen zbog gradnje jedne od 54 najavljene fontane. A niti je o tome doneta odluka, samo se priča o tome, niti je to drvo hrast, niti ima 150 godina. Ne mora da znači da ishod na kraju neće biti takav, ali ukoliko nema izvora informacija, ili se ta osoba više ne oglašava, prosto imate utisak da je neko namerno pustio 'buvu' u javnost bez ikakvih posledica", objašnjava Vesna Radojević.

Građani nisu naučeni, dodaje ona, ni spremni, niti imaju vremena za čitanje i proveravanje vesti.

"Ne samo da nisu spremni nego nisu ni obučeni. Zbog toga postoje projekti poput Raskrinkavanja, da kažu na koju stranu da gledamo i na koji način da razmišljamo. Mi nismo dovoljno spremni ni edukovani da proveravamo informacije koje dobijemo".

Mlada studentkinja i majka Sandra Vlajić kaže da se više puta opekla zbog neproverene informacije.

"Uzela sam informaciju sa neta, kada sam spremala ispit. Na kraju mi je profesor rekao da se Platon ne bi složio sa mnom uopšte, što, naravno, znači da je informacija bila potpuno pogrešna. Mogu da navedem i primer svog supruga koji, kada našem detetu 'nešto fali', kuca na internetu simptome i tog momenta iskaču najstrašnije stvari koje mogu da se dese. Ni to ne prihvatam kao validno".

Pitali smo i sugrađane da li proveravaju ono što pročitaju na netu. Ovo su neki od odgovora:

Ljudi, ako su medijski pismeni, neće poverovati u sve što pročitaju na netu. Ali ako nemaju dovoljnu svest o društvu u kom žive onda će, naravno, poverovati.

Ljudi sve više veruju tome što pročitaju na internetu i uglavnom ne proveravaju, jer veruju da je sve što je tamo napisano istina. Čak više veruju internetu nego nekome ko im je možda rekao neku informaciju. Uglavnom imamo tu tendenciju da smatramo da tehnika zna najbolje, znači da ne može da bude drugačije od onoga što piše na Guglu ili Vikipediji.

Verujem stvarima sa interneta ukoliko su to objave ili saopštenja sa zvaničnih stranica koje su se pokazale kao pouzdane. Međutim ako nemam predznanje o informacijama koje tražim na internetu ili nisam proverio pouzdanost sajtova ili objava, takvu informaciju uzimam sa rezervom.

fake png

U najvećem broju slučajeva proveravam, ako je nešto bitno, ako nije onda ni ne proveravam.

Naravno da proveravam. Zato što, ako već šerujem, to je onda nešto što zaista želim da podelim. Ono što mislim da je bitno ili zanimljivo i naravno da želim da je to sigurno tako.

Mislim da su ti ljudi koji šeruju nešto bez provere totalno tupavi, ne možeš ti da šeruješ sve na Internet jer imaš možda strinu u prijateljima. I onda kad šeruješ nešto, recimo o zdravlju, ona može da pogleda i da to bude netačno. I šta si onda uradio? Ništa.

U poslednje vreme manje vremena provodim na društvenim mrežama, ali vidim po nekim komentarima da se ljudi 'pale' i 'primaju' na razne stvari. Mislim da je to neodgovorno, pogotovo ako je ozbiljna tema u pitanju, a oni olako šeruju neistine i preuveličane stvari.

Vragolaž kaže da se dešavalo da poveruje u neku vest bez da je proveri.

"Pogotovo na Njuz.net, dok se nisam navikao na njih. Sada se trudim da proveravam, ali je teško jer smo preplavljeni informacijama. Savet za dobro i istinito informisanje jeste više izvora. Kada mi ljudi kažu da su nešto pročitali na Vikipediji ja im kažem 'Super, evo ja ću to sutra da ispravim pa pročitaj opet'. Za neke vesti lako vidiš da su istinite, ali ih ima raznih", kaže stalni gost-saradnik emisije "O tome se priča".

Naš savet je da, ma koliko u žurbi bili, ipak odvojite vremena i proverite, odnosno, pročitate tekst na više mesta. Jeste da će to potrajati malo duže, ali makar nećete biti pogrešno informisani, a i naučićete kako da prepoznajete lažne vesti.

Emisiju "O tome se priča" poslušajte na našem podkastu

J.M.

.
Studenti i nastavnici PMF-a osvojili su pregršt medalja poslednjih meseci. Najsvežiji primeri su takmičenje u Istanbulu održano…
.
Sajam zapošljavanja i stručnog usavršavanja za studente biće održan u sredu 23. maja u holu Visoke poslovne škole strukovnih…
.
Predavanje "Književnost i humor u 'Saut Parku'" biće održano u utorak, 22. maja, u 18:30 h u Američkom kutku.
Program
Kalendar događaja
Maj 2018.
PonUtoSreČetPetSubNed
 
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
   
Anketa

Da li su online peticije dovoljne da se nešto promeni?